MSI Z77A-GD55, H77MA-G43, B75MA-P45

Teško je početi tekst o novoj Intelovoj kontrolerskoj logici namenjenoj procesorima Ivy Bridge bez poređenja sa AMD-ovim Bulldozerom. Palačinke bez krema, deo drugi? Suviše slično. Beketovski pristup tematici je neminovan, uz najiskrenije nadanje da će se na kraju drugog čina Ivy Bridge ipak pojaviti. Bilo kako bilo, Intel već neko vreme u javnost (kao slučajno) pušta informacije o svojim novim procesorima – šta sve donose, koliko su bolji od najboljih i slično. Paralelno sa tim, provlači se i priča vezana za matične ploče koje treba da prate paket – takozvani Panther Point čipsetovi. Naravno, ploče nekako ne privlače toliko pažnje, jer su procesori s pravom u fokusu. Doduše, tako je bilo i sa AMD-om i FX modelima, ali ko se toga još seća...

Bilo kako bilo, dok Intel ne povuče konce, proizvođači matičnih ploča mogu da tapkaju u mestu i teše se činjenicom da njihove matične ploče mogu da rade sa Sandy Bridge modelima, pa da teoretski imaju neke šanse da pregrme silna odlaganja Ivy Bridge procesora. Da podsetimo, Panther Point je kodno ime za seriju 7 čipsetova, koji bi trebalo da budu predstavljeni istovremeno kad i Ivy Bridge procesori. Naravno, izuzetak predstavlja X79 (Patsburg), čipset namenjen najvišem segmentu i podnožju sa 2011 iglica. Panther Point obuhvata šest različitih čipsetova – Z77, Z75, H77, Q77, Q75 i B75. Prva tri – Z77, Z75 i H77, predstavljaju modele namenjeni desktop platformama, dok su verzije Q77, Q75 i B75 poslovni (OEM) čipsetovi, koje ćemo veoma retko viđati u slobodnoj prodaji.

Kako je trebalo da se Intelovi procesori nađu u prodaji početkom ovog meseca, uopšte nije čudno što u ponudi distributera i na rafovima radnji već možete da pronađete čipsetove sedme serije namenjene novim Intelovim 22 nm procesorima. Za početak ćemo malo sačekati na Z75, oslabljenu verziju najjačeg Z77, pa ćemo morati da se zadovoljimo onim što nam donose čipsetovi Z77, H77 i, eventualno, B75.

Da malo pojasnimo, svi pomenuti čipsetovi imaju soket LGA1155, što znači da pored najnovije (Ivy Bridge), podržavaju i prethodnu (Sandy Bridge) generaciju procesora. Kombinacija Ivy Bridge procesora sa nekim od Panther Point čipsetova kao desktop platforma nosi kodnu oznaku Maho Bay. Najveća unapređenja po pitanju čipsetova ogledaju se u tri stvari: USB 3.0, PCI Express 3.0 i IGP output. Svi čipsetovi opremljeni su nativnom USB 3.0 podrškom i obezbeđuju po četiri USB 3.0 slota. Svi oni imaju PCI Express treće generacije, kao i podršku za IGP, koji će posedovati svi novi procesori, što znači da P67 neće imati pravog naslednika u novoj generaciji. Iako se Thunderbolt iščekivao, Intel ga je za ovu iteraciju zaboravio, prećutno ga zamenivši sa USB 3.0. Nas je najviše obradovala podrška za PCIe 3.0. Ako se pitate zašto, odgovor je vrlo jednostavan – PCIe 3.0 duplira teoretski protok sa 500 MB/s na 1 GB/s, što ima mnoge pozitivne posledice. Pored proširenja potencijala za kombinacije grafika SLI i Crossfire, brže PCIe magistrale znače i bržu komunikaciju sa USB 3.0 i SATA III uređajima, koji zahtevaju sve veći protok podataka. Takođe, kada su multi GPU kombinacije grafika u pitanju, PCIe 3.0 znači i to da ćete sa x8 PCIe 3.0 ostvarivati protok kao sa x16 PCIe 2.0.

Očekivano, novi čipestovi će se razlikovati po broju PCI Express linija, tehnologijama Intel Smart Response i Rapid Storage, kao i po OC mogućnostima, a razlike možete videti u priloženoj tabeli. Stvar je slična kao i sa serijom 6. Broj PCI Express linija je isti, ali je način njihovog deljenja ograničen, a samim tim i pravljenja sistema sa više grafika (SLI i CF). Naravno, poslovni čipsetovi će biti uskraćeni za SRT i OC mogućnosti, ali će ih to istovremeno učiniti interesantnim. Naime, s obzirom na to da SRT i dalje ne funkcioniše onoliko dobro koliko bi Intel želeo, te da se korisnici pre odlučuju za sistemski SSD nego za pravljenje hibridnih rešenja, čipsetovi poput B75 mogu biti veoma interesantni na našim prostorima. Jednostavno, 90 odsto korisnika ne interesuju SRT i overklok, pa su za njih jeftiniji čipsetovi mnogo primamljivije rešenje od skupljih modela prepunih tehnologija koje nikad neće iskoristiti.

