Da li je vredelo čekati i šta nam je to legendarni Valve pripremio? Na prvo pitanje odgovor morate dati sami. Što se drugog tiče, verovatno su i najmaštovitiji ostali iznenađeni. Naime, paket The Orange Box sadrži pet igara: Half-Life 2, HL2: Episode One, HL2: Episode Two, Portal i Team Fortress 2. Poslednje dve (posebno Portal) poprilično iskaču iz HL klišea.

Priča Episode Two počinje, logično, tamo gde se Episode One završila. Dakle, Aliks pomaže Gordonu, tj. vama, da se izvučete iz olupine voza kojim ste pobegli iz Grada 17, koji sada više liči na zadimljeni krater u zemlji iznad kojeg se izvio elektromagnetni uragan. To je, zapravo, nekakav portal na kakve smu već navikli u serijalu HL. Naravno, Combine snage nisu raspoložene da vam, tek tako, prosto pruže ruku s komentarom „Stvarno si naj-naj dasa, nećemo više da se kačimo, brate, nema potrebe...”, i jurnjava sa njima se nastavlja. Baš neočekivano, zar ne? Još manje očekivano je da ćete svojim očima gledati kako Hunter (nova vrsta ubitačnih mašina maznuta iz „Animatriksa”) surovo ubija Aliks Vans i to već na početku igre (ne bismo vam to otkrivali da je drugačije). To nagoveštava da će vam njeno društvo (možda) malo nedostajati tokom nastavka igre. Naravno, isto ono poznato zelenooko lice G-mana pojavljivaće se i ovde, zaustavljajući vreme i zbunjujući vas pokušajima da priču učini jasnijom. Sve što će vam posle toga biti jasno jeste da ste u nekoj veoma velikoj priči nastaloj u eksperimentu koji otvara vrata ka posebnom univerzumu, odakle dolaze rase vanzemaljaca. Prvi, zli, tzv. Combine, vladaju čovečanstvom, a drugi, dobri, podržavaju pokret otpora – tzv. Vortigaunts. Nekolicina naučnika iz Black Mese, gde je eksperiment iniciran, nalazi se u redovima pobunjenika i pomažu vam u misiji oslobođenja. Tokom igre shvatićete da glavni cilj konkretnog nastavka predstavlja prenošenje Combine kodova koje je Aliks ukrala do tima naučnika u Black Mesi, koji treba da spreče dolazak velikog broja Combine snaga kroz portal na našu planetu.

Ovde nema novih vrsta oružja. Pored toga što ćete ponovo voziti kola kao u HL2 (brz mustang, sa turbo opcijom), ona će u jednom trenutku biti opremljena novim radarom koji će vas upozoravati na skrivene zalihe municije i pomoć na koju ćete naići usput. Simpa način da se umanji monotonija lutanja vozilom, mada, pitanje je koliko je to potrebno. U svakom slučaju, nije ni obavezno, ali nije ni na odmet. Konačno je snaga lampe odvojena od snage za brzi trk, mada bi to lepše „leglo” u E1 koja se odvijala u mnogo mračnijim okruženjima. I lokacije su veoma lepo osvežene. Jedan novi lokalitet su podzemni hodnici u potrazi za ekstraktom života (uklapate kockice, naravno) krcati letećim paukolikim insektima koji bljuju kiselinu or smth na vas, lavomravima (Lionants) i nekim crvima koje svetle i vraćaju snagu ako ih zgazite. S druge strane, izlazak u prirodu osvežava atmosferu lepo uklopljenim bojama i fantastičnom grafikom, ali takođe i pomenutim lovcima – mini-verzijama tripoda koji pucaju na vas, bacaju nešto nalik razornim petardama sa kasnom aktivacijom i zaleću se na vas kao na koridi. Ako vas „nabodu”, letite po pedesetak metara sa oko pola energije manje. Teško se uništavaju i nailaze u čoporima, često sa Combine komandosima.

Igra ne oskudeva u akciji. Jedan od najzanimljivijih momenata provešćete kad branite Aliks od najezde lavomrava iz nekoliko odvojenih hodnika. Pomažu vam saborci, tureti, postavljene mine, ali njih ima tako, tako mnogo da će vam se zavrteti u glavi. Fizika igre je za desetku, kao i bogatstva vredan Source endžin koji omogućava da igra lepo klizi gde god je instalirali. Slobodno krenite od maksimalne rezolucije koju vam podržava monitor u potrazi za optimalnim podešavanjima za svoju „zver”. Nije važno što je grafika unapređena pa sada lavomravi sijaju u mraku, a Vortigonti deluju zaista ljigavo, tj. realistično – to radi odlično i na zastarelom računaru.

Zvučne postavke igre su verovatno najbolje u celom paketu. Svi tonovi su fenomenalno probrani, od zvuka revolvera, preko izbora glumaca i njihovih komentara za bukvalno svaku situaciju (uključujući jedno seksi „Gordon...” koje Aliks izgovori kada lupite kolima u prepreku pri velikoj brzini).

Možda je igra malo previše laka. U svakom slučaju, ne počinjite je na mediumu, odmah krenite na nivou hard. Da se Half-Life 2: Episode Two u ovakvom obliku pojavio ranije, ocena bi bila astronomska. Ovako, ma koliko se autori trudili, ne može se zanemariti osećaj već viđenog. Očekujete novu, a u stvari dobijate staru igru, bez obzira na sav vidljivi napredak. Ako ste, primera radi, ranije vozili pežo 306, onda vas pežo 308 ne može impresionirati, ma koliko izgledao moderno. I dalje lepo reaguje na gas, i dalje menjate krajeve spona već posle nekoliko rupa. Po našem mišljenju, vredelo je čekati, ali je trebalo da čekamo kraće.

Marin NESTOROV