Muzički Photoshop

Kompanija iZotope u svom poslednjem softverskom izdanju ponovo koristi svoju unikatnu tehnologiju baziranu na spektrografiji, koju je razvila i upotrebila za revolucionarni paket RX za restauraciju zvuka, ovoga puta u svrhu kreiranja umesto popravke zvuka.

Ko je imao prilike da koristi RX, zna o čemu se radi kada se govori o spektrogramu. Za neupućene, u pitanju je spektralni (grafički) prikaz sadržaja audio signala u tri dimenzije. Za razliku od standardnog audio editora koji zvuk prikazuje u vidu oblikovanog signala na kojem se vide jačina i frekvencija zvuka, spektralni prikaz služi za izolovanje delova zvučnog spektra koji želite da čujete, na krajnje jednostavan način. Horizontalna osa predstavlja vreme, a vertikalna osa frekvenciju, umesto amplitude kao u 2D editoru. To znači da su na vrhu skale visoke frekvencije, a niske frekvencije na dnu. Treća dimenzija zapravo nije dimenzija u pravom smislu te reči. U pitanju je amplituda i ona je prikazana na taj način što su glasnije frekvencije svetlije, a tiše tamnije. Odustvo boje predstavlja tišinu u određenom frekventnom opsegu. Zvuči komplikovano, ali je znatno lakše, brže i praktičnije nego obrada zvuka filterima i drugim alatkaima u klasičnom sempleru.

Iris je grafički orijentisana mešavina semplera i sintisajzera, na prvi pogled komplikovana spektrogramska alatka, ali zapravo zabavna za eksperimentisanje. Iris započinje sa radom čim prevučete sempl u njega. Automatski detektuje tonalitet, izbacuje spektrogram sempla i mapira ga za tastere na klavijaturi (virtuelnoj ili pravoj). Koristi visokokvalitetnu verziju iZotopovog timestrething i pitchstreching algoritma RX, koji zadržava dužinu trajanja sempla nezavisno od tonaliteta, i obrnuto.

U redu, i šta sad sa tim spektrogramom, pitate se. Tu sledi puštanje mašti na volju, a to u ovom slučaju radite pomoću širokog izbora alatki za grafički editing, koji podsećaju na Adobe Photoshop. Alatki za grafički editing? Ali, ovo je audio program! Grafičko editovanje spektrograma utiče na sam sempl, menjajući njegove spektralne karakteristike i zvučni utisak. Tu su četkica, čarobni štapić koji izabira slične nijanse (u ovom slučaju sličan harmonijski sadržaj), laso, lupa, invertovanje selekcije i mnogi drugi. Iako se o ovakvom načinu editovanja zvuka može govoriti kao o korišćenju filtera, ipak nije u pitanju ista stvar. Iris dozvoljava da brzo kreirate i transformišete izvorne zvukove čije bi kreiranje putem nekog drugog semplera ili sintisajzera bilo nemoguće ili bi zahtevalo mukotrpnu automatizaciju više od nekoliko efekata i filtera.

Kao da to nije dovoljno, iZotope je pomnožio faktor zabave sa četiri i omogućio preklapanje do četiri kanala po jednoj instanci aplikacije. Miks prozor daje kontrolu nad ovim slojevima i ima standardnu ADSR anvelopu, niskofrekventne oscilatore i efekte. Prva tri sloja služe za uvezene semplove, dok je četvrti niskotonski kanal, čija je svrha da sa deset unapred određenih niskofrekventnih talasa učini prethodna tri kanala postojanijim i „masnijim”. Efekti su kvalitetni i uključuju distorziju, hor, delay i reverb i mogu se koristiti i u send i u master modu, mada je čisto traćenje resursa koristiti Iris isključivo kao efektor. Kontrole za lupovanje nemaju preterano veliki broj opcija i nije moguće sinhronizovati lup sa tempom sekvencera, a nedostaje i mogućnost podešavanja tzv. zero crossinga, što pomaže da se početak i kraj lupa spoje na takav način da na prelasku s kraja na početak ne dolazi do stvaranja zvučnih artefakta.

Ako je već grafičko editovanje glavni princip rada, očekujemo u sledećim verzijama i mogućnost dijagonalne selekcije (a da nije crtanje slobodnom rukom) i mogućnost omekšavanja ivica selekcije. Takođe, kao kod brojnih eksperimentalnih aplikacija, uvek postoji potreba za tasterom koji bi nasumično „razbacao” podešavanja i na taj način pomogao u kreativnosti, što je u Irisu, nažalost, izostavljeno.

Iris je sposoban da izbacuje neograničenu količinu čudnih i uvrnutih zvukova i oni svojim karakterom podsećaju na semplove nastale granularnom resintezom i toplije varijante bizarnosti iz Native Instruments Absyntha. Ukoliko ste zabrinuti oko toga kako će sve to zvučati, nemojte biti jer nije potrebno biti genije zvučnog dizajna da bi iz Irisa pljuštali zanimljivi i kvalitetni zvučni talasi. Sve što je potrebno jeste da ubacite bilo koji zanimljivi zvuk iz okruženja, prirode, omiljene igre ili filma i poigrate se parametrima.

Dok se ne ovlada tehnikom i ne stekne osećaj šta je šta na spektrogramu, za instant upotrebu postoji velika banka od 500 dobro organizovanih predložaka koji audio semplove vuku iz baze od skoro četiri gigabajta. Kriva učenja prilično se skraćuje korišćenjem tutorijala implementiranih u samom programu. Potrebno je napomenuti to da i pored svega ovoga Iris ne zahteva mnogo procesorskog vremena, ali ume da zagrize veći deo memorije ako se u njega učitavaju veliki i dugački semplovi.

S pravom se može reći da je iZotope inovator u industriji audio softvera, a Iris zaslužuje da postane veliki hit i savršen program za dizajnere zvuka i lovce na nove i neobične zvukove. Potpuna kontrola nad svakim aspektom semplova, precizno odstranjivanje frekventno definisanih sekcija i zatim kreiranje unikatnih zvukova od njih čine ponuđeni kreativni potencijal beskrajnim.

Uroš ZEČEVIĆ