Xerox Phaser 3010

Američka kompanija Xerox, sinonim za štamparske poslove već više od jednog veka, do sada je svoje poslovanje na našem tržištu uglavom bazirala na plasiranju fotokopir-aparata i štampača predviđenih za veći obim štampe. Linija Xeroxovih štampača Phaser svakako je poznata na našem tržištu. Međutim, u segmentu modela namenjenih malim kancelarijama i kućnim korisnicima, do sada nisu imali nijedan model koji bi se mogao izdvojiti od konkurencije, jer su dalekoistočni proizvođači uvek uspevali da ponude više za isti novac. Kako to obično biva, stvari se menjaju, pa je Xerox odlučio da energičnije nastupi na tržištu, i to sa novim modelom Phaser 3010, čija su osnova LE diode.

LED tehnologija prilično je aktuelna u poslednjih nekoliko godina u sve širem segmentu potrošačke elektronike, počev od osvetljavanja kuhinjskih elementa, pa sve do najmodernijih LED LCD televizora. Iako su se printeri sa LED glavama za štampu na tržištu pojavili još pre više od dve decenije, sama tehnologija nikada nije zaživela, a laserski modeli bili su opšte prihvaćeni jer su nudili bolji kvalitet otiska. Do pre nekoliko godina, ova gotovo zaboravljena tehnika štampe čučala je u zapećku, ali su već pomenuti bum u primeni LED osvetljenja, kao i stagnacija kada je razvoj laserskih štampača u pitanju, naveli Xerox da oživi i osavremeni upotrebu LE dioda u svojim uređajima.

U saradnji sa dugogodišnjim partnerima iz Japana, čuvenim Fujijem, koji je na našim prostorima poznat po kvalitetnim fotoaparatima, Xerox je razvio novu glavu za štampanje Hi-Q, koja, prema njihovim tvrdnjama, nudi kvalitet jednak modernom laserskom štampaču. Za one koji se pitaju kolika je zapravo razlika između štampača baziranih na laserskoj i onih na LED tehnologiji, odgovor je – mala. Način uvlačenja papira, prenos toner-praha iz toner-stanice na fotoosetljivi bubanj, kao i „pečenje” papira kako bi se toner zalepio za njega su identični.

Kako bismo pojasnili onaj deo gde su razlike, podsetićemo se načina na koji se kreira slika na laserskom, što detaljno možete proučiti u SK 7/2007 (www.sk.rs/2007/07/sksc01.html). Ukratko, ceo sistem čine dve velike celine. Prva je toner-stanica, u kojoj je smeštena kombinacija čađi i naelektrisanih metalnih opiljaka, čija mešavina zapravo čini toner-prah, kao i magnetni valjak pomoću kojeg se toner prenosi na drugu celinu. Druga celina je fotoosetljivi bubanj, čije je svojstvo da se pri izlaganju svetlosti njegovo naelektrisanje menja, čime se zapravo privlače čestice tonera sa magnetog valjka smeštenog do njega.

Odavde je postupak dobijanja slike jasan. Laser osvetljava delove bubnja na kojima želimo da privučemo toner, bubanj prenosi sliku na papir i formiranje slike je gotovo. Problem u celoj priči je upravo laser kojim se bubanj osvetljava, jer je snop svetlosti uzak i potrebno ga je pomerati po valjku kako bi se formirala slika. Kako bi se postiglo njegovo ujednačeno i pravilno pomeranje, koristi se složeni sistem, koji se sastoji od elektromotora i sklopa ogledala, što komplikuje izradu, podiže cenu i, kao i uvek kada je mehanički rad u pitanju, povećava šanse da dođe do greške.

Umesto korišćenja komplikovanog lasera, kod LED štampača je iznad bubnja celom dužinom smešten niz dioda, čime je omogućeno ravnomerno osvetljenje bez ikakvih pomičnih delova. Kod prvobitnih LED modela, usled ograničenja tadašnje tehnologije, maksimalna rezolucija iznosila je 600 tpi, tj. to je bio maksimalni broj dioda koji se mogao smestiti na jedan dužinski inč. Minijaturizacijom i smeštanjem dela elektronike u samu glavu štampača Xerox je ovaj problem rešio, tako da Phaser 3010 postiže rezoluciju 1200 x 1200 tpi, što je duplo više od laserske konkurencije u istoj cenovnoj kategoriji.

Na papiru zvuči vrlo interesantno, a testirajući ovaj model uverili smo se u to da su rezultati i u praksi na očekivanom nivou. Pravilni gradijenti, zasićena crna boja i dobra vidljivost sitnog teksta iznenadili su nas kada je kvalitet štampe u pitanju, te Xeroxov mališa može da stane rame uz rame sa mnogo skupljim laserskim rešenjima. Kao što se može primetiti u tabeli, brzina štampe je nešto slabija od specifikacije, ali sveukupno rezultati nisu ništa slabiji od jeftine laserske braće. Nešto sporiji procesor predstavlja usko grlo kod štampe složenih PDF dokumenta, ali to je mana koju većina prosečnih korisnika zapravo neće ni primetiti. Što se cene eksploatacije tiče, situacija je donekle zakomplikovana činjenicom da novi kertridž podrazumeva samo toner, a ne i OPC bubanj i toner-stanicu, koji su ugrađeni u štampač i bez servisne intervencije ne mogu se zameniti.

Štaviše, nisu ni predviđeni za zamenu, jer je, prema proračunima Xeroxovih inženjera, njihovo trajanje usklađeno s vekom trajanja samog uređaja. Prema njihovom mišljenju, u trenutku kada bude bila potrebna njihova zamena, biće povoljnije zameniti ceo uređaj. Zvuči kao skupa alternativa dok se u obzir ne uzme cena od samo 40 evra, što bilo kakvu servisnu intervenciju čini maltene suludom. Cena samog tonera iznosi oko 4000 dinara i on može da pruži 1000 stranica standardne pokrivenosti. Manji kapacitet tonera kod Xeroxa znači da ga je potrebno češće menjati, ali je on ujedno i jeftiniji. Opciono je moguća kupovina većeg tonera kapaciteta 2000 stranica, ali ga zasad na našem tržištu nije moguće nabaviti. S prosečnom cenom od četiri dinara po otisku, cena kertridža ne razlikuje se od konkurencije, barem kada je nabavka originalnog potrošnog materijala u pitanju, jer reciklaža tonera još nije moguća.

Neverovatno niska cena i odličan kvalitet otiska zaista su ostavili dobar utisak, te se nadamo tome da ćemo na našim prostorima videti još štampača baziranih na LED tehnologiji. Iako jednokratna upotreba, bez mogućnosti zamene delova, mnogima zvuči zastrašujuće, Phaser 3010 je zapravo uređaj koji je dobro odmeren i nudi tačno ono što je prosečnom kućnom korisniku potrebno – malu početnu investiciju uz sistem nabavke manje količine tonera za manje novca (narodski rečeno, „na kašičicu”), ali bez uobičajene „kamate” koja čeka one koji se odluče za ink-džet varijantu, što ga čini gotovo idealnim za naše podneblje.

Mario PAVIĆEVIĆ