Samsung SyncMaster 2233(RZ) i nVidia GeForce 3D Vision

Samsung SyncMaster 2233(RZ)

Inovacije pogone čitav svet. Problem je u tome što se ne pojave uvek u pravo vreme da bi bile shvaćene i prihvaćene. Nekada je potrebno da se pojave u više inkarnacija, ali ni to ne garantuje njihovo prihvatanje. Tehnologija koja stoji iza proizvoda koji predstavljamo danas postoji još od 19. veka, ali, evo, u ovom trenutku doživela je još jednu (re)inkarnaciju.

Samsung i nVidia udružili su se i na tržište lansirali „novi” proizvod, koji su mediji bombastično okarakterisali kao 3D monitor. Naravno, kao i većina ekskluzivnih naslova, ni ovaj nije precizan, već je napravljen da privuče pažnju. Reč je zapravo o dva proizvoda koji su razvijeni da bi demonstrirali staru tehnologiju obučenu u moderno ruho, u želji da se pomere granice realnosti prikaza video igara.

Ako ste pretpostavili da je Samsung obezbedio monitor, niste pogrešili. U pitanju je model serije 2233 koji u svom sufiksu nosi oznaku RZ, što samo po sebi ništa ne govori. On se izgledom ni po čemu ne razlikuje od svoje braće sa kojom deli oznaku. Tanke linije okvira, ukrašena donja, ivica na kojoj se presijava plavičasta svetlost, šest tastera kružnog oblika za navigaciju na desnom boku, obojen metalik crnom bojom... Izrada solidnog kvaliteta, koja ipak traži više, s obzirom na to da pričamo o monitoru koji bi trebalo da bude special. Meni ekrana poseduje iste one standardne (Brightness, Contrast, Gamma, Sharpness...) i „magične” opcije (Magic Bright i Magic Color) koje možemo naći i kod ostalih modela ove serije. Koristi TN panel čiji kvalitet slike najviše podseća na onaj kod modela 2233BW. Karakterišu ga solidna reprodukcija boja, ali tek nakon malo doterivanja, preklapanja tonova koja se mogu videti tek u najsvetlijim tonovima dok crno-bele slike imaju adekvatnu dubinu... Po čemu je onda on specijalan? Razlika se krije ispod „haube”. Letimičan pogled na specifikaciju ne ukazuje skoro ni na šta specijalno, ali se dve stavke ističu: 3D vreme odziva i brzina osvežavanja 120 fps. Osveženje ekrana (refresh rate), stavka koja nije pominjana od doba CRT ekrana, razvitkom tehnologije ponovo dolazi u prvi plan. To je broj koji pokazuje koliko se puta slika iscrta u jednoj sekundi i izražava se u hercima, kao i svaka frekvencija. Što je broj veći to slike na ekranu izgledaju fluidnije, manje skokovito. Samsung koristi oznaku FPS (Frames per second) da bi ovaj monitor što više približio igračkoj populaciji, kojoj je ovaj proizvod prvenstveno i namenjen. Da bi se ostvarilo osvežavanje od 120 Hz, za konekciju sa kompjuterom koristi se DVI-D DL (Dual Link) interfejs, koji efektivno povećava brzinu i kvalitet signala. Tih dodatnih 60 sličica u sekundi omogućava tečniji prikaz pa vam reprodukcija filmova u prvi mah može izgledati neprirodno, ali ćete se brzo navići. Razlika se najviše može primetiti u brzim igrama kao što su pucačine i vožnja, jer pri brzim pokretima nema preskakanja. Trenutno samo Samsung i ViewSonic u ponudi imaju „3D ready” monitore, odnosno one koji podržavaju osvežavanje od 120 Hz.

