nVidia GeForce 3D Vision

U prošlom broju imali ste prilike da saznate osnovne i napredne tehničke detalje o vrućoj 3D kombinaciji nVidijinog stereoskopskog 3D sistema (GeForce 3D Vision) u kombinaciji sa odgovarajućim Samsungovim monitorom (SyncMaster 2233RZ), ali realni rezultati naprednog testiranja ove kombinacije „in the field” zahtevali su produženu ekspoziciju igračkih očiju. Navikavanje na trodimenzionalno igranje nije nešto što po defaultu dolazi na lak i bezbolan način: svaki sistem koji donosi treću dimenziju putem hardverskog dodatka za oči, bilo da se radi o običnim ili polarizovanim stereoskopskim naočarima, viziru sa LCD ekranima ili VR kacigi, po definiciji je neprirodan. Zavaravanje očiju na ovaj ili onaj način, bez obzira na impresivnost rezultata, neumitno rezultira telesnom pobunom na nervno-ćelijskom nivou, koja se nakon preterivanja u korišćenju manifestuje glavoboljom, laganom dezorijentacijom ili blagom mučninom. Ovakvih posledica će biti sve dok 3D gejming ili gledanje 3D filmova ne počne da podrazumeva uživanje u pravim prostornim hologramima, nalik poruci princeze Leje Obi-Van Kenobiju puštene iz emitera ugrađenog na R2D2.

GeForce 3D Vision, uparen sa „3D” monitorom, jeste sistem koji se najviše približio ovom futurističkom idealu. nVidijino rešenje je po kvalitetu neuporedivo bolje od bilo čega što smo do sada imali prilike da vidimo, a osećaj je uporediv sa onim koji imate tokom gledanja filma u 3D bioskopu. Vaš mali privatni IMAX, međutim, nije nešto što ćete poželeti da koristite u baš svakoj igračkoj sesiji: glavobolja i mučnina usled naprezanja očiju zahtevaju česte pauze u igranju. Naše višednevno iskustvo pokazalo je da sesija koja traje duže od sat vremena obavezno ostavlja galopirajući nagoveštaj glavobolje, osećaj koji se pojačava svakim dodatnim minutom nakon isteka preporučenog vremena ekspozicije.

Pored solidne sume novca i želje da probate nešto novo i izazovno, nabavka naočara i monitora podrazumeva da imate prilično snažan računar opremljen 32-bitnom ili 64-bitnom verzijom Windowsa Viste ili Sedmice. 3D gejming zasad ne radi na Windowsu XP, mada nVidia tu mogućnost ne isključuje u bližoj budućnosti, zavisno od korisničkog inputa. Potreban hardverski minimum, dvojezgarni procesor i GeForce 8800 GT, shvatite kao minimum minimumovog minimuma: upotreba igara u 3D modu, u rezoluciji 1680 x 1050 (Samsung 2233RZ je 16:10 monitor) drastično je zahtevnija od standardnog 2D prikaza. Rast zahtevnosti prilično je varijabilan i u našem slučaju kretao se od 40 odsto (Resident Evil 5) do 100 odsto (Crysis). U slučaju Resident Evila 5, za „normalnih” 30–40 fps u 3D-u bilo je potrebno u potpunosti isključiti antialiasing, dok je Crysis zahtevao i stavljanje senki i postprocessinga na low. Tako se naša Quad Core/4GB RAM/GeForce 275 GT mašina, na kojoj se vrteo 64-bitni Windows 7, znojila i pušila u igrama koje je inače jela za branč.

Podrška za 3D stereoskopiju, naravno, nalazi se u samom drajveru za grafički adapter, što teoretski i praktično znači da će efekat, u manjoj ili većoj meri, raditi na bilo kojoj 3D igri, mada će rezultati varirati od odličnog do mršavog ili neprijatnog. Na nVidijinom sajtu možete naći listu podržanih naslova, raspoređenih u kategorije Excellent, Good, Fair i Not Recommended. Igre sa najboljim rezultatima kao što su Batman: Arkham Asylum i Resident Evil 5 dopunjene su pomalo bajatim naslovima tipa Call of Duty: Modern Warfare, Assassin’s Creed ili Civilization 4, pa i prastarim bajaderama kao što su Armed and Dangerous, Driv3r ili Age of Empires 3, što može da znači samo jedno: između nVidije i razvojnih timova ne postoji potreba za nekom posebnom koordinacijom tokom razvojnog procesa na igri. Za kvalitet 3D doživljaja 99 odsto je zaslužna sama nVidia kojoj je u interesu da gura ovaj 3D fazon (zbog čega je to tako objasnićemo kasnije), pa tako možemo očekivati da će svaka nova revizija 3D drajvera donositi sve bogatiju biblioteku podržanih naslova.

