LC-Power Cosmo Cool LC-CC-83, LC-CC-94; Cooler Master TX3 EVO, Gemin II M4, Hyper 212 EVO, Gemin II SF524, Hyper 612 PWM

Na Košutnjaku, u hladu, na dva metra iznad zemlje – 39 °C. U Beogradu, među zgradama, kao i u ostatku Srbije, na vrelom betonu – 49 °C. Za to vreme, uz uključeni klima-uređaj, shvatili ste da najnovijoj igri koju trenutno igrate nedostaje pokoji frejm da bi igranje bilo baš kako treba. S obzirom na to da se procesor od pre dve godine svojski muči da obradi sve ono što mu serviraju dvogodišnje suze, znoj i novac za užinu otelotvoreni u novoj DX11 grafici, vreme je da se nešto uradi po tom pitanju. Prilikom upgradea ni dinar nije ostao za procesor, pa se pokazalo da je on na granici svojih mogućnosti prilikom maksimalnog opterećenja hardvera novim igrama, barem dok je na default frekvenciji. Realan scenario je da vam je praktični overklok špansko selo, nikad vas tako nešto nije preterano zanimalo, ali ste prilikom kupovine, za svaki slučaj, dali novac za model koji je poznat po tome što može da radi na mnogo višem taktu od nominalnog. Nakon čačkanja po forumima i prelistavanja starih SK-ova, dovoljno ste se informisali i krenuli polako da se bacate u OC vode. Posle dosta vremena, obliveni znojem i okruženi šrafcigerima, blokčićima i hemijskim olovkama, poterali ste svoj CPU sa nominalnih 2,5 GHz na čak 3,4 GHz, pokrenuli igru, i sve je bilo super prvih pet minuta. Onda je došao „plavi ekran” i sistem se resetovao. Na forumima kažu da tako nešto može da se desi ako CPU nema dovoljno visok napon. Podignete malo i voltažu, ali – opet isto. U jednom trenutku shvatate da prašnjavi box kuler kada pokrenete igru kreće da ispušta dušu. Uz ploču su došle i aplikacije za kontrolu temperature, nikad vam nije palo na pamet da to instalirate, ali hajde da proverimo kako radi. Nakon pokretanja, na ekran izleću poruke: Alert! Halt! Critical Error! Malfunction! Sistem will self-destruct in 1 second... Temperatura procesora je i u idle modu otišla u nebesa, a prilikom opterećivanja sistem se zbog preteranog zagrevanja gasio ili je prijavljivao greške u radu pojedinih komponenata.

Sreća vaša da kuleri koji bi vas spasli ne koštaju kao procesor, pa ukoliko imate već dobar CPU koji može da ide dosta van granica default takta, onda je kupovina novog kulera bolja varijanta nego da stavite otvoreno kućište ispod klima-uređaja. Vođeni logikom da je pravo vreme da odaberete dobar kuler koji će zameniti vaš box koji je došao sa procesorom, spremili smo za vas sedam alternativa, koje neće preterano opteretiti vaš budžet. Razlog za kupovinu može biti i prosto nezadovoljstvo standardnim box rešenjem. Nakon dužeg perioda opterećenja procesora, posebno kod bržih modela, ventilatori na „fabričkim” kulerima ubrzaće se više nego što to naše uši žele. „Aftermarket” hladnjaci pravo su rešenje i u ovoj situaciji.

Sa cenom koja je uporediva s dva parčeta pice u lokalnoj prodavnici brze hrane, LC-Powerov Cosmo Cool LC-CC-83 predstavlja jednu od najjeftinijih alternativa box hlađenju. U pitanju je aluminijumska kockica sa ventilatorom na vrhu, koja se ne razlikuje mnogo od vašeg box kulera. Profil je verovatno sličan, a pera ventilatora su crvene boje, pa vizuelno deluju atraktivnije od crnih. Ovaj kuler specifično je dizajniran za Intelove procesore, i to one sa LGA 1155/1156 soketom. Posle prvih testova, primetili smo da se radi o modelu koji je dosta tiši od box varijante, koja mu je glavna konkurencija, ali i da su temperature uglavnom lošije od onoga koje box nudi. Ovo je kuler za one koji cene tišinu i koji se neće preterano igrati sa overklokom, jer jednostavno nije namenjen tom posli.

