Canon Pixma iP1900, iP3600 i iP4600

Kraj leta, vreme kada fotografi trljaju ruke usled velike količine slika sa odmora i putovanja koje treba odštampati, idealno je za predstavljanje nove serije Canonovih inkjet štampača. Štampanje fotografija u okrilju svog doma postaje sve popularnije jer nudi kako privatnost tako i veliku uštedu vremena potrebnog za dobijanje fotografije. Predstavićemo tri modela koji pokrivaju nisku, srednju i višu srednju kategoriju inkjet štampača.

Canon Pixma iP1900

Počećemo od najjednostavnijeg i ujedno najjeftinijeg modela na testu koji nosi oznaku iP1900. Dizajn je jednostavan, klasičnog pravougaonog oblika, crne boje sa klavir-finiš detaljima. Kvalitet izrade je zadovoljavajući, bez većeg krivljenja i škripe plastičnih delova. S gornje strane uređaja nalazi se jedna lampica koja signalizira nedostatak tonera i jedna višebojna koja označava status štampača, kao i taster za prekid štampe. Ulaganje papira vrši se sa gornje strane, a maksimalni kapacitet ulagača je 100 listova težine do 105 g/m², dok pri štampi fotografija može koristiti papir debljine do 260 g/m². Od konektora prisutni su standardni USB 2.0 port, kao i ulaz za napajanje.

Model iP1900 je deklarisan na maksimalnu rezoluciju 4800 x 1200 tpi, uz veličinu kapljice dva pikolitra. Za dobijanje prve stranice teksta potrebno je 18 sekundi. Iako je Canon ovaj model „počastio” maksimalnom brzinom od 21 stranice u minuti, realni rezultati daleko su manji i u fast režimu štampe teksta dobija se osam stranica A4 formata u minutu. Kvalitet ovako odštampanih dokumenata jedva je upotrebljiv, jer dolazi do krivljenja slike, razlivanja boje i krzanja ivice. Režim štampe Standard daje šest otisaka u minutu uz upotrebljiv kvalitet. U high režimu štampe dobijamo kvalitet kakav smo očekivali od Canona, ali brzinom od samo dve stranice u minutu. Kod štampe fotografija situacija je slična kao i kod teksta, pa je fast režim neupotrebljiv uz isprane i razmazane boje, dok se kod kvalitetnijih režima, naravno, plaća cena brzine štampe, te je za pun kvalitet A4 fotografije potrebno oko dva i po minuta, što je ipak pristojno vreme. Same fotografije su zadovoljavajuće uz živopisne i imaju jasne boje, ali kao manu bismo naveli šarenilo na crnim površinama, kao i nerealnu reprodukciju (umesto ljubičaste dobili smo purpurno crvenu boju). Uz iP1900 isporučuju se četiri kertridža (u odnosu na šest, koliko ih ima kod starije braće) i deklarisani su na 215 stranica za crni, kao i 206 stranica za kolorne kertridže. Što se buke i vibracija tiče, ovaj model svakako nije šampion, ali neće zadavati previše glavobolje.

Canon Pixma iP3600

Model iP3600 dolazi u sličnom pakovanju kao i prethodni, uz dodatak srebrnog okvira, stilizovane ivice i malo više sjajnih površina. Signalne lampice izmeštene su na prednju masku uređaja, dok je mehanizam za uvlačenje papira pretrpeo izmene. Interesantan detalj nalazi se na ležištima kertridža. Naime, na svakom ležištu nalazi se signalna lampica koja treperi ako je kertridž pri kraju. Kapacitet gornjeg ulaza papira proširen je na maksimalno 150 listova, a dodata je i fioka za papir sa donje strane, čiji je kapacitet takođe maksimalno 150 listova. Maksimalne težine papira su do 105 g/m² za standardni papir, dok foto-papir može ići do 300 g/m². Pored USB 2.0 konektora za računar, štampač poseduje i PictBridge port, tako da je moguće štampati direktno sa fotoaparata i kompatibilnih uređaja.

Maksimalna rezolucija modela iP3600 je 9600 x 2400 tpi, uz finiju glavu čija je minimalna veličina kapljice 1 pl. Prva stranica dobija se za 24 sekunde. Brzina štampe teksta u fast režimu deklarisana je na 26 stranica u minutu, dok smo ih u praksi dobili 10. Ivice slova su krzave, ali nema razlivanja i krivljenja kao na jeftinijem modelu, tako da su ovakvi dokumenti upotrebljivi. Standard režim štampe sa sedam stranica u minutu daje kvalitetan otisak, tako da prespori high režim nema potrebe ni koristiti. Brzine štampe fotografija u nižem kvalitetu bolje su u odnosu na iP1900, ali je za pun kvalitet A4 fotografije potrebno skoro četiri minuta. Fotografije su detaljne i žive i uz korišćenje odgovarajućeg fotopapira teško da je moguće na prvi pogled uočiti razliku između fotografije štampane u foto-radnji i fotografije koju daje iP3600. Crna boja je mnogo ravnomernija, ali i ovde je prisutan problem sa prelaskom ljubičaste u purpurnu nijansu, s tim da je manje izražen. Kapacitet kertidžâ, kojih ima ukupno pet, deklarisan je na 324 stranice za crnu boju i oko 530 stranica za kertridže u boji.

