Desilo se, ljudi, desilo se!

Inicijative za izgradnju startap ekosistema koje su došle iz različitih pravaca i organizacija, te sve veći uspesi domaćih IT firmi, a što da ne, i giganata, naterali su državu da značajno podigne obrvu i pogleda u pravcu stimulisanja jedne od retkih uspešnih grana srpske privrede sa ogromnim potencijalom. Pored svih epskih sudbonosnih pitanja i istorijskog bremena koje naša država ponosno nosi na leđima, naši državnici, u saradnji sa stručnjacima iz IT-a, našli su vremena da naprave nešto – konkretno!

Da vest bude još lepša, to što su uradili nije pomoć već podrška jer, gle čuda, eto jedne grane koja se ne raspada i kojoj nije potrebna finansijska potpora, već olakšice, modernizacija pravnog okvira, edukacija mladih i slično. Slikovito rečeno, „podmazivanje” i izgradnja temelja za ozbiljniji rast.

Da se saberem malo i krenem od početka. Ako ste propustili, Ministarstvo finansija i ekonomije napokon je predstavilo predlog Programa za podršku domaćem IT sektoru. Reakcije stručne javnosti su, za divno čudo, bile pretežno pozitivne, mada je bilo i nekih sumnjivo apologetskih ili osnovnoškolskih komentara. Ili možda loše tumačim PR, iliti istinsku veru u progres i entuzijazam.

U svakom slučaju, i meni se kao realisti (dakle, najčešće pesimisti) čini da ima razloga za uzdržani optimizam kada je podrška preduzetnicima u pitanju. Naime, program ima jednu važnu i za one koji razmišljaju da prave startape, atraktivnu meru, ali formula pomalo pati od situacije „kvaka 22”. Naime, država planira da daje grantove u visini seed investicije koju je startap obezbedio, do 25.000 evra. Novac dobija zapravo investitor, pa ga ulaže zajedno sa svojim sredstvima u startap. To je zanimljivo, jer je na taj način izbegnut subjektivizam države, koja neće formirati komisije koje bi donosile odluke po partijskoj, rodbinskoj i pobratimskoj osnovi, u duhu srpske političke tradicije. Umesto toga, hoće li onda država praviti komisije koje će to isto raditi sa investitorima? Imajući u vidu predložene kriterijume, ne, ne bi trebalo.

Zato je ovo dobro za validnost državnog granta, jer se novac daje samo investitorima koji imaju ozbiljnu trakciju u ovoj delatnosti. Takvih u Srbiji nema – bukvalno, ali ih ima dovoljno u neposrednom okruženju, u Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, a o svetu da i ne govorim.

Međutim, investitori obično vole da svoje startape imaju blizu sebe, te da budu inkorporirani u EU ili SAD, i to će predstavljati problem u inače dobro promišljenoj formuli usmerenoj protiv subjektivizma države. Tu je i nepotrebna opterećujuća birokratija, koja od startapa traži da opravda grant pokazivanjem svojih troškova.

Zbog toga uspeh ovog programa neće zavisiti samo od države, već od ljudi koji prave startape i organizacija koje rade na podizanju svesti u oblasti tehnološkog preduzetništva, jer talenat i potencijal imamo, ali imamo i premalo ljudi koji znaju kako se pravi startap. Treba nam više takvih, barem u najranijim fazama razvoja, kako bi se stvorila pozitivna klima za investitore. I, onako usput, kako bi imali u šta da ulažu.

Edukacija je, dakle, najbitnija, ali škola ne može nikoga da nauči pravljenju startapa, već samo ljudi iz industrije. Kako ne znaju šta da rade, previše je onih koji strepe od toga da napuste posao, jer imaju onaj stari iskonski strah da će im neko ukrasti ideju, da demo nije spreman, jer ne znaju kako da dođu uopšte do investitora, trakcije, kako da naprave minimalno održivi proizvod da bi validirali to što prave itd. Sve to uprkos činjenici da nam ne nedostaje „ljudi sa idejom” u IT-u.

Kao što je slučaj i sa mnogim drugim problemima sa kojima se suočavamo kao društvo, i ovde se radi više o potrebi da dođe do tranzicije svesti, do promene mindseta iz onog formalnog i tromog načina rada i razmišljanja u onaj pragmatični, koji je orijentisan ka ciljevima, racionalizmu, suštini i realnim metrikama.

Deluje kao veliki zadatak koji iziskuje da prođe mnogo vremena, ali ako sam nešto naučio o startapima, to je da se stvari u tom svetu menjaju neuporedivo brže. U Hrvatskoj se stanje po pitanju startapa pre dve-tri godine i danas ne može ni porediti. Prošle godine, uz državnu inicijativu i fantastičnu aktivnost startap zajednice, zemlju je posetila jedna od najpoznatijih grupa startap investitora. Bilo je dovoljno „cimnuti” ih malo na Twitteru. Možda će Srbija postati sledeća poželjna destinacija za startap investitore, a njih je svakako lakše privući nego krupne kapitaliste sa zapada, tajkune i prebogate šeike za istoka...

Ivan VESIĆ