nVidia GeForce 3D Vision

Za drugi deo paketa pobrinula se nVidia svojom crno-zelenom kutijom i natpisom GeForce 3D Vision. U njoj se ne nalazi neko novo čudo od grafičke karte već komplet uputstva, disk, par USB kablova, IC prijemnik i naočare. Naočare su moderno dizajnirane, obojene klavir crnom bojom sa zelenim završecima, imaju polarizaciona stakla, ali ih ipak ne možete koristiti za plažu ili pecanje. Imaju ugrađen USB priključak za punjenje baterije čija je autonomija deklarisana na oko 40 časova, a sa računarom, tj. monitorom komuniciraju putem infracrvene veze. Nismo uspeli da proverimo tačno vreme trajanja baterija, ali nismo uspeli ni da ih ispraznimo tokom višečasovnog testiranja. Najbitnija karakteristika ovih naočara je da su stereoskopske, tj. da njihovim korišćenjem slika na ekranu dobija treću dimenziju. Taj efekat dobija se puštanjem različitih slika (kamera je za svako oko pomerena van centralne ose) naizmenično na levo i desno oko. Korišćenje ovih naočara nije moguće sa standardnim TFT monitorima zbog sporog osvežavanja slike. Kada bi radile na njima, sliku bismo doživeli kao isprekidanu, nepovezanu celinu. Upravo zbog toga neophodan je monitor koji može da iscrta dovoljno slika u sekundi – 60 po oku, dakle ukupno 120. Ovolika količina podataka dovoljna je da se mozak zavara i da spoji dve različite dvodimenzionalne slike u jednu trodimenzionalnu. Važno je napomenuti to da naočare, kada se koriste, ne smanjuju kvalitet reprodukcije slike ekrana niti uglove gledanja, samo malo potamnjuju sliku.

Pravi 3D Pravljenje stvarnog 3D prikaza teoretski je vrlo jednostavno i zasnovano je na načinu na koji naš mozak obrađuje sliku koju dobija iz očiju. S obzirom na to da naša dva oka okolni svet gledaju sa rastojanja od oko pet centimetara, svako oko vidi malo drugačiju sliku, tačnije vidi je iz neznatno drugačijeg ugla. Mozak te dve različite slike spaja u jednu, ali trodimenzionalnu, i mi imamo osećaj dubine i oblika. Zbog toga ljudi koji ne vide na jedno oko imaju problema da odrede koji je predmet bliži a koji dalji, tj. nemaju percepciju dubine. Jedan od načina da se dobije treća dimenzija, ujedno jedan od tehnički komplikovanijih načina, jeste uz pomoć stereoskopskih naočara. Stakla na tim naočarima imaju mogućnost polarizacije, tj. zatamnjivanja kada se kroz njih propusti struja. Video zapis koji se prikazuje u 3D-u mora da ima duplo više sličica u sekundi od normalnog, jer se naizmenično prikazuju pune slike za levo i za desno oko. Glavna otežavajuća okolnost ove tehnologije jeste to što naočare moraju da zatamnjuju stakla sinhronizovano sa prikazom snimka, 120 puta u sekundi, pri čemu ne smeju da se zamene slike za desno i levo oko. Na kompjuterima postoje dva načina da se reši sinhronizacija. Prvi je putem kabla koji se spaja na grafičku karticu, tako da naočare sinhronizacioni signal dobijaju direktno od grafičke. Ova tehnologija postoji odavno – uz neke GeForce 2 grafičke kartice isporučivale su se stereoskopske naočare. Pre devet godina, kada je tak model bio aktuelan, monitori koji su osvežavali sliku preko 100 Hz bili su retki i skupi, a grafičke kartice nisu uspevale da izvuku dupli broj frejmova u visokim rezolucijama, tako da je ova tehnologija pala u zaborav. Sa razvitkom moćnijih GPU-a, nVidia je oživela ovu tehnologiju kroz 3D Vision naočare, sa kojima smo isprobali ovaj Samsungov monitor. Ove bežične naočare dobijaju struju za polarizaciju iz baterije koja se puni preko USB-a, a signal za sinhronizaciju dobijaju infracrvenim putem iz kutijice koja se povezuje USB-om na računar. U praksi, dobija se savršena trodimenzionalna slika koja ne zamara oči (subjektivni doživljaj) i koja je malo tamnija od originalne zbog gubitaka u polarizacionim staklima. Ovu tehnologiju 3D prikaza moguće je doživeti i u bioskopu. Kod nas se jedini 3D bioskop nalazi u okviru Ster Cinemas, u beogradskom tržnom centru „Ušće”. U pitanju je XpanD tehnologija, jedna od tri tehnologije koje su trenutno u upotrebi (druge dve su Dolby 3D i Real ID Cinema, i svaka koristi drugačiji princip). Naočare koje se koriste u XpanD bioskopima imaju identičan princip funkcionisanja, s tim da se film pušta u 144 fps, a infracrveni odašiljač se nalazi u projekcionoj kabini i povezan je na projektor. Poslednja tehnologija koju opisujemo zasnovana je na prvom principu, ali je moderno realizovana. Umesto arhaičnog stereoskopskog aparata, koriste se naočare za virtuelnu realnost koje ispred svakog oka imaju mali LCD ekran. One su često opremljene i žiroskopima i akceleratorima, tako da beleže pokrete i položaj glave i na taj način menjaju prikaz na ekranima. Ni ova tehnologija nije preterano nova (postoji još od devedesetih godina prošlog veka), a mi smo u broju 6/2008 isprobali takve uređaje firme Vuzix. Naravno, postoje još složeniji i skuplji uređaji, ali oni nisu za kućnu upotrebu.Ivan ČABRILO