Canon Pixma iP4600

Model iP4600 vizuelno je identičan modelu iP3600, pa da nije razlike na nalepnici ova dva uređaja ne bi bilo moguće razlikovati. Sadržaj kutije je kod modela iP4600 nešto bogatiji, tako da se uz uređaj dobija dodatak za štampu na CD/DVD medijima, kao i 10 listova A4 mat foto-papira. Ispod haube je, pored mogućnosti štampe na diskovima, dodat i automatski dupleks za obostranu štampu, a ulazni kapaciteti identični su kao i kod iP3600. Lampice za indikaciju nedostatka mastila na ležištima kertridža takođe su prisutne.

Štampač je, kao i prethodni model, deklarisan na 9600 x 2400 tpi uz kapljicu veličine 1 pl. Za štampu prve stranice teksta potrebne su nepune 24 sekunde. Deklarisanih 26 stranica ni ovde nismo postigli, a fast režim štampe daje 11 stranica, uz blago krzave ivice i nešto bleđu štampu. Standardni režim donosi osetno poboljšanje kvaliteta štampeuz prihvatljivo usporenje, dok je i ovde high režim mučno spor. Dupleks štampa ne sreće se često na inkjet štampačima, i to ne bez razloga. Pošto je mastilo u tečnom stanju, potrebno je vreme da ga papir potpuno upije, a i sam papir ne zadržava iste mehaničke osobine dok se ne osuši, odnosno teže se savija i lakše gužva, pa je prilično nezahvalno koristiti ga za štampu na drugoj strani. Canon je pribegao jednom triku da bi rešio ove probleme, ali kao i kod svakog trika, u pitanje se dovodi njegova realna upotrebna vrednost. Kako bi papir bio dovoljno suv za ponovni prolazak kroz štampač, nakon štampanja lica papir stoji oko pet sekundi da se prosuši, pa se tek onda ponovo uvlači nazad radi štampanja poleđine. Ovo u praksi donosi oko dva i po puta sporiju štampu u odnosu na jednostranu varijantu. Pored sporijeg rada, sam otisak je bleđi u odnosu na jednostrane dokumente na istom kvalitetu štampe, što je posledica težnje za smanjivanjem količine mastila koje se nanosi na papir da bi se on brže osušio. Kod štampanja fotografija brzinski rezultati su bolji nego na iP3600 modelu. Naravno, za bilo kakvu ozbiljniju upotrebu high režim kvaliteta se podrazumeva. Fotografije na foto-papiru na prvi pogled deluju podjednako impresivno kao i na iP3600. Detaljno zagledanje pokazuje da su prelazi iz crne u sivu detaljniji, ali je, nažalost, i ovde prisutan problem sa prenaglašavanjem crvene boje.

Kao i uvek, za kraj moramo razmotriti cene i isplativost kupovine nekog od ovih štampača. Canon iP1900 košta oko 45 evra, i u tom cenovnom rangu prisutna je velika konkurencija u vidu HP-ovih i Lexmarkovih modela, tako da cena neće biti faktor koji će presuditi u Canonovu korist. Kapacitet kertridža je malo veći u odnosu na cenovno slične HP-ove modele, tako da to može biti detalj koji će pomeriti tas u korist iP1900. Model iP3600 je mnogo interesantniji, jer po ceni do 75 evra nudi zaista odličan kvalitet fotografija. iP4600 košta 100 evra i, osim dodatka za štampu na CD/DVD medijima, ne donosi ništa revolucionarno novo u odnosu na iP3600 model. Radije bismo videli čitač kartica i ekran umesto dupleksa, poput onih na HP photosmart seriji, ali ako se koncentrišemo isključivo na fotografije, iP4600 je svakako odličan izbor. Naravno, treba uzeti u obzir i to da trenutno većina servisa ne garantuje 100 odsto uspešnu reciklažu kertridža na ovim modelima. Za kraj, ne zaboravite ni cenu foto-papira, jer kada se sve sabere, ispadne da je možda ipak jeftinije otići do fotografske radnje...

Mario PAVIĆEVIĆ