Za čoveka istančanog stila i prefinjenog ukusa postoje samo dve realne opcije pri izboru MMORPG igre kojoj će žrtvovati svoje slobodno vreme: WoW i EVE online. Pod kategoriju „snažno možda” mogao bi se uvrstiti i Guild Wars, čija je poslednja ekspanzija uspešnije bocnula akupunkturne tačke hard core igrača. Naravno, ova teza važiće sve dok ne izađu Age of Conan i WAR, posle čega sledi nova podela karata i masovna player migracija u nove i friške svetove.

A tu je i Tabula Rasa, novi igrač sa potencijalom pomućivanja balansa ove delikatne jednačine. Ovaj SF MMORPG predstavlja prvi zaista radikalno dobar momenat na sceni koju je odavno trebalo provetriti: odlično osmišljeni setting, mehanika koja balansira između FPS akcije i standardnog RPG-a i odlična audio-vizuelna komponenta čine prilično adiktivan koktel koji bi, ukoliko tržište bude funcionisalo isključivo po merilu kvaliteta, trebalo da ima sjajnu budućnost.

O podlozi igre saznali ste onomad iz „Prvih utisaka”: invazija iz svemira, okupacija Zemlje, egzodus preživelih na druge svetove, formiranje alijanse slobodnih rasa, očajnička borba protiv Banea, konglomerata rasa koji želi da podjarmi, spali i sravni svakog ko nije Bane, potraga za Logos fragmentima, artefaktima davno nestale rase Eloh koji predstavljaju ključ za opstanak... U ulozi AFS (Allied Free Sentients) regruta, naglavačke ulećete u dinamičan i atraktivan svet u kojem će se, više nego igde drugde, ceniti vaši refleksi i brzina reagovanja.

Tabula Rasa poseduje nekoliko elemenata koji je izdvajaju od standardnih MMO igara u širem smislu. Prvo, tu je akciona mehanika koja se ne razlikuje mnogo od prosečnog šutera (u trećem licu); drugo, fleksibilan i prirodan sistem napredovanja po nivoima koji omogućava izbor sve užih specijalizacija zavisno od stila igranja koji ste forsirali do određenog nivoa; treće (izvedeno iz drugog) jeste odsustvo potrebe za ponovnim grindovanjem nivoa ukoliko posle X dana shvatite da klasa koju ste odabrali nije to što ste mislili: na petom, petnaestom i tridesetom nivou možete da klonirate lik i izaberete drugu granu specijalizacije (uz reset investiranih exp. poena). Ova poslednja stavka predstavlja prilično hrabar potez autora i ogroman kontrast u odnosu na kolege iz branše koji svaki elemenat igre projektuju u smeru totalnog, višestrukog grinda.

Okruženje Tabula Rase predstavlja (zasad) najuspešnije ovaploćenje koncepta živog i dinamičnog bojišta. Pored standardne, neprijateljski raspoložene faune kojom obiluje svaka borbena zona, Bane će dovlačiti pojačanja i slati patrole na nasumične delove teritorije, a povremeno i formirati invazione bataljone s ciljem preuzimanja strateških outpostova na mapi (koje, naravno, morate oslobađati ukoliko želite pristup quest giverima, prodavcima i teleporteru). Igra obiluje questovima, čija je standardna MMO forma (ubij X neprijatelja i pribavi N ušiju, odnesi predmet Y osobi Z itd.) obogaćena odličnim literarnim „obrazloženjem”, uz povremene epske quest lajnove koji drastično odudaraju od gore pomenutog koncepta. Svaka zona u igri poseduje i nekoliko instanci, koje su od poslednje beta verzije drastično modifikovane i ispeglane. Više ih ne možete solirati (ukoliko niste 5–8 nivoa veći od normativa, ali onda nema poente, jer će vam „dropovi” biti relativno beskorisni). Kao i u WoW-u, instance u početnim zonama relativno su jednostavne u smislu izazova koji postavljaju pred igrača, ali to kasnije progresivno prestaje da bude slučaj.

Prvih nekoliko nedelja posle izlaska, Tabula Rasa je patila od ogromne nestabilnosti servera i konstantnog laga, što je umnogome ublaženo poslednjim patchom. Sređena je i gomila bagova u smislu questova koji se ne mogu završiti, a balans između nagrade i troška je dodatno ispeglan: s obzirom na to da svaki igrač, nezavisno od klase i tiera, troši municiju, dodatno balansiranje ove ravnoteže omogućava čak i soldierima koji koriste chaingun da ne ostanu švorc čak i posle rampagea u instancama koji jedu na hiljade metaka, energetskih ćelija, kanister municije ili raketa. Ono što igri akutno nedostaje jeste aukcijska kuća (najavljena za neki budući patch): bez nje, pa nema neke poente u crafting profesijama. Kad smo već kod craftinga... Sistem je previše komplikovan za korist koju potencijalno možete imati, a da ne govorimo o činjenici da budženje profesija troši poene koje biste mogli investirati u borbene veštine. Ovo će, bez sumnje, dovesti do doga da će igrači budžiti klonirane altove isključivo zarad craftinga, što donekle negira poentu branchinga i eksperimentisanja sa drugim klasnim tierima. Takođe, igra bi bila atraktivnija da imate mogućnost za inspect drugih igrača, što zasad takođe nije slučaj. No, svaki MMORPG u početnom stadijumu eksploatacije ne bi trebalo suviše oštro ocenjivati: setimo se samo na šta je, pre tri godine, ličio vanilla WoW, i koliko je stvari u međuvremenu poboljšano. Osnovna i najbitnija vrednost Tabule je odličan SF šmek, a tehnikalije će sigurno vremenom evolurati do stadijuma kada će porođajne muke biti stvar prošlosti.

Miodrag KUZMANOVIĆ