Upravljanje kompjuterom na daljinu

MyDesktop Server je besplatan softver za rad na udaljenom računaru. Funkcija mu je slična kao integrisanom Windowsovoj alatki Remote Desktop za rad na daljinu, ali postoji razlika u načinu rada. Naime, MyDesktop Server je, kao što mu i samo ime kaže, server, i to web server, koji se instalira na kućnom računaru. Nakon instalacije, klikom na prečicu iz glavnog sistemskog menija, startujemo server. Njegova osnovna funkcija jeste da presreće zahteve korisnika sa Interneta tj. sa udaljenih računara (na koje takođe treba instalirati program) i prevodi ih u akcije na lokalnom računaru. Na taj način omogućeno je korišćenje tastature i miša na udaljenom računaru, a rezultati izvršavanja vidljivi su na lokalnom računaru. Ovo je najinteresantnije za obične korisnike jer im omogućava da relativno jednostavno koriste svoj kućni računar sa drugih, fizički odvojenih mesta (na primer iz kancelarije, iz internet kafea u gradu...).

Uslov da korisnik može da pristupi svom računaru jeste da na tom udaljenom mestu postoji internet konekcija, kao i browser Internet Explorer. Za sada postoji potpuna kompatibilnost jedino sa ovim pretraživačem, ali prema rečima autora, na listi podržanih sigurno će se naći i Mozilla Firefox. Pristup serveru vrši se ukucavanjem web adrese kućnog računara kojem se želi pristupiti, ili pak IP broja. Nadalje, akcije korisnika zavise od toga šta želi da uradi.

Početne postavke servera neophodno je promeniti nakon instalacije, sigurnosti radi. Treba uneti korisničko ime i lozinku, podesiti port i server, izabrati praćenje aktivnosti miša i/ili tastature i, konačno, korišćenjem dugmeta Start/Stop pokrenuti ili zaustaviti server. Najbitniji parametri su polja port i server. Port se bira proizvoljno i može teoretski da bude bilo koji broj. Standardno je izabran 8080 jer u najvećem broju slučajeva asocira na funkciju servera, pa korisnik može lako da ga identifikuje ukoliko firewall na računaru traži potvrdu da bi ga pustio da osluškuje zahteve sa Mreže. Ovde je bitno napomenuti to da ADSL korisnici verovatno moraju da izvrše port forwarding (tj. preusmeravanje saobraćaja preko ADSL rutera ka svom računaru) da bi server radio za izabran port. Ukoliko za port odaberu 80 (standardni HTTP port), a nemaju podignut nijedan drugi web server, nema potrebe za bilo kakvim podešavanjima. Ovo poslednje je najlakši i najpoželjniji način funkcionisanja sa stanovišta samog softvera, ali sa gledišta korisnika možda to nije uvek izvodljivo (često se kod ljudi vrti IIS ili Apache web server na portu 80, što onemogućava korišćenje ovog servera).

Nakon unosa informacija o autentifikaciji i njene provere na serveru, pojavljuje se web interfejs koji korisniku omogućava da radi na svom kućnom računaru. Pomeranjem miša po slici udaljenog desktopa vrši se pomeranje miša i na udaljenom računaru (i sve ostale akcije jednako se prenose na udaljeni računar). Slično je i sa tastaturom. Naime, ukoliko se kursor miša, na primer, nalazi u Wordovom dokumentu na udaljenom računaru, prostim „čukanjem” po tastaturi možete menjati tekst. Dalje, u gornjem delu strane postoje parametri koji se mogu podešavati i tako se može uticati na kvalitet slike, njenu veličinu, broj boja ili vreme osvežavanja slike, što treba podesiti u skladu sa brzinom vaše internet konekcije. Da bi se parametri prosledili do servera, treba koristiti dugme Update. Sada idu najinteresantnije opcije. Ukoliko ste nešto izabrali mišem na udaljenom računaru i iskopirali ga na njegov Clipboard (tekst ili neki fajl), možete lako doći i do tih podataka i preneti ih do računara sa kog obavaljate pristupanje. Koristite dugme Get Clipboard Data za tekst, a Download File za pokretanje preuzimanja nekog fajla. Po završetku downloada neophodno je ponovo pritisnuti dugme Update za nastavak sesije. Kod uploada fajla s računara sa kog pristupate na udaljeni prvo izaberite fajl korišćenjem dugmeta Browse a zatim pritisnite dugme Upload File.

Kao i svi programi Darka Nikolića koje smo do sada opisali, ni ovaj mnogo ne zaostaje za konkurencijom. Treba imati na umu to da su za ovakve programe potrebne veoma brze konekcije radi iole tečnog prikaza drugog računara jer, čak i sa današnjim širokopojasnim konekcijama, postoji znatno kašnjenje. Zbog toga ovaj program može poslužiti samo kao prva pomoć, nikako kao zamena za udaljeni računar. Programu zameramo nepostojanje više mogućnosti za ubrzanje prikaza (na primer, isključivanje prikazivanja wallpapera), kao i nerešeno pitanje kombinacije tastera (’Alt+Tab’) jer se fokus browsera gubi, a time i kontrola udaljenog računara. Još ćemo pomenuti i to da smo u Visti na desktopu po instalaciji programa dobili nezgodan folder koji se nije lako dao obrisati.

Najteža stvar za korisnike jeste unošenje IP adrese kućne mašine u browser. Jedan od načina da se to prevaziđe (i da se ne pamti 12 brojeva) jeste sajt DynDNS (www.dyndns.com), koji omogućava da svom kućnom računaru pristupate kao bilo kom drugom računaru na Mreži sa javnom IP adresom. Privatna IP adresa vašeg kućnog računara stalno će se ažurirati (putem jednostavnog softvera koji treba preuzeti), pa ćete tom računaru pristupati preko nekog stalnog URL-a. Ovaj problem ne bi trebalo da se javi ukoliko se koristi program za pristup računaru u okviru LAN-a, jer se tada IP adresa svakom računaru može zadati da bude fiksna, pa je pristup olakšan (praktično nije problem ni ako se koristi kablovska konekcija). Dovoljno je ukucati ipconfig u komandnom promptu i pročitati kako glasi IP adresa. Takođe, treba dodati dve tačke na kraju i broj porta u browser kako bi sve uspešno proradilo.

Ognjen POPOVIĆ