Šta kažete na sledeću ideju: real-time strategija koncipirana na osvajanju i uništavanju planete Zemlje u kojoj ne postoji čovečanstvo kao igračka frakcija, osim u kratkom prologu koji prikazuje koliko smo brzo i lako bačeni na kolena! Na igru u kojoj se tri megamoćne vanzemaljske rase bore oko teritorije, resursa i ruševina i u kojem ostaci naše civilizacije služe samo kao moneta za potkusurivanje i pretopljavanje u nešto što će da pogoni njihove ratne mašinerije. Spider sense is tingling...

Sega i Petroglyph (tim koji, pored ostalog, čine i preživeli ostaci Westwooda) završavaju rad na prilično ozbiljnom kandidatu za top 3 RTS u tekućoj godini. Igra se paralalno razvija za PC i Xbox 360, i po svemu sudeći, predstavljaće prvu strategiju koja će omogućiti zajednički multiplayer igračima i na računaru i na konzoli. Kako je ovo uopšte ostvarljivo i kako omogućiti da igrači sa gamepadom ne budu ozbiljno osakaćeni u sukobu sa zmijama koje koriste miš i tastaturu, opravdano podižete obrvu vi... Ključ je, reklo bi se, u likovima koji su majstorski degree stekli u radu na ranim C&C igrama i Red Alertu: ako je ikada bilo „udobnijeg”, lakše i jednostavnije kontrolabilnijeg RTS-a, mi ga sigurno nismo videli. Filozofija pristupačnosti ovde je dovedena do novog stepena funkcionalnosti: igrački interfejs Universe at Wara je krupan, jednostavan i pregledan, a sama igra, tj. PC demo koji smo imali priliku da probamo, predstavlja pravi breeze za sve oblike strateške kontrole (manipulacija jedinicama, gradnja objekata i slično). Dodajte tome atraktivnu, budžetno produciranu kampanju, tri potpuno drugačije rase i dobili ste sigurnog sezonskog pobednika u oštroj konkurenciji.

Nalik na Starcraft (i veoma malo igara posle njega), autori su zasukali rukave i kreirali tri vanzemaljske frakcije koje nimalo ne liče jedna na drugu. Hierarchy, zli konglomerat rasa koji na Zemlju ne dolazi u miru (da li je neko rekao Covenant?), predstavlja klasičnog, dominantno ground-based teškaša koji se brzo razvija, ali poseduje skromnu terensku mobilnost (koju uspešno kompenzuje snažnim jedinicama). Njihova specijalnost je Habitat Walker, paukoliki juggernaut kojeg možete podešavati po želji, dodajući mu oklop, naoružanje i ostale augmentate, i koji je u stanju da proizvodi osnovne pešadijske jedinice na samoj liniji fronta. Novus, rasa inteligentnih mašina koja stiže na Zemlju da konačno porazi Hijerahiju (i pomogne restlovima ubogog čovečanstva) predstavlja njen antipod: gomila brzih i jeftinih jedinica koje su u stanju da grade relokacionu energetsku mrežu na bojištu koja im omogućava instant prebacivanje u ugroženi sektor. Masari, treća frakcija (koja ne postoji u demou) trebalo bi da bude nešto potpuno drugačije od ove dve: njihove građevine automatski će stvarati resurse, bez potrebe za „ekstrahovanjem” materijala iz ljudi, životinja i objekata, ali će biti podložne eksploziji prilikom napada, što je pogubno za jedinice i objekte u neposrednoj blizini (nalik na energetska skladišta iz matorog Total Annihilationa). Takođe, njihove jedinice moći će da se prebacuju u Light i Darkness mod, čime će u letu moći da se specijalizuju za napad ili odbranu.

Universe at War posedovaće dva osnovna kampanjska moda: story-driven, u kojem ćete odrađivati jednu misiju za drugom na potpuno klasičan način, i nelinearni mod – u kojem ćete sami birati pravac osvajanja na mapi planete, okupirati i optimizovati teritorije za proizvodnju ili skupljanje resursa. Ovaj modus podseća na poslednju ekspanziju za Dawn of War, a predukus oba videćete u demou koji je i pored ovoga nekako prekratak za naš ukus.

Vizuelni stil igre ne pretenduje na surovu fotorealističnost, već sve ima donekle stilizovani karakter, nalik na nešto šareniji Red Alert sa detaljnim 3D poligonalnim terenom i jedinicama. Igra savršeno dobro radi na standardnim, godinu i kusur dana starim mašinama, bez ikakvih usporenja nezavisno od intenziteta akcije na ekranu. Ono što najviše pleni jeste umešno uklapanje svih elemenata dizajna u celinu koja sa svih audio-vizuelnih aspekata funkcioniše prilično ubedljivo. Na primer, Habitat Walker, moćna teškaš jedinica Hijerarhije, izgleda i zvuči megaubedljivo i zastrašujuće, sa posebnim akcentom na odziv koji je toliko savršeno alienizovan da će vam naježiti dlake na rukama. Ovakvi detalji prodaju gotov proizvod! Nije ni čudo što su autori upravo na Walkera bacili glavni akcent dveju single player misija dostupnih u demou: svako ko je vodio ovu zver, gazio imovinu i lica, spaljivao sve što se mrda i krije u senci sigurno će poželeti da nabavi punu verziju igre, koju po svemu sudeći možemo očekivati u prvoj polovini decembra.

Miodrag KUZMANOVIĆ