Kingston SSDNow V Series 64 GB

Kingston SSDNow V Series 64 GB

Nakon nekoliko godina šuškanja, plasiranja u ekskluzivne modele laptopova i nošenja glavne uloge u nekoliko geek-techno-porn filmova koji spadaju u najgledanije na YouTubeu, Solid State drajvovi postaju dostupni širokom krugu potrošača. Ovog meseca na testu smo po prvi put imali SSD. U pitanju je Kingstonov model SSDNow kapaciteta 64 GB iz serije V.

Spakovan u kućište gabarita uobičajenih za 2,5-inčne diskove, SSDNow se isporučuje uz SATA kabl, adapter za SATA napajanje, nosače za montiranje u 3,5-inčni rek, kao i uz disk sa softverom za kloniranje diska koji je deo Desktop Upgrade Kita, uz koji smo uređaj i dobili. Serija V (value) namenjena je širokom krugu korisnika i predstavlja balans između cene i performansi. Uređaj nema bafer i izrađen je u jeftinijoj NAND MLC tehnologiji. Prema specifikacijama, maksimalna brzina čitanja je 100 MB/s, a pisanja 80 MB/s. Za komunikaciju sa računarom koristi se SATA II interfejs brzine 300 Gbit/s.

Što se ostalih važnih specifikacija tiče, MTBF (srednje vreme između dva otkaza, odnosno očekivani radni vek) za ovaj model iznosi milion radnih sati i tipičan je za SSD uređaje, što ih čini mnogo pouzdanijim od klasičnih hard diskova, dok je garancija na sam uređaj tri godine, što ga stavlja rame uz rame sa hard diskovima.

Ono što nas uvek najviše interesuje jesu performanse, tim pre što je ovo prvi primer ovog uređaja koji nismo morali da čupamo iz nekog skupog laptopa. Testovi kojima smo podvrgli ovaj disk predstavljaju uobičajenu kombinaciju sintetičkih benchmarka, kao i merenja vremena izvršavanja pojedinih operacija. Radi poređenja, u ovom testu uzeli smo i dva Seagateova diska iz serije Barracuda 7200.12 i prikazali smo kako njihove pojedinačne performanse tako i performanse koje ostvaruju kada su povezani u RAID 0 niz. Za potrebe testa koristili smo matičnu ploču sa Intelovim čipsetom P45, uz southbridge ICH10R koji podržava RAID mogućnosti. Operativni sistem pod kojim smo obavljali testove je Windows XP Professional sa instaliranim SP3.

Kao što se može videti u tabeli, RAID niz smo testirali u svim varijantama. U prvoj, za RAID niz su iskorišćeni celokupni diskovi, formirajući tako RAID niz kapaciteta 500 GB. U drugom slučaju zanimalo nas je da vidimo kako se ponaša RAID niz kapaciteta sličnog Kingstonovom SSD-u – ukupan kapacitet RAID niza iznosio je 68 GB, što znači da je na svakom disku korišćeno prvih 34 GB. Ovo je omogućilo da se za sam niz koriste najbrži delovi diskova.

Sintetički testovi, kao i obično, sastoje se od testiranja diskova uobičajenim skupom benchmark programa koji se sastoji od HDTunea 5.55, Sandre 2009, QuickBencha 1.1 i PCMarka05.

Rezultati koji se mogu videti u tabeli pokazuju da u gotovo svim slučajevima klasični diskovi imaju prednost. Pri sekvencijalnom čitanju Barakude su u svim varijantama lako izašle na kraj sa SSD-om, a u pojedinačnoj varijanti postizale su za oko 25 odsto bolji rezultat. „Čoporativno” su bile više nego duplo brže. Ipak, mi i tako nismo očekivali da na ovom polju SSD bude bolji. S obzirom na zanemarljivo malo prosečno vreme traženja, koje je osnovna odlika ovih uređaja, situacija u kojoj smo očekivali da SSD briljira bio je nasumičan (random) pristup, gde se on i pokazao kao znatno bolji.

