AMD Athlon II X4 620 & Athlon II X4 630

AMD Athlon II X4 620

Trend razvoja procesora je pre pet godina krenuo u pravcu višejezgarnih rešenja i bilo je samo pitanje vremena kada će snaga višeprocesorskih sistema postati dostupna i onima sa prosečnom debljinom novčanika. I dok su se Dual-Core procesori već odavno ustalili u svim tržišnim segmentima, dolazak multi-core optimizovanih operativnih sistema i grafičkih API-ja nagovestio je trenutak kada će i četvorojezgarni modeli „sići u mase”. Naravno, to nije uradio Intel, koji svoje modele Q8000 i Q9000 i ne prodaje za manje od 150 dolara, već AMD, predstavivši seriju procesora Athlon II X4. Četiri jezgra za (mnogo) manje od 100 evra?!

AMD-ov procesor Athlon II X4 zasnovan je na novom jezgru Propus. Proizveden je u najnovijem 45-nanometarskom litografskom procesu, uz upotrebu SOI tehnologije. Za razliku od jezgra Deneb koje se nalazi u svim Phenom II procesorima, novi Propus nema L3 keš, već samo 2 MB drugostepenog keša, i to je u suštini jedina razlika između procesora Athlon II X4 i Phenom II X4.

Kao i svi ostali AMD-ovi procesori proizvedeni u 45 nanometara, i Athloni II X4 su napravljeni za podnožja AM2+ i AM3 i podržavaju i DDR2 i DDR3 memoriju, što obezbeđuje maksimalnu fleksibilnost za krajnjeg korisnika jer mu ostavlja mogućnost da novi CPU ubode u staru AM2/AM2+ ploču i tako unapredi svoj računar, ili da odmah pređe na DDR3 memoriju i AM3 matičnu ploču.

S obzirom na to da sadrži četiri jezgara, Propus je zaista skromnih dimenzija. Površine je 169 kvadratnih milimetara (poređenja radi, Deneb je za stotinu kvadratnih milimetara veći), i to je razlog koji je AMD-u omogućio da jedan ovako kompleksan, a kako su naša testiranja pokazala i prilično moćan procesor, prodaje po ceni od stotinu evra (sa porezom).

Ponudu Athlon II X4 procesora zasad čine dva modela: model sa oznakom 620 koji radi na 2,6 GHz i model sa oznakom 630 koji radi na očekivanih 2,8 GHz. Logično pitanje koje se nameće jeste kako se ovi procesori nose sa Phenom II modelima, kojima ne nedostaje L3 cache? Da bismo stvari učinili zanimljivijim, ubacili smo i rezultate koje postiže stari Phenom X4 procesor prve generacije, koji ima 2 megabajta L3 keš memorije i identične radne taktove. Takođe, neizostavni „sastojak” je i Phenom II X3 710, koji je po ceni sličan procesoru Athlon II X4 630.

Ako prvo pogledamo odnos performansi starog Phenoma X4 9950 i novog Athlona II X4 620, možemo reći da se ti procesori ponašaju slično. Poboljšana arhitektura i 45-nanometarski proces, u kombinaciji sa brzom DDR3-1600 memorijom, u gotovo svim testovima odneli su akademsku pobedu. Jedino gde se primećuje nepostojanje L3 keš memorije jesu rendering testovi. U slučaju modela Athlon II X4 630, pobeda u odnosu na stari Phenom ni u jednoj situaciji nije bila pod znakom pitanja.

Ako fokus upoređivanja prebacimo na Phenom II X3 710, odmah su uočljive dve stvari: sasvim očekivano, u aplikativnom softveru četiri jezgra Athlon II procesora odnose pobedu nad tri Phenomova jezgra, bez obzira na to što Phenom II ima čak 6 MB L3 keša, a Athlon II ga uopšte nema! U igrama je situacija drugačija. Jednostavno, igre vole što više keš memorije, a većina igara uglavnom može da uposli najviše tri jezgra. Čak i igre koje mogu više od toga, poput Unreal Tournamenta III, samo su malo brže na četiri jezgra.

To nas dovodi do poslednjeg poređenja – sa „punokrvnim” Phenom II X4 procesorom koji ima svih 6 MB L3 keša. Iznenađenja nema: Phenom II X4 nedvosmisleno je brži od Athlona II X4 u svim testovima. Čak ni 200 MHz „viška” na strani Athlona II X4 630 ne mogu da ugroze Phenom II X4 910. No, ako u obzir uzmemo činjenicu da je najjeftiniji Phenom II X4 tridesetak procenata skuplji od Athlona II X4, jasno je da moramo biti zadovoljni.

Što se tiče overklokinga, treba uzeti u obzir to da su standardno svi Athlon II procesori zaključani, i da je jedino moguće podizanje referentnog, tzv. HTT takta. Athlon II X4 bez problema i uz minimalno podizanje voltaže od 100 mV apsolutno stabilno radi na 3,6 GHz. Mi smo tu frekvenciju postigli podizanjem HTT-a sa 200 MHz na 300 MHz i spuštanjem referentnog množioca za procesor na 12x. Referentni množilac memorijskog kontrolera ili Northbridgea spustili smo sa 10x na 8x, tako da nam je overklokovan i Northbridge sa 2 na 2,4 GHz, i to bez podizanja voltaže. Sveukupni dobitak u performansama bio je sasvim opipljivih tridesetak procenata. Korišćenje okrugle cifre 300 MHz za HTT obezbedilo nam je da memorija nastavi da radi na 1600 MHz, naravno uz spuštanje množioca. Činjenica je da se na pomenutih 3,6 GHz mogu „podići” svi AMD-ovi 45-nanometarski procesori, da svi koriste identičnu tehnologiju proizvodnje, kao i da imaju slična ograničenja i dobitke.

AMD je uspeo dodatno da zakomplikuje život, tj. odluku prosečnog kupca. Za neke namene i dalje je idealno imati dva brza jezgra (igre i multimedija), tj. Athlone i Phenome X2, dok drugu krajnost predstavlja korišćenje raznovrsnih aplikacija, pa i onih ozbiljnijih, čitaj: namenjenih poslu. Ukoliko je AMD procesor ono što želite, preporučujemo da razmislite o tome šta vam je potrebno i šta ćete najčešće koristiti. Athlon II X4 je idealan procesor srednje klase za sve one koji na pitanje o korisničkim navikama pri upotrebi PC računara odgovaraju: „Mm... Ne znam... Valjda sve pomalo!” Phenom II X3 je jednako dobar ali je skuplji, pa nam se čini da će ga veoma brzo „ugasiti” X4 Athloni. Ostaje samo da sačekamo Athlon II X3, a s obzirom na to da poznajemo AMD, sigurni smo da nećemo dugo čekati.

Saša UZELAC