Za tri parčeta pice sa malo kečapa na svakom imate model iste kompanije – LC-Power Cosmo Cool LC-CC-94. Po numeričkoj oznaci rekli bismo da je u pitanju ozbiljniji model, i ispostavilo se da smo bili u pravu. Iako na defualt taktu nema preteranog razloga da box menjate ovim modelom, prilikom overkloka i većeg opterećenja temperature su za koji stepen niže nego kod pomenutog kulera koji je došao u kutiji sa procesorom. Simaptičan dizajn podseća na starije modele poput Thermaltake Blue Orba i njemu sličnih, a radi se o hladnjaku koji će pasovati na AMD-ova i Intelova podnožja. Aluminijumsko telo nije poslednja reč tehnologije hlađenja, ali je kuler tih i efikasan. Za razliku od jeftinijeg modela, u paketu sa ovim dolazi i špric termalne paste. Malo bolji dizajn ispostavio se prilično efikasnim, ali je i dalje u pitanju model koji ćete kupovati zbog tihog rada, a ne toliko zbog performansi.

U višoj (cenovnoj) kategoriji, prvi na megdan izlazi Cooler Masterov TX3 EVO, jedan od pet novih modela koje smo dobili od tog proizvođača. Radi se o novoj generaciji modela TX3, koji je znatno unapređen, a kako su i performanse starog bile odlične, ni za trenutak nismo sumnjali u to da će se verzija EVO dobro pokazati. Klasičan tower dizajn oplemenjen je sa tri bakarne vruće cevi koje su u bazi obrađene, tako da sa delom aluminjumskog tela formiraju osnovu koja naleže na CPU (tehnologija Direct contact). Sistem montiranja je vrlo jednostavan, bilo da je u pitanju AMD-ov ili Intelov CPU. U paketu dolazi već montirani ventilator, a pored šprica termalne paste, tu su i adapteri za montiranje drugog ventilatora kojim se dodatno podiže efikasnost.

TX3 EVO nije jedan od tiših kulera, čak ni na niskom broju obrtaja. Za to je glavni krivac ventilator malog prečnika koji ni na automatskoj regulaciji obrtaja neće biti tih. Ako iz BIOS-a isforsirate nešto manje brzine rotacije, možete ga utišati spuštanjem brzina na 800 RPM, kada je blizak pasivnom hlađenju. Veliki broj aluminijumskih rebara, lepo raspoređenih uz vruće cevi, u kombinaciji sa ventilatorom koji odvodi toplotu sa njih pokazao se veoma dobro. Iako na prvi pogled ne deluje veliki, ovaj kuler je veoma ozbiljan i za novac za koji se prodaje nudi dobre performanse. Jedinu zamerku imamo na automatsku kontrolu broja obrtaja, koja retko tera ventilator ispod 1000 RPM.

Ako do sada niste shvatili, red kojim se vodimo uslovljen je cenama i krećemo se od najjeftinijeg ka najskupljem modelu. Sledeći je na tapetu takođe Cooler Masterov model oznake Gemin II M4. Da, u pitanju je naslednik megapopularnog kulera Gemin II, namenjen pre svega onima sa malim i kućištima desktop orijentacije. M4 deluje kao spljoštena verzija nekog velikog kulera. Vrlo je nizak, širokog tela postavljenog uz bazu, dok se ventilator nalazi na vrhu i duva na dole. Sa četiri bakarne vruće cevi koje polaze iz baze, aluminijumskim telom i ventilatorom, visina ovog modela iznosi samo 59 mm. Direct contact tehnologija i ovde je primenjena, a vruće cevi imaju neobičan oblik koji lepo obuhvata celo telo kulera. Tanki ventilator je interesantan jer prelazi ivice kulera, pa će zbog svoje pozicije deo vazduha usmeravati ka naponskoj jedinici i memoriji, hladeći okolinu CPU soketa. Kada su u pitanju performanse ovog modela, on se pokazao dosta bolje od box verzije, ali zaostaje za modelom TX3 EVO, posebno prilikom opterećenja. Naravno da je tower dizajn koji krasi TX3 EVO bolji, ali su sposobnosti montiranja u mala kućišta i gotovo nečujan rad, u paketu sa vizuelnom atraktivnošću, glavni aduti ovog modela. Sve je to i podiglo cenu, pa je Gemin II M4 nešto više od 30 odsto skuplji od modela TX3 EVO.

