Canon Legria HF S200

Canon Legria HF S200

Sa novim generacijama HD kamkordera analogne kasete konačno idu u zasluženu penziju. Memorijske kartice zamenjuju magnetne trake i oslobađaju nas svih frustracija vezanih za prljanje glave u kameri, loše trake koje se lako zamrse ili neupotrebljivih snimaka punih smetnji.

Nova generacija, pored tehnološki kvalitativnog skoka, donosi i pad cena HD kamkordera, koji je već sada na nivou digitalnih PAL kamera iste klase od pre nekoliko godina. Da ne bismo unosili zabunu, odmah na početku treba naglasiti da govorimo o klasi amaterskih kamera, sa svim njihovim manama po pitanju osetljivosti na svetlost i korisničkih opcija. Ovom prilikom odlučili smo da vam predstavimo Canonov model koji nam se učinio zanimljivim iz više razloga.

Na prvi pogled, nema mnogo razlike u izgledu između ove kamere i nekih starijih PAL kamera od pre nekoliko godina. Telo kamere je standardne veličine za tu klasu uređaja. Na njemu dominira veliki displej dijagonale 8,8 cm (3,5 inča). Ekran displeja osetljiv je na dodir i tu su smeštene sve bitne opcije i podešavanja za rad sa kamerom. Moguće je podesiti veliki broj opcija za potpuno automatski rad kamere, ali samo jednu opciju u datom trenutku za manuelno podešavanje u toku samog snimanja, odnosno bira se prioritet neke određene opcije (otvor blende, ekspozicija itd.), dok je sve ostalo na automatici. Ovo predstavlja prvi problem u radu sa ovom kamerom. Često je nezgodno u toku snimanja podešavati neke parametre na samom displeju. Takođe, mnoge opcije pomalo su nelogično sakrivene u podmenijima i ne postoji lak i brz način da se do njih dođe baš u onom trenutku kada vam zatrebaju. Mnogi će reći da to i nije neka velika mana jer kamera ipak nije namenjena profesionalcima. Veoma nam se svidelo to što prilikom prelaska iz manuelnog u automatski režim kamera pamti ta podešavanja i nastavlja da radi koristeći ih kao u nekom od predefinisanih automatskih režima. To u praksi znači da možete manuelno podesiti opcije kamere za neke specifične uslove snimanja, a potom je prebaciti na automatiku tako da i drugi ukućani sa sigurnošću mogu da naprave kvalitetne snimke. U automatskom režimu rada postoji nekoliko predefinisanih podešavanja koja su i slikovito predstavljena na displeju. Većina njih je već viđena i na starijim modelima analognih kamera. Plaža i Sneg za snimanje jako osvetljenih scena, Sport za brze scene, razni noćni režimi snimanja kada je svetla vrlo malo.

Kvalitet slike na displeju je dobar čak i na jakom suncu. Slika je vidljiva i snalaženje u opcijama na displeju nije problematično, čemu sigurno doprinosi i rezolucija od čak 922.000 tačaka. Ovo je veoma bitno zato što kamera nema optičko tražilo.

Kao medijum za snimanje koriste se SD i SDHC memorijske kartice, za koje su ostavljena dva slota na kameri. Moguće je podesiti razne kombinacije – da li će kamera snimati na jednu karticu video a na drugu fotografije, snimati na svaku karticu ponaosob ili će automatski da nastavi snimanje na drugu karticu kada se prva napuni. Ovo je posebno korisno ako već posedujemo nekoliko SD kartica manje veličine ili manje brzine, a želimo da ih iskoristimo za fotografisanje ili snimke slabijeg kvaliteta. Za snimanje maksimalnim kvalitetom koji kamera nudi potrebno je imati minimalno memorijske kartice klase 4. Za one koji nisu sigurni ili ne znaju ništa o karticama koje imaju, u opcijama mogu da se provere maksimalna brzina kojom je moguće snimati na dotičnu karticu, kao i najbolji kvalitet snimanja koji je moguć na tim memorijskim karticama. Kvalitet kojim se snima određen je količinom podataka kojim se slika beleži, a ne rezolucijom. U najkvalitetnijem režimu snimanja beleži se u rezoluciji 1080p, u standardnim podešavanjima aktivan je režim snimanja u 1080i, a u najnižim se aktivira rezolucija 1440i. Fabričko podešavanje postavljeno je na najniži kvalitet, što ponekad zna da bude iritirajuće. Moramo da priznamo da nismo uspeli da primetimo neku veću kvalitativnu razliku u slici između podešavanja za maksimalni kvalitet slike i za prvi niži u klasifikaciji. Kod maksimuma se verovatno radi o nekoj vrsti deinterlace režima gde se trikom dobija 1080p od 1080i rezolucije. Zbog toga je bitno da se korisnik prvo upozna sa kamerom i režimima u kojima ona snima. U zavisnosti od kvaliteta HD televizora koji posedujete, verovatno nećete ni morati da podešavate kameru na najkvalitetniji režim rada. Pored uštede prostora na kartici, kasnija obrada snimljenog materijala na računaru biće lakša i brža.

