Elektronski virtuoz

Dok ne savladate osnove, Guitarist deluje zastrašujuće

Koliko god da je neki muzički instrument jednostavan za sviranje, kompjuterskim emulacijama je, i pored dostignutog nivoa kvaliteta zvuka, oduvek nedostajalo duše. Svaka nota koju odsvira čovek uvek je drugačija, a svaka pesma može se odsvirati na bezbroj načina, sa beskonačnim brojem varijacija, interpretacija i improvizacija. Nemački Sugar Bytes rešio je da promeni pristup celom problemu i bazirao je svoje viđenje virtuelne gitare na velikoj bazi multisemplova sa softverskim mehanizmima koji imitiraju interakciju trzalice, žica i prstiju.

Interfejs je prijatnog dizajna i mada broj opcija koje možete videti po startovanju programa deluje zastrašujuće, kompjutersko sviranje gitare je prilično jednostavno. Dobar deo korisnika prvo će se poigrati sekcijom sa predlošcima, koji demonstriraju koliko Guitarist zapravo dobro svira. Sound preseti čuvaju podešavanja tipa gitare (čuveni Stratocaster, Telecaster i manje poznati Starplayer Special, nešto nalik gitari Les Paul) i izabranih efekata. Pattern obrasci skladište aktivnosti desne ruke gitariste, šablone okidanja i trzanja žica, dok je odeljak Chord zadužen za levu ruku, tj. promene akorda. Globalni predlošci automatski kombinuju navedene kategorije i nekoliko njih je impresivno realistično.

Posao programiranja same svirke odvija se u integrisanom sekvenceru, koji krasi centralni deo prozora. Jezičak Pattern, kao najbitniji, sadrži četiri trake koje kontrolišu različite šablone. Prva i druga su zapravo klasičan sekvencerski piano roll sa promenljivom rezolucijom koraka i automatskim prilagođavanjem tempa, i one određuju jačinu i aktivnost svake note ili akorda iz sekvence. Treća unosi živost u celu priču omogućavajući promenu smera i načina okidanja žica (odozdo, odozgo, duplo okidanje, kao i takozvane mrtve note – prigušene pritiskom žice prstima leve ruke ili dlanom desne ruke), dok poslednja traka služi za izbor akorda koji će biti svirani u svakom koraku sekvence (12 kategorija sa varijacijama ili praktično svi akordi koji se koriste, uz ostavljenu mogućnost kreiranja sopstvenih akorda). Jezičak Animation dodatno razbija mehanički karakter zvuka simulirajući tremolo, glisando, ralentando i druge orkestracije, a za kraj preostaje jednostavno sklapanje svih unapred definisanih komponenata u celu numeru u okviru menija song, nakon čega jednostavnim prevlačenjem na desktop možete eksportovati pesmu u MIDI formatu.

Kome se interni sekvencer ne dopada, Guitarista svira i po MIDI parametrima i notama iz sekvencera domaćina, a MIDI kontrole mogu se vezati za bilo koje od navedenih podešavanja. Ukoliko kreativnost zakaže, akordi i podešavanja stila sviranja mogu se, pritiskom na dugme, nasumično „razbacati” po sekvenceru.

Od integrisanih efekata na raspolaganju je izbor raspoređen u tri modula koje prati pojačalo. Putanja audio signala je fiksna, te nije moguće eksperimentisati i menjati redosled prolaska signala kroz module. Moduli su uobičajeni gitarski – reverberacija, chorus, delay, fejzer i poseban modul za wah-wah pedalu sa oscilatorom niskih frekvencija i automatizacijom aktivacije ispod ili preko određene jačine zvuka. Iako postoji nekoliko efekata, zbog ograničenja u broju modula nije moguće koristiti više od dva i pedalu u isto vreme. Sam kvalitet efekata nije preterano uverljiv, pa je bolje koristiti neki eksterni efektor poput Guitar Riga i Amplitubea kako bi se podigao nivo kvaliteta zvuka. Simulator pojačala ima sve opcije fizičkog pojačala, sa kontrolom jačine, tona i distorzije, a moguće ga je i zaobići i pustiti na izlaz čist signal ukoliko želite da koristite eksterne efekte.

Tvorci Guitarista akcenat su očigledno bacili na humanizaciju zvuka svog proizvoda. Zahvaljujući tehnološkom napretku na polju procesorske snage i mesta za skladištenje, umanjen je veliki nedostatak dosadašnjih softverskih gitara u odnosu na pravu gitaru, koja zvuči drugačije svaki put kad je okinete. U bazi se nalazi više od 2200 snimljenih okidanja žica, što bi za prosečnu gitaru od više od sto pojedinačnih nota trebalo da predstavlja dovoljno varijacija da bi se izbeglo ponavljanje istih zvukova, svojstveno digitalnim instrumentima i aplikacijama baziranim na semplovima. Moguće je podesiti i način na koji instrument uzima semplove iz baze (redom ili nasumično), mada se preporučuje nasumični izbor, jer se na taj način bolje oponašaju nepredvidljive varijacije performansa pravog muzičara na pravom instrumentu. Postoje čak i male čivije, pa se žice mogu raštimovati, radi dodatnog omekšavanja mehaničkog osećaja kompjuterske gitare. Međutim, neke od popularnih štimova nije moguće dobiti na taj način, jer je zatezanje i opuštanje žica ograničeno u rasponu od pola note. Možda i virtuelne žice mogu da puknu?

Potrebno je napomenuti i to da softver svoj kvalitet ističe isključivo u „sviranju” akorda. Pojedinačno odsvirane note zvuče pomalo tanko i neubedljvo, sa slabim niskim frekvencijama i bez prisustva samog tela zvuka, naročito bez procesiranja kvalitetnijim eksternim efektima. Iako svaki moderni sekvencer poseduje integrisani ekvilajzer, bilo bi prilično zgodno da on postoji i u samom Guitaristu kako se ne biste stalno prebacivali iz prozora u prozor. Ne bi škodio ni veći izbor efekata, za koje svakako ima mesta, jer sam prozor programa jedva da zauzima nešto više od pola ekrana.

I pored neopravdanih ograničenja i dečjih bolesti, Guitarist predstavlja korak dalje u emulaciji najpopularnijeg instrumenta na svetu. Iako na prvi pogled program izgleda konfuzno, kriva učenja prilično je strma i sve ubrzo postaje jednostavno i zabavno, te sa samo nekoliko klikova možete napraviti melodiju ili ritmičku pratnju koja zvuči mnogo živahnije od onoga što bi se moglo odsvirati na MIDI klavijaturi. Postoji mnoštvo alternativa koje nude brojnija podešavanja i kvalitetniji zvuk samih semplova, ali u konceptualnom smislu Guitarist unosi novine koje bi svaki sledeći virtuelni instrument ovog tipa neizostavno morao da ima.

Uroš ZEČEVIĆ