Evolutivni korak veoma popularnog modela Hyper 212 tek je malo skuplji od Gemina II M4. Sa dosta većim gabaritima, Hyper 212 EVO deluje mnogo ozbiljnije od do sada prikazanih modela. Ono što je posebno bitno kod njega je unapređenje tehnologije prianjanja vrućih cevi na bazu, što se sad zove CDC (Continuous Direct Contact). Naime, baza kulera je sačinjena od vrućih cevi koje su presovane tako da između njih nema nikakvog prostora, čime se poboljšava odvođenje toplote sa procesora ka aluminijumskum rebrima. Već i vrapci znaju da je bakar odličan provodnik, te da aluminijum bolje disipira toplotu, pa je takva kombinacija najrasprostranjenija, a i ovde je primenjena. Sa četiri vruće cevi koje se prostiru i levo i desno i „šaraju” rashladno telo, ovaj veliki kuler uliva mnogo nade. U paketu dolazi i 12 x 12 cm ventilator, a prema potrebi se može ugraditi još jedan. Univerzalni sistem montiranja zahteva postavljanje kontrapločice (backplate) na zadnji deo matične ploče, a u paketu se, kao i kod svih Cooler Masterovih kulera sa testa, dobija i špric kvalitetne termalne paste.

Model Hyper 212 Evo prevazišao je očekivanja i postigao najbolje rezultate na testu u svim kategorijama, ostavljajući iza sebe i skuplje modele. Jednostavno, tehnologija CDC, u kombinaciji sa proverenim tower dizajnom i kvalitetnim ventilatorom, daje odlične rezultate. Ono što nas je još obradovalo jeste činjenica da pri maksimalnim brzinama ventilator na ovom kuleru nije postajao preterano bučan, dok je u regularnom radu bio jedva primetan.

Još jedan naslednik serije Gemin II nosi kriptični sufiks SF524. Ovaj model na prvi pogled najviše podseća na stariji Gemin II S, ali s malo manjim središnjim delom koji naleže na bazu. Dizajn podseća na ćirilično slovo G, gde iz osnove polazi pet niklovanih vrućih cevi prečnika 6 mm, koje zajedno sa manjim aluminijumskim profilom povezuju bazu sa gornjim delom koji nosi ventilator. Gornji deo je širok i masivan i nosi aluminijumska rebra protkana vrućim cevima. Niklovanjem vrućih cevi postiže se vizuelna atraktivnost, jer se po boji ne razlikuju mnogo od aluminijumskog tela, što na oko deluje veoma lepo. Povrh tela stoji 12 x 12 cm ventilator (moguće je ugraditi i 14 x 14 cm), koji duva hladan vazduh na dole hladeći pritom i okolne komponente. Zahvaljujući 47 mm, koliko je najveći deo tela odignut od baze, ovaj kuler neće imati problema sa udaranjem u hladnjake naponske jedinice ili memorije. I sama baza kroz koju prolaze vruće cevi je od niklovanog bakra, sa odličnom završnicom koja obezbeđuje dobro prijanjanje.

Prilikom montiranja masa od skoro 600 grama zahteva stavljanje backplatea na zadnji deo matične ploče. Proces je jednostavan i koristi sličan sistem kao i kod većine Cooler Masterovih kulera, koji prelazak s jednog soketa na drugi čine bezbolnim. Ventilator ima statični broj obrtaja, 3-pinski konektor i vrti se konstantnom brzinom od oko 1300 RPM. Pri ovakvoj postavci stvari buka koja se pravi je minimalna, a u paketu se dobija i „silent” adapter kojim se brzina rotacije spušta na 900 RPM, kada je ventilator praktično nečujan.

Iako smo očekivali performanse u klasi porodice Gemin II, bili smo prilično razočarani kada smo videli da ovaj kuler samo u nekim situacijama ima bolje temperature od niskoprofilnog modela M4. Ako na to dodamo i to što nijedan od ova dva modela nije jeftin, sem vizuelne atraktivnosti, ni jedan ni drugi nisu nas oduševili svojim performansama niti su opravdali ime prethodne generacije, koja je važila za najbolje vazdušne LGA775 kulere.