Svima onima koji prelaze sa PAL kamere na HD preporučujemo korišćenje funkcije Focus Assist, koja će im pomoći da u svakom trenutku tačno znaju šta kamera izoštrava i drži u fokusu, a šta je eventualno pobeglo iz fokusa. Slika na displeju u ovom režimu je crno bela, dok su izoštreni delovi slike predstavljeni obojenim kontrastnim linijama u jednoj od tri boje koje mogu da se izaberu u opcijama. To je veoma bitno s obzirom na to da snimamo u visokoj rezoluciji gde su svi detalji na slici mnogo finiji, te je svako lutanje fokusa krajnje nepoželjno. Od pomoći će biti i opcija Face Detection, kada kamera kao prioritet uzima izoštravanje svih prepoznatih lica u kadru. Ovo, međutim, može da napravi mali problem prilikom snimanja. Dešavalo nam se da kada kamera u kadru prepozna više od tri-četiri lica u pokretu, ne uspeva da ih sve drži u fokusu, pa se dobija kontraefekat – zamućena slika lica. Kameri je moguće i dodirom prsta na ekranu zadati koja je tačka prioritetna za izoštravanje. Kamera će se tada truditi da tu tačku prati u sceni čak i ako smo u pokretu, dokle god je ne izgubi iz kadra. Ovo je veoma korisna opcija.

Stabilizacija slike je prilično dobra, a moguće je podesiti da je uvek uključena ili da se aktivira pritiskom na poseban taster pored displeja. Uključivanje prema potrebi u praksi se pokazalo kao bolje rešenje zbog manje potrošnje baterije i manjeg uticaja na snimanje kada kamera pokušava da stabilizuje pokretne objekte iako to nije potrebno, pa se stvara nusprodukt u vidu seckanja slike.

Objektiv potpisan od strane samog Canona dobro se pokazao prilikom maksimalnog zumiranja od 10x, ali se kamera malo teže snalazila sa snimanjem makroa. Opcija x.v.Color (proširena gama boja) lepo radi svoj posao i razlika u zasićenju boja vidljiva je na slici naročito prilikom snimanja scena u prirodi. Prilikom korišćenja ove kamere za fotografisanje primetili smo veliku sličnost u opcijama i softveru sa Canonovim fotoaparatima, tako da su snalaženje i navikavanje prilično olakšani.

Snimljeni materijal moguće je lako i brzo pregledati sa same kamere kada se poveže direktno na HD televizor. U režimu za reprodukciju moguće je izabrati nekoliko različitih načina prikaza snimljenog materijala, što je veoma korisno kada se treba brzo snaći u gomili snimljenog materijala. Kao šlag na tortu dolaz i opcija za brzo editovanje snimaka direktno na kameri. Ova opcija omogućava da skratimo snimke izbacivanjem delova koji su suvišni. Tu je, takođe, i veoma korisna opcija snimanja tri sekunde unapred. Kamera sve vreme baferuje snimak, pa kada konačno pritisnete dugme za snimanje, ostaće zabeleženo i ono što se desilo tri sekunde pre toga. Priznaćete, veoma korisno kada snimamo decu ili kućne ljubimce, koji su prilično nepredvidivi.

Uz HF S200 isporučuje se litijum-jonska baterija kapaciteta 890 mAh. Autonomija kamere u praksi je znatno kraća od one navedene u specifikacijama. Maksimum prilikom realne upotrebe koji smo mi postigli bio je oko 45 minuta, što je duplo kraće od navedenog.

Canon je pobedio u svojoj nameri da napravi dobru amatersku HD kameru, pre svega zahvaljujući mnoštvu opcija i tehnologija koje je uspeo da integriše u jednu kameru koja može da stane u veći džep. Zahvaljujući napretku softvera (i hardvera) za video obradu u poslednjih nekoliko godina nismo imali nikakvih poteškoća da na računaru obradimo snimljeni materijal i napravimo standardni Blu-ray video disk. Ovo je sjajna kamera za amatersku upotrebu bilo na moru ili planini, a jedina mana koja može svima da zasmeta jeste cena, koja je ipak previsoka za naš standard.

Zoran OLUIĆ