Program HD Tune koristimo pre svega za ocenjivanje performansi pri sekvencijalnom čitanju. Rezultati su manje-više očekivani. SSD je bio slabiji po pitanju maksimalne ostvarene brzine, ali je to u priličnoj meri nadoknadio praktično identičnom srednjom brzinom. Razlog je to što performanse klasičnih diskova zavise od rastojanja glave od oboda diska. Kako se glava približava disku, periferna brzina (brzina kojom sektori prolaze ispod glave) se smanjuje sa kvadratom poluprečnika staze koja se čita. Pošto SSD-ovi nemaju pokretne delove, maksimalna sekvencijalna brzina praktično je jednaka prosečnoj, a jedine razlike potiču od samog kontrolera i načina na koji radi. Pored ovoga, HD Tune pokazao je i prosečno vreme traženja pri nasumičnom pristupu. Razlika je očigledna, ali smatramo da je realno vreme još kraće.

Kao program za testiranje, Sandra favorizuje sekvencijalan pristup. Što se ovog programa tiče, SSDNow nije imao šta da traži pored RAID-a u obe varijante, dok je od pojedinačne Barakude bio bolji tek za 10 odsto. Tokom testiranja Sandrom primetili smo pojavu koja se mnogo bolje manifestovala u sledećem programu.

QuickBench kao benchmark program nudi zanimljivu bateriju testova. Dok su sekvencijalno čitanje i pisanje standardni, testovi nasumičnog čitanja prilično su dobri i sastoje se od praćenja performansi pri nasumičnom čitanju blokova podataka različite veličine. Maksimalna veličina bloka koja se čita iz cuga u našim testovima jeste 1 MB.

Pri sekvencijalnom čitanju i pisanju situacija je bila slična kao i u HD Tuneu. U testovima nasumičnog pristupa SSD je pokazao da ima zube (režanje nismo čuli pošto je uređaj bešuman, prim. aut.) tako što je prikazao dvostruko bolje rezultate u odnosu na pojedinačnu Barakudu i za oko 30 odsto bolje rezultate od RAID-a u najbržoj varijanti. Pojava koju smo primetili još tokom testiranja SSD-a programom Sandra svodi se na mnogo brže izvršavanje testova. Rezultati koje nam je ponudio QuickBench za „krivca” su jednoznačno odredili superione performanse pri nasumičnom pristupu.

Poslednji program koji koristimo za sintetičko testiranje jeste PCMark05. Kao što znamo, za testiranje hard diskova ovaj program koristi simulacije tipičnih operacija koje zavise od performansi hard diska kao što su podizanje operativnog sistema, pokretanje aplikacija, skeniranje antivirusnim softverom i sl. Pojedinačne ocene u ovim operacijama nisu dale preteranu prednost SSD-u samo u slučaju podizanja operativnog sistema. S druge strane, u ostalim slučajevima SSD se pokazao kao mnogo bolji, tako da je ukupna ocena koju PCMark daje uređajima bila oko 30 odsto bolja od one koju je dobio RAID 0 niz.

Pored sintetičkih testova, da bismo stvorili potpuniju sliku performansi hard diskova koristimo i „realne” testove, koji se svode na kopiranje određenih količina malih i velikih fajlova. Kao referentni disk koristili smo WD-ov disk kapaciteta 250 GB iz serije Caviar Blue.

Kao i uvek, ovi testovi su umnogome ograničeni mogućnostima referentnog diska, tako da je tumačenje rezultata prilično subjektivno. Najmerodavniji deo ovog testa jeste rad sa malim fajlovima, pošto maksimalne performanse u tom slučaju, usled velikog broja režijskih operacija, kao i većeg oslanjanja na nasumični pristup, ustupaju mesto prosečnim performansama, koje diskovi uglavnom bez problema ostvaruju.

Rezultati ovog testa poprilično su se poklopili sa sintetičkim testovima. Kada je u pitanju rad s velikim fajlovima, koji je najsličniji sekvencijalnom čitanju, prednost je imao RAID 0, mada ne toliku koliku su mu dali Sandra, HDTUne i QuickBench.

S druge strane, rad sa malim fajlovima opet je pokazao prednosti SSD-a i time samo potvrdio koliko su malo srednje vreme traženja i velika brzina u nasumičnom pristupu važni za opšte performanse uređaja za čuvanje podataka.

