LG M2352D-PZ

Pre samo nekoliko godina bilo je neverovatno da imate TFT ekran veće dijagonale od 17 inča, a kada su se pojavili modeli sa integrisanim TV tjunerima, oni su pored premijum cene „nosili” i neka druga ograničenja, tj. morali ste da budete spremni na određene kompromise. U međuvremenu, cena proizvodnje displeja je pala, dijagonale, rezolucije i mogućnosti su se povećale, ali „problem” koji je i dalje pratio ove multifunkcijske uređaje je ostao – displej osrednjih karakteristika. LG svojim novim modelom M2352D-PZ pokušava da stane na kraj tom problemu, pa da vidimo da li su u tome uspeli.

Kada bismo testirali samo tehičke karakteristike, mogli bismo komotno da kažemo da. Tu je (e)IPS panel, sa dobrom reprodukcijom boja i velikim uglovima gledanja, a poučeni iskustvom iz svog TV odeljenja, LG-jevi inženjeri su i softverski „napucali” ovaj monitor (2 in 1, PiP, DivX...), ali krenimo redom. U paketu nalazimo samo najosnovnije stvari – ispravljač, RGB kabl i daljinski upravljač (sa baterijama), što ne deluje baš obećavajuće. Izgled monitora je klasičan, što bi u prevodu značilo tanak crni ram i profil, bez dizajnerskih poduhvata, koji bi vas naterali na to da zbog njih odaberete ovaj ekran, obojen u piano crnu, sa touch osetljivim tasterima (omiljeni broj svih dečaka) i postoljem u obliku trapeza. Pozadi se krije dovoljan broj konektora, ali nam ipak nedostaje DVI. Tu su antenski, HDMI (x2), RGB, SCART, RGB i audio (L, R) ulazi. Na boku se nalaze PCMCIA slot, USB konektor i činčevi za slušalice i audio ulaz (RGB/DVI). Kvalitet izrade je u rangu sa cenom, dakle negde u sredini. Sam ekran se uvija i krcka, a mogao bi da bude i stabilniji.

Softverski paket kod ovog modela prilično je bogat, a najlakši, ujedno i najbrži način pristupa meniju i menjanju parametara je putem daljinca, koji je krcat dugmićima i „prečicama” za trenutni pristup najbitnijim fukcijama, a svi tasteri su logično raspoređeni. Meni je raspoređen u osam celina (Picture, Audio, Setup, Time, Lock, Option, Input, My Media) i kada bismo pokušali da vam navedemo sve opcije koje se tu nalaze, potrošili bismo mnogo mesta na ovim stranicama. Picture sadrži opcije za podeševanja prikaza slike putem čarobnjaka ili manuelno. Kada odaberete ovaj drugi režim, otvara se veliki (možda i preveliki) broj opcija za sitna podešavanja, koja počinju od standardnih brightness i contrast, preko gamma i backlight, a završavaju se na podešavanju svake boje zasebno. Ni meni Audio ne razlikuje se previše po broju opcija (Clear Voice, Balance, Infinite surround i druge). Ostali meniji služe za podešavanje kanala i opcija vezanih za sistemska podešavanja (Time, Lock, Option). Podmeni My Media služi za pristup podacima sa USB uređajâ, koji se automatski detektuju po priključivanju, ali moramo napomenuti da to ne radi sa USB HDD-ovima jer konektor ne isporučuje dovoljno struje. Opcija PiP (Picture in Picture) izuzetno je fleksibilna jer možete birati između pet veličina prozora i četiri pozicije u odnosu na ono što radite na primarnom ekranu.

Da biste gledali televizijske kanale, potrebno je da priključite antenski kabl ili kabl iz digitalnog risivera i prođete kroz meni Setup, gde će vam biti ponuđeno da se kanali automatski skeniraju i tim redosledom memorišu. To je jednostavan i relativno brz postupak koji rezultuje dobrim kvalitetom slike, što se i očekuje od „digitalnog” signala. Nažalost, CI interfejs nismo bili u mogućnosti da isprobamo. Custom, odnosno Expert podešavanja prikaza slike sada dobijaju nekoliko opcija koje mogu da se podešavaju, a odnose se na Dynamic Contrast i Color, Noise Reduction itd. Ako ste do sada imali kontakta sa LG-jevim televizorima, primetićete veliku sličnost.

Šta su LG-jevi inženjeri uspeli da urade povodom kvaliteta reprodukcije slike sa kompjutera? Već smo na početku uvideli da ne postoji DVI konektor, a to znači dve stvari – povezivanje putem analognog konektora ili korišćenje HDMI ulaza. Prva opcija rezultuje slikom nedovoljne oštrine, što Full HD rezolucija dodatno pogoršava, a ako se odlučimo za HDMI ulaz, taj problem prevazilazimo, ali gubimo jedan konektor za konzolu, DVD plejer ili neki drugi uređaj koji bismo inače povezali. Fabrička podešavanja su korektna, a postoji i solidna verovatnoća da će neko od pet pretpodešavanja (Vivid, Standard, Cinema, Sport, Game) da vam odgovara, pošto su dobro odmerena. Ipak, ako se odlučite da sami podesite sliku, imaćete dovoljno opcija s kojima ćete moći da se igrate. Rezultujući kontrast na slikama veoma je dobar, detalji u senkama naziru se taman onoliko koliko treba, a ni najsvetliji se ne stapaju. Reprodukcijom boja bili smo veoma zadovoljni – fotografije izgledaju zasićeno i prirodno. Primedbu bismo imali na zelenu, koju nismo uspeli da ukrotimo, pa je ona malo „jača” nego što bismo to voleli. Uniformnost ekrana se razlikuje od sredine ka ivicama – primećuje se razlika od tamnijeg ka svetlijem, ali je ipak sve u granicama očekivanog. Test gradijenta dao je odlične rezultate, prelazi su kremasti, boje se pretapaju i nema neočekivanih „stepenika”. Uglovi gledanja su za pohvalu, što se i moglo očekivati od (e)IPS panela, pa ćete moći da gledate i uživate iz ležećeg položaja. Brzina odziva je standardna za monitore ove kategorije, pa će samo oni najzahtevniji imati zbog čega da se bune.

LG-jev model M2352D-PZ ostavio je na nas mešavinu utisaka, od kojih nijedan nije prevagnuo. S jedne strane imamo kvalitetan panel koji može da zadovolji i zahtevnije korisnike, a koji je istovremeno „osakaćen” usled nedostatka DVI konekcije. S druge strane, moćan softver sa velikim brojem opcija stvara pravu multimedijalnu mašinu u pakovanju od 23”, što nam se čini nekako nedovoljnim za jedan „televizor”. Kompromisi su i dalje prisutni, ali su korišćenjem kvalitetnog panela ovog puta pomereni na stranu krajnjeg korisnika.

Vojislav VUJANIĆ