Ovog puta MSI je bio najbrži i na test nam je dostavio tri svoja modela namenjena nadolazećim, ali i starijim procesorima. Radi se o modelima sa čipsetovima Z77, H77 i B75. MSI Z77A-GD55 možda nije najjači model iz njihove ponude, ali predstavlja punokrvnog predstavnika Panther Point postave. Model punog ATX formata s ponosom je oblepljen nalepnicama Military Class III, koje nagoveštavaju korišćenje vrhunskih komponenata (Hi-C cap, SFC i Solid CAP), u kombinaciji sa novom generacijom termalne zaštite DrMOS koja produžava životni vek komponenata. Ozbiljna naponska jedinica ima 9+1 fazno filtriranje napona, a naponska sekcija opremljena je zasebnim velikim rashladnim telima. Četiri DIMM slota omogućavaju obećanih 1600 MHz, ali i mnogo više od predefinisanih vrednosti slikovitog EFI BIOS-a. O proširenju se brinu tri PCIe x16 i četiri PCIe x1 slota, što znači da ćete se teško naći u situaciji da vam ponestanu slotovi, sem ako nemate PCI karticu. Crno lakirana štampana ploča nosi i šest SATA portova, a kako se radi o ploči namenjenoj zahtevnim korisnicima, tu je i nekoliko specijalnih dodataka. U gornjem desnom uglu nalaze se hardverski ’Power’ i reset tasteri upareni sa dugmetom OC Genie, pored njih su signalne diode, a nešto niže izvedene su merne tačke za fizičko proveravanje napona. OC Genie doživeo je svoju drugu generaciju, pa je overklok postao lakši i brži, svodeći svo potrebno znanje o overkloku na jedan klik i jedan sekund, koliko je potrebno sistemu da podesi parametre.

Dva od tri PCIe x16 slota su 3.0, dok je treći 2.0, a podržane su i SLI i Crossfire kombinacije grafika, kao i uparivanje IGP i diskretne grafike putem softvera Virtu. Zadnja strana nosi tri video izlaza i očekivani broj konekcija, a usput ćete naleteti i na nalepnice poput THX za zvuk ili Super Charger za brže punjenje telefona i tableta preko USB portova. UEFI BIOS doživeo je neophodni facelift, i moramo priznati da se MSI po tom pitanju baš potrudio. Za razliku od šarenog i veoma konfuznog interfejsa, novi UEFI BIOS je znatno unapređen. Pojedine sekcije su grupisane, a kretanje kroz menije je logičko i intuitivno. Nivo podešavanja je zadovoljavajuć, a pravi test se očekuje tek kada stignu Ivy Bridge procesori. Za razliku od konkurentskih rešenja, MSI je omogućio kontrolu vitalnih parametara sistema, i to kako iz BIOS-a tako i iz Windowsa, što može biti vrlo korisno, posebno ako volite dosta da se igrate sa podešavanjima.

Broj tehnologija implementiranih na ovoj matičnoj ploči stvarno je veliki – vidi se da se MSI potrudio da izjednači stvari sa direktnim konkurentima, što nas i te kako raduje.

Dok čekamo čipset Z75, društvo će nam praviti interesantni modeli H77. Već na prvi pogled vidi se da je H77MA-G43 model nižeg segmenta. Nešto prošireni mATX format nagoveštava da se radi o pristupačnijoj ulaznici u Ivy Bridge svet.

Daleko slabija naponska jedinica i odsustvo Military sertifikata jasno nam govore da OC nije u fokusu kod ovih modela, koji su više u fazonu „poveži, uključi, ne diraj”. Interesantno je to što je i ovaj model obojen u crno, sa istim bojama slotova kao i kod jačeg modela Z77. Za dodatno napajanje obezbeđen je jedan 4-pinski konektor, a za proširenje jedan PCIe 3.0 i jedan PCI 2.0 x16 slot (sa CF podrškom), kao i dva manja PCIe x1 porta. Nemojte se truditi da tražite hardverske prekidače na ploči, merne tačke i OC tastere jer ih ovde nećete naći. S druge strane, šest SATA portova, lepo opremljeni zadnji panel i dodatni USB 3.0 konektor na ploči jesu nešto što smo očekivali.

Iako nisu prošle vojne testove, padove sa deset metara, izlaganje visokim temperaturama i vlagi, korišćene komponente uopšte nisu loše. Radi se o oklopljenim kondenzatorima, kvalitetnim zavojnicama i lepo raspoređenim komponentama. Ova ploča nije namenjena overkloku i ceđenju poslednjih megaherca iz procesora, memorije i grafike, ali jeste svemu ostalom. Ima skoro sve što i veliki brat Z77, ali bez onih (skupih i često neiskorišćenih) opcija na čije će se nazive naježiti i hard-core entuzijasti. U prevodu, reč je o lepo izbalansiranom modelu srednje klase.