Šta nam sve ovo govori o Kingstonovom SSDNow V Series? Odgovor nije jednostavan, čak ni ako posmatramo samo performanse. Kao i u većini slučajeva, da bi se dobio pravi odgovor potrebno je prethodno odgovoriti na pitanje u kojoj će se ulozi hard disk naći u računaru.

Očigledno je da niko ozbiljan ne može da zamisli SSD u ulozi bekap medija, jer su kapaciteti ovih uređaja još nedovoljni. A kao sistemski diskovi sa kojih bi se pokretali operativni sistemi i aplikacije? Utiska smo da bi posao obavljali više nego dobro, jer su to primene u kojima SSD-ovi mogu da pokažu sve prednosti odsustva pokretnih delova. Upravo je to, prema Kingstonovim rečima, glavna namena ovog uređaja. Prebacivanje celokupnog operativnog sistema, ili bar kritičnih aplikacija koje zavise od hard diska, na ovakav SSD može korisnicima obezbediti dodatnu injekciju performansi „baš tamo gde treba”. Sa životnim ciklusom od milion radnih sati ovakvi diskovi mogu lako da prežive nekoliko nadogradnji računara.

Dolazimo do treće moguće primene, a to su serverski diskovi. Mišljenja smo da bi najbolja primena SSD zasad bila u serverima, i to ne bilo kakvim, već serverima na koje se smeštaju velike baze podataka. Sa solidnim performansama u sekvencijalnom radu, kao i sa drastično boljim performansama pri nasumičnom pristupu, SSD uređaji bi se u indeksiranju i pretrazi velikih količina podataka mnogo bolje snašli nego klasični hard diskovi.

Drugi aspekt sa kog treba sagledati ove uređaje jeste, naravno, cena. Sa cenom koja se kreće oko 12.000 dinara, Kingston SSDNow V Series nikako se ne može smatrati jeftinim. Kao i obično, uređaje za čuvanje podataka cenovno poredimo posmatrajući cenu po gigabajtu kapaciteta. U slučaju SSDNowa, cena po gigabajtu iznosi oko 190 dinara. Poređenja radi, jedna od Seagateovih Barakuda koje smo koristili za test košta oko 4500 dinara i sa kapacitetom od 250 GB ima cenu svega 18 din/GB. Čak i kada se uzme u obzir činjenica da je kod klasičnih hard diskova cena po gigabajtu obrnuto srazmerna kapacitetu diska, u najnepovoljnijim slučajevima tipičan User disk na 7200 obrtaja u minutu ne košta više od 25 din/GB, što je i dalje znatno manje.

Iako je očigledno da su SSD uređaji 10 puta skuplji od svojih „nesolidnih” srodnika, pokušaćemo da toj razlici u ceni damo i praktičnu dimenziju. Poređenja radi, po ceni od oko 50 din/GB prosečan korisnik može da uzme tri Barakude, veže ih u RAID 5 i dobije oko osam puta veći kapacitet uz sasvim solidne, na momente čak i mnogo bolje performanse, i to po triput nižoj ceni nego što bi ga koštao primerak ovog uređaja. Prema tome, čak bi i pravljenje komplikovanijih RAID nizova sa većim brojem diskova, mnogo većim kapacitetom i zadovoljavajućim performansama i dalje bilo jeftinije od kupovine jednog ovakvog uređaja.

Međutim, da ne grešimo dušu, moramo imati u vidu to da se radi o novoj tehnologiji čija upotreba tek treba da postane masovna. Kako se SSD-ovi budu češće koristili u računarima, tehnologija proizvodnje postajaće jeftinija, tako da smo sigurni da za nekoliko godina neće biti nimalo neobično da prodaja SSD uređaja počne da se približava prodaji klasičnih hard diskova i da cena ne bude primarni faktor u izboru između ove dve vrste uređaja.

Zasad, međutim, moramo da kažemo to da ovaj uređaj ne možemo preporučiti, iako nam se njegova tehnologija sviđa. Cena je suviše visoka, a za nju se dobija premalo prostora za smeštanje podataka. Ipak, priznajemo da smo uživali testirajući ga.

Bojan ŽIVKOVIĆ