Ponuda reli simulacija za PC konačno je zaokružena: Richard Burns Rally postao je relikvija za ljubitelje ultrarealističnih simulatora, zlatnu sredinu zauzima Colin McRae Rally, koji sve većim kompromisima po pitanju verodostojnosti nastoji da privuče najširu populaciju igrača, dok Sega Rally ostaje veran arkadnim korenima. Poslednji nastavak popularnog serijala – Sega Rally Revo, pravi je Need for Speed među reli simulacijama, igra lišena svake tenzije, u kojoj je sve podređeno opuštajućoj zabavi.Na spisku raspoloživih menija ne treba tražiti opcije za podešavanje mehaničkih komponenata vozila ili lickanje limarije. Okosnicu čine meniji za izbor tipa trke, vozila i staza – možete voziti šampionat, pojedinačne trke i klasične reli izazove „na vreme”, a valja se okušati i u multiplayer trkama protiv ljudskih suparnika, u realnom vremenu (DiRT ima sličnu opciju, ali s ghostovima umesto živih igrača). Tri klase vozila ukupno broje tridesetak modela sa maltene identičnim voznim karakteristikama: Premier grupu čine manje-više standardni modeli (Subaru Impreza WRX STi, Ford Focus RS, Škoda Fabia, Citroën Xsara Rallycross i dr.), u Modified kategoriju svrstani su „nabudženi” serijski modeli (Peugeot 207 Super 2000 Rally Car, Citroën C2 Super 1600, Toyota Celica VVTi...), dok Masters klasi pripadaju legendarne mašine kao što su Toyota Celica ST205 i Lancia Super Delta HF Integrale (upravo modeli kojima je pre dvanaest godina počela Sega Rally priča), odnosno Ford Escort RS Cosworth i Lancia Stratos. Šesnaest staza raspoređeno je na šest geografskih celina: afričku (Safari), prerijsku (Canyon), planinsku (Alpine), polarnu (Arctic), tropsku (Tropic) i kontinentalnu (Lakeside). Sve staze imaju dve varijante, u jednoj dominira čvrsta, asfaltna podloga, dok su druge većim delom off-road tipa (zemlja, pesak, šljunak, kamen, blato, trava i drugo). Iako se ova dva tipa staza razlikuju u intenzitetu trenja (grip), nema suštinskih razlika u stabilnosti vozila i osećaju tokom vožnje. Staze su kružne, što nije uobičajeno za reli trke, i njihov dizajn nije baš za najvišu ocenu – nekoliko oštrih krivina, malo truckanja, dve-tri skakaonice, barice na putu i to je to, bez obzira u kakvom ambijentu vozili. Nogu sa gasa praktično ne trba skidati, osim u zaguljenim krivinama, a za grublje korekcije pravca dovoljno je ovlaš pritisnuti ručnu. Nije moguće izleteti sa staze, niti oštetiti automobil do te mere da mu budu umanjene performanse ili grublje narušena estetika (više pažnje posvećeno je tragovima blata na limariji nego efektima koje direktni sudari imaju na sistem za pogon i upravljanje). Arkadnije od ovoga ne može... Komande su preosetljive čak i na analognim kontrolerima, o tastaturi da ne govorimo. Vrlo dobra grafika izraženog kolorita oduvek je bila zaštitni znak Seginih simulacija. Teksture su većinom uverljive (ako se zagledate, uočićete u pozadini sijaset „otaljanih” detalja koji kvare sliku), vozila su odlično modelirana, a efekti izvanredni. U pozitivnom kontekstu pomenućemo i visok stepen interakcije s pozadinom (tragovi guma u snegu i blatu, trajne deformacije statičnih elemenata, efekat blata i prašine na prijanjanje pneumatika). Grafika u globalu nije dorasla standardima koje je uspostavio Colin McRae DiRT, ali hardverska zahtevnost sigurno jeste, verovatno zbog loše optimizacije, o kojoj svedoče i povremena usporenja koja se ne mogu objasniti vidljivim uzrocima. Gradimir JOKSIMOVIĆ | | |