Igra koja se nalazi u bazi 3D drajvera prilikom pokretanja u 3D modu prikazaće vam u donjem desnom uglu ekrana kraći „status report” sa podacima o kvalitetu i eventualnim izmenama u 3D setapu (same igre) koje je potrebno uključiti/isključiti da biste imali najbolji mogući doživljaj. Igre kojih nema u bazi, što osim najnovijih naslova podrazumeva i malo starije igre, u svim stavkama će pokazivati „unknown”, ostavljajući eksperimentisanje vama samima. Red Faction: Guerrilla, Hearts of Iron III i Operation Flashpoint: Dragon Rising, igre koje sistem nije prepoznao, proizvele su tri potpuno različita iskustva...

Da krenemo sa proizvodom koji svakako nije namenjen 3D igranju. Hearts of Iron III, 3D strategija u 2D ravni, uključivanjem 3D stereoskopije dobija efekat „slojevskog odvajanja”: interfejs i kursor dolaze u prvi plan (bliži očima u 3D perspektivi), dok mapa i jedinice ostaju u drugom planu, stvarajući osećaj posmatranja akcije kroz krovni prozor, otežavajući selekciju i čineći igranje prilično neprirodnim; Operation Flashpoint: Dragon Rising, 3D taktička pucačina, čini se prirodnim kandidatom za korist od realne 3D perspektive, ali je 3D stereoskopija čini delimično do potpuno neigrivom. Efekti dima, koje realna treća dimenzija ostavlja u prvoj ravni prikaza, izgledaju prilično čudno (dim koji kulja ispred očiju umesto iz zapaljenog tenka udaljenog nekoliko desetina metara). Sličan efekat imali smo i u Crysisu, koji je, pored dima i pirotehnike, na sličan način prikazivao i vodopade. Veći problem od brljanja 3D prikaza, međutim, dolazi prilikom upotrebe optičkog nišana na pušci, a to je gameplay mehanika sa kojom sistem (pretpostavljamo) sa hardverske strane jednostavno ne može da izađe na kraj. Preciznim nišanjenjem, odnosno otvaranjem separatnog i zumiranog 3D prikaza u okviru prostorno definisane ravni, nišanska perspektiva ostaje u nekom čudnom, zrikavom limbu, koji je zahtevao ručnu promenu stereoskopske dubine na prijemniku 3D naočara. Nismo sigurni da li je ovaj efekat takav zbog činjenice da su se ispod 3D naočara nalazile standarne dioptrijske đozle: igrači koji ne nose naočare možda ga neće iskusiti u tolikoj meri.

Red Faction: Guerilla, akciona sandbox igra iz trećeg lica, i pored činjenice da je sistem nije „skontao”, donela je fenomenalan 3D osećaj koji je zaista dao novu dimenziju igranju. Vaš lik, krećući se peške ili u vozilu, delovao je kao integralni deo gameworlda, a protivnici su realno i dinamički „klizili” iz ravni u ravan bez ikakvih anomalija u grafičkom prikazu. Osećaj sa igrom bio je gotovo bolji od onog koji smo imali sa Batmanom ili Resident Evilom 5.

Summa summarum: 3D stereoskopija najbolje funkcioniše u akcionim igrama iz trećeg lica i trkačkim arkadama/simulacijama. Gotovo sve „stare” igre ovog tipa imaju koristi od dodatne dimenzije, tako da investicija u naočare i monitor, ukoliko ste ljubitelj dotičnih žanrova, ima smisla. Naravno, imajte u vidu medicinski momenat, tj. pre nabavke obavezno isprobajte sopstvenu toleranciju na efekat 3D-a, a to ćete najlakše uraditi posetom 3D bioskopu. Ako vas efekat smori ili vas do kraja projekcije zaboli glava, nVidia 3D Vision jednostavno nije za vas.

Renesansa nVidijine 3D stereoskopske tehnologije nakon skoro decenije hibernacije (SK 6/2000) uzrokovana je, naravno, kompanijim ledenim strahom za sopstvenu budućnost. Xbox 360 i PlayStation 3 predstavljaju gigantsku konkurenciju PC-u kao igračkoj platformi. nVidia će postojati dok bude bilo ljudi koji preferiraju iskustvo igranja na skupom i jakom računaru, igrača koji su voljni da pljucnu tri do deset puta veću sumu novca za virtuelna uživanja. S obzirom na to da nVidia nema nikakve veze sa aktuelnom generacijom konzola (Xbox kec bio je jedna od retkih konzola opremljenih nVidia grafikom) niti će je, osim sledeće DS handheld konzole, imati sa narednom (MS je, nezvanično, za Xbox 720 ponovo predvideo ATI), realno je očekivati da će kompanija zapeti iz petnih žila da svoj jedini realni adut, 3D stereoskopiju, podrži snagom davljenika koji se bori za vazduh.

Miodrag KUZMANOVIĆ