Kompanija Blizzard izdavač je neverovatno popularne igre World of Warcraft. Deset miliona ljudi širom sveta dosad se logovalo u ovaj virtuelni svet, a programeri se trude da igračko iskustvo neprestano proširuju novim sadržajima. To se i dogodilo sa Blizzardovom zakrpom 2.3.0, koja je donela zaista mnogo poboljšanja, noviteta i promena, ali i jedan skriveni „poklon” – novu verziju Blizzardovog sistema zaštite od hakera i malicioznih korisnika, po imenu Warden. Na papiru čitava priča deluje veoma opravdano, legitimno, čak i pohvalno za tvorce – program sprečava da vam neko ukrade lozinku, preuzme nalog ili na drugi način naškodi, a takođe proverava i da li korisnik upražnjava varanja ili na drugi način ne igra „fer”, i isključuje ga sa servera.

Međutim, druga strana medalje leži u dodatnim opcijama ovog softvera, na koje su „alergični” svi koji o kompjuterima znaju nešto više od pukog kliktanja na ikonice, startovanja Internet Explorera i omiljene igre (u ovom slučaju World of Warcraft). Zaštitni softver ovoga puta je polimorfni program koji uspeva vešto da prikrije šta zapravo radi na vašem računaru, čak i od očiju onih koji ciljano analiziraju njegove aktivnosti i funkcije. Krije se precizno mesto aplikacije, njena aktivacija, drugi fajlovi koje je Warden promenio, beleške u bazi Wardena, kao i njegova komunikacija sa glavnim serverom. Opravdanje leži u činjenici da bi to trebalo da hakerima onemogući da lako probiju i zaobiđu sistem zaštite, ali ono što niko dosad nije pomenuo jeste da Warden omogućava izmenu svega na vašem kompjuteru, prikupljanje pa čak i modifikovanje informacija – i to ne samo onih koje su u vezi sa igrom, već i vaše dokumente, elektronsku poštu, spisak sajtova koje posećujete i tako dalje.

Nema razloga da se ne veruje Blizzardu, rekli bi ljudi, i verovatno bi bili u pravu, ali pojedinac iz Blizzarda koji bi želeo da iz bilo kog razloga dođe do vaših podataka ili vam instalira virus, mogao bi to da uradi izuzetno lako. Takođe, baš u vreme pisanja ovog članka, britanska vlada objavila je da su uspeli da „izgube” dva diska na kojima su se nalazili poverljivi podaci (imena, adrese, bankovni računi) skoro polovine stanovništva Ujedinjenog Kraljevstva, pa sada upozoravaju žitelje da vode računa o promenama na bankovnim računima i sve sumnjive transakcije što pre prijave. Reklo bi se da nije bilo razloga da se ne veruje ni njima, zar ne? Potencijalna probijanja u Blizzardov sistem nije moguće predvideti tako lako, a ukoliko bi se ona dogodila, svi podaci o svim igračima (a cifra od deset miliona nije mala) bili bi dostupni na Internetu.

Glavno pitanje koje se može postaviti jeste zbog čega je Wardenu omogućena ovolika sloboda i šta taj program zapravo treba da radi. Jasno je da je u pitanju moćan alat i da bi bila prava katastrofa ukoliko bi hakeri uspeli da ga se dočepaju i makar minimalno promene, te takvog pošalju na vaš kompjuter.

Naravno, što se tiče proizvođača igara, čitav proces obavlja se potpuno legalno, jer su se svi igrači World of Warcrafta sa tim složili, i to u tački 14 Uslova o korišćenju (to je onaj dokument na početku koji niko ne čita i odmah pritisne ’Next’). Stoga postoji osnovana bojazan da će i druge kompanije krenuti istim korakom i da će to dovesti do opšteg širenja „sakupljačkog” softvera na kućnim računarima korisnika, što nikako nije dobro, niti bi trebalo da bude „opravdano uslovima korišćenja”. Osuda komune i kompanija za zaštitu privatnosti u sličnim slučajevima u prošlosti nije izostala, pa se skoro uvek softver sumnjivog tipa često dodatno modifikovao, a nekada i potpuno uklanjao. Ostaje da se vidi da li će tako biti i ovog puta, ili će oni koji hoće da se igraju morati da pristanu na to da neko prati svaki njihov korak dok to rade.

Milan ĐUKIĆ