Sa softverske strane, potrebno je da aplikacija bude optimizovana za stereoskopski način prikaza ili da postoji neka dodatna aplikacija koja će joj pomoći da prikaže „stereo” sliku. nVidia se odlučila da zaobiđe pisanje dodatnih aplikacija i podržala je ovu mogućnost direktno iz drajvera. Time je omogućena podrška za veliki broj naslova, a celu listu sa ocenom kvaliteta stereoskopskog efekta možete naći na nVidijinom sajtu. Tu je i dodatno uputstvo kako da svaku igru dodatno podesite. Naravno, da biste imali potpun doživljaj, potrebno je da kupite grafičku kartu sposobnu da izgura dodatnu količinu frejmova. Sada više nije dovoljno 30–60 slika u sekundi kao ranije, već je potrebno svih 120, jer će u suprotnom dolaziti do usporenja i stvaranja različitih anomalija. Naravno, podržane su samo GeForce kartice, i to od modela 8800GT nagore.

Kada sklopite sve kockice i taman se naoštrite da u „stvarnom” 3D okruženju isprašite omiljene negativce, sačekaće vas novo upozorenje. Za potpun doživljaj potrebno je ne povećati kvalitet i broj detalja, već ga smanjiti?! U to smo se brzo uverili. Na primer, NFS:Pro Street, koji je okarakterisan kao excellent za stereoskopsku podršku, zaista jeste izvrstan, ali tek kada kvalitet renderovanja pozadine namestite na low. U suprotnom efekta dubine skoro i da nema. Company of Heroes, uz neke nedostatke, izgleda veoma dobro. Demo filmovi nisu ostavili specijalan utisak, ali demonstriraju mogućnosti tehnologije. Zanimljivo je da nVidijin Medusa demo, koji je namenski napravljen za demonstraciju mogućnosti stereoskopije, i nije nešto posebno. Zanimljiv je, ali svakako nedovoljno da odmah potrčite i kupite 3D kombo. Nakon plime i oseke oduševljenja i razočaranja, pustili smo demo „Resident Evil 5”, koji se reklamira da je optimizovan za stereoskopski način prikaza... I... O, da, jeste. Sa efektima uključenim na maksimum, DX10 renderovanjem i maksimalnom rezolucijom, doživljaj onoga što se odvija ispred vas zaista je impresivan. Naročito u scenama gde se kamera kreće iza nekog objekta ili se nalazite u grupi ljudi. Veoma je realno, jer izgleda kao da se nalazite u tom svetu. Još kada bi mirise mogli da dočaraju...

nVidia je napravila odličnu osnovu za lansiranje svog proizvoda obezbedivši podršku dva proizvođača monitora, veliku bazu igara i direktnu podršku iz drajvera (integracija u(z) već postojeće proizvode). Uprkos pozitivnim utiscima koje je GeForce 3D Vision na nas ostavio, i dalje nismo stekli utisak da je ova tehnologija sazrela. Na stranu to što smo posle nekoliko sati korišćenja 3D naočara osetili blagu glavobolju, razlika u tome šta se može postići i šta se trenutno dobija u savremenim igrama previše je velika. Pre smo mišljenja da je ovo samo jedan međukorak ka budućem realnijem prikazivanju i doživljavanju igara, možda čak i pravim 3D monitorima...

Vojislav VUJANIĆ