Najveći i najskuplji model ostavili smo za kraj. Radi se o Cooler Masterovom kuleru Hyper 612 PWM. Sa cenom malo višom od modela Gemin II SF524, ovaj kuler deluje mnogo ozbiljnije od ostatka modela sa testa. Po gabaritima je najveći i najteži, što uliva dodatno poverenje. Bakarna baza prošarana je sa šest vrućih cevi, a nivo uglačanosti površine koja naleže na CPU je vrhunski. Pored cevi, jedan deo rashladnog profila direktno je naslonjen na bazu. Po svom dizajnu, Hyper 612 PWM najviše podseća na uvećani Hyper 212 EVO. Kod ovog modela Cooler Master se nije odlučio za tehnologiju CDC, a naše skromno mišljenje je da bi se tako performanse podigle za koplje više. U svakom slučaju, bogat paket obuhvata najrazličitije dodatke za sva podnožja koja vam padnu na pamet, termalnu pastu, adapter za drugi ventilator i formiranje push-pull sistema hlađenja. I sa postojećim ventilatorom hlađenje je stvarno dobro, ali nas je iznenadilo to što je u najvećem broju slučajeva Hyper 212 EVO ostvario niže temperature. Radi eliminacije greške, sva merenja su vršena nekoliko puta, a rezultati su prosečne vrednosti tih merenja. Sa cenom višom od modela Hyper 212 EVO, jedino što može da opravda investiciju u Hyper 612 PWM jeste montiranje dodatnih ventilatora jer bi u tom slučaju nešto masivnija baza imala prednost, ali je to priča za naki drugi put.

Buka je bila na niskom nivou, posebno zbog toga što je automatska regulacija radila prilično dobro, ne podižući broj obrtaja osim ako za to nije bilo potrebe.

Ako se vratimo na početak ove priče, videćemo da pristupačne alternative za box kuler postoje. Uz malo investiranja u dobar kuler koji će bez problema izaći na kraj i sa nekoliko narednih generacija procesora, vi ste sebi obezbedili odlično hlađenje na duže staze. Za razliku od box zujalica, LC-Power „konfekcija” nudi nešto tiša i vizuelno atraktivnija rešenja. Cena im je smešna (više ćete platiti za dve limunade u obližnjem kafiću), pa će i oni naći put do korisnika.

Kada su Cooler Masterovi modeli u pitanju, noviteta ima, ali je stanje stvari prilično šareno. Hyper 212 EVO je najbolji kuler koji smo videli u poslednjih nekoliko godina. Svojim performansama postavio je domaći zadatak i mnogo skupljim in-house, ali i konkurentskim rešenjima. Da li zbog tehnologije CDC, izbalansiranog odnosa tela kulera, vrućih cevi i dobrog ventilatora, to sada više nije ni bitno. Drugi model koji se istakao je odlični Hyper TX3 EVO, koji po niskoj ceni obezbeđuje performanse bolje od oba Gemin II modela. Gemin II M4 prijatno nas je iznenadio svojim niskim profilom i prava vrednost ovog kulera leži u njegovoj upotrebljivosti u malim kućištima. Najveći promašaj je definitivno skupi Gemin II SF524, koji svojim performansama ne opravdava cenu. Vizuelna atraktivnost i veliko polje hlađenja okolnih komponenata mu jesu aduti, ali će verovatno biti bitni samo uskom krugu korisnika. Još jedan Hyper, ovoga puta 612 PWM, nije opravdao ulogu favorita.

Cela nova paleta Cooler Masterovih proizvoda prijatno je iznenađenje. Od pet modela dva su fantastična, a svaki od njih ima neku jedinstvenost zbog koje ga vredi nabaviti. Svi su opremljeni velikim brojem dodataka za različite sokete, a kako je Cooler Master poznat po tome, sa izlaskom novih podnožja biće dovoljno pazariti odgovarajući adapter. Takođe, mogućnost montiranja dodatnog ventilatora postoji na modelima koji su za to predviđeni, a adapteri su uključeni u pakovanje, zajedno sa kvalitetnom termalnom pastom, te se može reći da su paketi, generalno gledano, prilično bogati.

U zavisnosti od novca kojim raspolažete, ukoliko želite da se igrate overkloka ili da jednostavno poboljšate/utišate rashladni sistem svog računara, imate na raspolaganju veliki broj modela, a mi smo se potrudili da vam taj izbor što više olakšamo.

Ivan TEOFILOVIĆ