Novembra davne 2001. godine u svetu igara pojavio se naslov koji je predstavljao pravo osveženje u RTS žanru. Upoređivana sa već dobro poznatim serijalom Age of Empires, ova igra je svakako morala da opravda postojanje. Uspela je da dobije titulu PC igre godine i blagonaklonost mase igrača. Reč je, naravno, o ostvarenju Empire Earth. Igru je razvijanjem prvog expansion packa od Stainless Steel Studios preuzeo Mad Doc Software, napravivši sagu koja je tačno šest godina nakon prvog dela doživela treći nastavak. Kao što to obično i biva sa serijalima, svaki nastavak mora da bude u duhu prvenca, pri tom unoseći ne samo poboljšanja, već i novine koja će smanjiti rizik da poslednje izdanje ne postane samo zasebni expansion pack. Koliko su u tome uspeli momci iz Mad Doc Software pod okriljem Vivendija, prosudićete sami.

Odmah na početku moramo pomenuti činjenicu da smo imali problema sa igranjem ovog naslova na računaru sa instaliranom Vistom. Ovo je veoma čudno s obzirom na to da su izdavači posebno isticali činjenicu da je ovaj deo prvi u serijalu koji pripada naslovima „Games for Windows”. Naime, problem se ogledao u tome što već nakon nekoliko minuta igranja, bilo tutorial misija, campaign ili skirmish moda, igra usporava do stanja neigrivosti. Pokušavajući da rešimo problem, činili smo sve od ponovne instalacije do dodavanja još RAM memorije i zamene grafičke kartice. Ništa nam nije pomoglo da rešimo misteriju. Nakon malo češljanja po globalnoj mreži, zaključili smo da su svi korisnici najnovijeg MS čeda imali isti problem.

Campaign mod u igri sada nosi naziv World Domination. Na raspolaganju je odabir igranja standardne ili custom kampanje, koja zapravo jedino omogućava definisanje broja neprijatelja, početne provincije i civilizacije kojom ćete upravljati. Za više slobode prilikom kreiranja nove igre tu je Skirmish mod, ali tada je igrač ograničen na borbu za prevlast nad jednom jedinom provincijom.

Broj raspoloživih civilizacija ostao je isti kao i u prethodnom delu, sa značajnom promenom. Naime, sada su podeljene u tri svetske frakcije: zapadna, bliskoistočna i dalekoistočna, svaka sa svojom jedinstvenom tehnologijom, jedinicama, građevinama i gameplay stilom. Ipak, daleko značajnija promena se ogleda u tome što se celokupni razvitak čovečanstva prati jednom od izabranih civilizacija, za razliku od prošlog dela, u kojem je svaka civilizacija predstavljala određeni vremenski period. Iako je ovo na neki način bila jedna od karakteristika prethodnih delova serijala EE, ovo se i ne mora obavezno smatrati lošim potezom. Ipak, MadDoc je otišao korak previše i uveo druge značajne promene u vidu pojednostavljenja same igre na više nivoa. Počev od antičkog doba, kroz igru se napreduje kroz srednji vek, kolonijalnu epohu, preko moderne do budućnosti kao poslednje. Diplomatija je uprošćena na same osnove odabira dve vrste, alijanse ili ratnog stanja. Iako je moguće predlaganje saveznicima da promene stav prema nekom protivniku, veliki varijatet ponuda više nije dostupan. Nekada korisni Citizen Manager ne postoji jer više nema potrebe za njim. Neophodni resursi u misijama su se sveli na uopštene resurse (bilo da je to nalazište kamena, gvožđa ili ribe) i zlato. Kada je u pitanju novi World Domination mod igre, moramo priznati da mnogo podseća na Rise of Nations. Iako smo svi svesni činjenice da je puno ovakvih naslova na tržištu, dizajneri su bar malo mogli da se potrude da ovaj deo učine vizuelno različitijim od nekog već viđenog, pogotovu kada je u pitanju tako poznata igra kakva je RoN. Zemlja je podeljena na 60 provincija, a svaka od njih zapravo predstavlja izdvojenu skirmish misiju. Misije se definišu kao imperijalne, ekonomske, vojne ili istraživačke. S obzirom na to da je mod World Domination baziran na igranju u fazama (turn-based), svaka od provincija donosi određeni broj gore pomenutih resursa, u zavisnosti od toga kako ste je odredili.

Manipulacija jedinicama u misijama je razočaravajuća. Za razliku od prethodnog dela, nije moguće definisati formaciju odabrane grupe. Kada se mnoštvo jedinica nalazi na uskom delu terena, neke od njih se besomučno pomeraju levo-desno u nemogućnosti da se pozicioniraju na jednom mestu. Odabiranje velikog broja jedinica odjednom, iako moguće, ne preporučuje se jer upravljanje može da bude vrlo frustrirajuće iskustvo. Nakon par odigranih misija, to jest borbi za prevlast nad provincijom, stiče se utisak ponavljanja. Ovo je iz razloga što su misije skoro identične bez imalo dinamičnosti i velikih razlika u zauzimanju, recimo, Egipta i Indije. Kao i u prethodnim delovima, vrlo je česta pojava kreiranja vojske sa jedinicama iz različitih epoha, ali je u EE3 još primetnije jer je njihov broj smanjen sa više od deset na svega pet. Moramo uputiti još jednu kritiku koja se tiče jedinstvenih sposobnosti koje određene jedinice imaju. Heroj bliskoistočne civilizacije npr. poseduje mogućnost izazivanja kiše žaba nad protivnikom, koja izaziva paniku i može naterati određeni broj protivničkih jedinica da promene stranu. Iako je jasno šta je „pisac” želeo da kaže, prikazivanje jedinstvenih sposobnosti pojedinih jedinica na ovaj način je pomalo neozbiljno. Čak i da nije, sam efekat padanja gomile žaba na zemlju vizuelno je urađen prilično nemaštovito i ovo ne predstavlja jedinstven slučaj.

Grafika je urađena solidno, iako nije na očekivanom nivou. Kvalitet zvuka je prosečan, a glasovi jedinica prilikom odabiranja i zadavanja komandi ostali su na nivou prethodnog dela. Muzika je interesantna kada se čuje prvi put, ali već posle kraćeg perioda igranja postaje jednolična.

Igra je vizuelno svakako napredovala u odnosu na EE2, ali je gameplay izgubio mnogo od one posebnosti koja je ovaj serijal izdvajala od ostalih naslova. Hard-core fanovi sigurno će biti razočarani, ali igračima koji su navikli na lagane RTS Empire Earth 3 neće predstavljati loše igračko iskustvo.

Vladimir VULIĆ