MSI B75MA-P45 je model koji bi, ukoliko distributeri mućnu glavom, mogao da ima dobar tržišni uspeh. Naime, radi se o modelu čija će cena biti osetno manja od Z77 i H77 pandana, a koja će biti pošteđena skupih tehnologija (OC i SRT). Dizajn je isti kao kod dva prethodno opisana modela. Ipak, izostali su hladnjaci na naponskoj sekciji i poneka faza za „peglanje” napona. Ovaj model ima i PCI port, ali i jedan puni PCIe 3.0 x16 slot. Broj konekcija na zadnjoj strani nije šampionski, ali postoji sve što je potrebno. Tu su i šest SATA portova, od kojih je jedan SATA III, kao i tri DIMM podnožja, pa se na raspored i broj komponenata teško može uputiti zamerka. Prijatno nas je iznenadio i dobar raspored tri konektora za ventilatore, što je nešto što se retko viđa kod modela ove klase.

Zbog nedostatka Ivy Bridge procesora, ploče smo testirali sa aktuelnim modelom Sandy Bridge procesora – Core i7 2600K. Izabrali smo najjači model kako bi razlike, ukoliko postoje, bile vidljivije. Kako se radi o tek pristiglim modelima, bilo je problema sa BIOS-om i sa drajverima, pa neke stvari nisu proradile odmah ili nisu proradile uopšte. O koliko se svežim stvarima radi govori podatak da su dva modela došla sa drajverima na narezanim no name disku, dok je jedan stigao u generičkoj kutiji.

Prva verzija grafičkih drajvera imala je problema sa našim procesorom, pa jedan deo testova nije hteo da radi. Primetićete odsustvo grafičkih Futuremark testova, ali i nekih igara koje su odbijale da rade kako treba. Naposletku, naša memorija takta 2133 MHz kao od šale je prepoznata na Z77 modelu, dok kod ostala dva nije davala opcije brzina većih od 1333 MHz, te su testirane u skladu s tim. Vrlo je verovatno da će se sa novim verzijama drajvera i BIOS-a stvari popraviti, a, s druge strane, moguće je i da na slabijim čipsetovima Sandy Bridge procesori neće moći da „teraju” memoriju veću od 1333 MHz.

Ako pogledate tabelu, uz nešto slabije rezultate uzrokovane pre svega taktom memorije nižim za 800 MHz, performanse koje ove ploče pružaju skoro su iste. Kako se radi o modelima iz tri potpuno različite kategorije, eto potencijala za vrlo zanimljive kombinacije.

S obzirom na to da Intel i dalje nudi procesore Sandy Bridge generacije, kao i skoro predstavljene jeftinije modele, a da se stariji čipsetovi polako izbacuju iz ponude, treba očekivati kombinacije ovih ploča sa „starijim” CPU-ovima. Bar dok Intel i partneri ne isprazne svoje prepune lagere.

U međuvremenu, MSI je predstavio tri vrlo interesantna modela koja će svakako biti zanimljiva u narednom periodu. Najjači model Z77A-GD55 opremljen je najnovijim tehnologijama, najboljim komponentama koje ovaj proizvođač nudi i spiskom tehnologija zbog kojeg smo morali da proširujemo tabelu sa specifikacijama. Jednostavno, ako sebe smatrate naprednim korisnikom, volite da podižete taktove pojedinih komponenata i često podešavate sistem, treba gledati u pravcu Z77A-GD55 i srodnih modela. U zlatnoj sredini stoji H77MA-G43, osetno jeftiniji i dobro izbalansiran model. Izostavljene su tehnologije namenjene entuzijastima, a sa njima i dobar deo cene koje prate napredne modele. Daleko od toga da je to loše. Naprotiv, to može biti najveća prednost modela koji nude Crossfire i OC, doduše na nešto nižem nivou, ali opet u skladu sa cenovnim rangom kojem pripadaju. Nažalost, cena, stavka koja definiše koliko je ova ploča dobra, još nije poznata, pa ćemo konačni sud ostaviti za kasnije.

Nešto ispod ova dva modela nalazi se dummy proof model – ploča koja će se prodavati u kancelarijskim mašinama koje će nuditi potencijal za vrhunske performanse, a koje će imati šifru na BIOS-u i katanac na kućištu. Jednostavno, ona je tu za one koje ne zanima šta je unutra sve dok su performanse u interesnoj sferi dobre, a ako pogledate rezultate, videćete da su u skladu sa mnogo skupljim modelima. Ukoliko ovakvih ploča bude bilo u maloprodajama, u kombinaciji sa jakim CPU-om, dobrom grafikom i SSD-om, mogu biti osnova kako za poslovne i kućne tako i za ozbiljne igračke mašine.

Dok čekamo Ivy Bridge procesore, što evidentno može da potraje, poigrali smo se s jednim delom cele priče oko nove platforme. Preliminarno, revolucionarnih rešenja nema, ali je zanimljivosti i potencijala na pretek. Više o tome kad bude stigao krem za palačinke. Pardon. Ivy Bridge za Panther Point.

Ivan TEOFILOVIĆ