RFID u domaćoj praksi

Da podsetimo, čitava stvar sa RFID tehnologijom zasniva se na činjenici da nosilac čipa može jednoznačno da bude identifikovan. Pa i u Srbiji

Kada je u blizini odgovarajućeg čitača, RFID (Radio Frequency Identification) čip reaguje i beskontaktno, bez baterija, javlja svoj jedinstveni kôd tj. broj. Čip se najčešće ugrađuje u neki mali predmet, privezak ili karticu, čime svaki takav predmet postaje jedinstven. Kao što smo već pisali (SK 6/2004), RFID tehnologija prisutna je u praksi dugi niz godina. U najčešćem broju slučajeva upravo se ta jedinstvenost svakog čipa koristi za sisteme za kontrolu pristupa i evidenciju ulazaka i izlazaka. Ali kao što ćete videti iz daljeg teksta, mogućnosti RFID tehnologije su mnogo, mnogo veće.

Kontrola pristupa

Kako saznajemo u beogradskoj firmi SDD ITG (www.sdditg.com), koja je već nekoliko godina specijalizovana upravo za RFID aplikacije, kontrola pristupa je i na našim prostorima najčešća primena (n)ove tehnologije. U više domaćih firmi i institucija SDD je postavio opremu za automatsku kontrolu pristupa. Na primeru manje firme, najjednostavniji sistem sastoji se od RFID čitača, jednog računara i dovoljnog broja kartica sa RFID čipom za sve one kojima je potrebno omogućiti pristup. Očitavanje može biti automatsko (dovoljno je da osoba prođe pored čitača sa karticom u džepu), ali najčešće se zahteva da se kartica izvadi iz džepa i prinese čitaču koji ima domet od nekoliko desetina centimetara.

U većim organizacijama, ovakav sistem kontrole pristupa može da se dopuni i softverom na računaru koji će portiru prikazati fotografiju osobe koja (bi trebalo da) je nosilac kartice, što daje još veći stepen sigurnosti. U prostorima koje je potrebno posebno obezbediti, moguće je dodati i trokrake obrtne rampe koje će propustiti samo osobe sa odgovarajućim RFID priveskom ili karticom. Ovakvi sistemi postoje u nekoliko domaćih firmi sa posebno obezbeđenim prostorijama, a „RFID rampe” ugrađene su već dve godine i u Sportskom centru „Milennium” u Vršcu. Upravo u ovom objektu, na Evropskom prvenstvu u košarci 2005. godine, prvi put kod nas promovisana je upotreba višekratnih ulaznica u vidu kartica sa RFID čipom (za obične, jednokratne ulaznice korišćeni su, zbog isplativosti, ipak samo bar-kodovi). U „Milleniumu” su RFID kartice u upotrebi sve vreme, a ista kartica može da se koristi za pristup svim delatnostima sportskog centra (teretana, sauna...) za koje se posetilac pretplatio.

Uprava jednog beogradskog bazena ove sezone takođe kreće sa upotrebom RFID tehnologije. Posetioci će umesto ulaznica dobijati lake nepromočive narukvice (sa RFID čipom, naravno) koje će im omogućiti uplaćeni broj poseta kupalištu.

RFID novčanik

I nekadašnje papirne poklon-čestitke sada imaju sasvim drugi oblik. Domaće firme sa smislom za nove tehnologije uvode kartice sa RFID čipom za koje je vezan novčani iznos. Darovani nosilac tako „na kartici” ima određeni iznos koji može da iskoristi za kupovinu po želji.

Dodavanjem male količine memorije na karticu sa RFID čipom, odnosno kombinacijom sa mogućnostima tzv. smart kartica, RFID kartica postaje svojevrsni elektronski novčanik, odnosno na samoj kartici ažurira se nekakvo „stanje računa” u vidu novca, broja uzlazaka i izlazaka, iskorišćenih usluga i slično Ovakva kombinovana kartica može da posluži i za osiguranje kontrole pristupa još većeg stepena, tako što se na nju upisuje i slika otiska prsta vlasnika kartice. Inače, čuvanje otiska prsta na kartici vlasnika otiska jeste i jedini tehničko-pravni način, jer je čuvanje biometrijskih podataka građana dozvoljeno samo policiji.

JGSP Novi Sad

Javno gradsko saobraćajno preduzeće iz Novog Sada je u celu priču sa kontrolom pristupa uvelo i vozila, pa čak i internu benzinsku stanicu. Ukratko, svaki autobus ovog preduzeća ima RFID čip, čitači se nalaze iznad rampi i one se automatski podižu kada naiđe „domaće” vozilo. Dakle, sve funkcioniše bez zaustavljanja, zna se koji autobus gde sme da uđe, ali se zna i kada je izašao a kada ušao. Verovatno najisplativiji korak ovog preduzeća jeste smeštanje RFID čipova na otvore rezervoara za gorivo na autobusima, uz čitač postavljen na benzinsku pumpu. Pumpa koja izgleda sasvim obično tako je postala „pametna” (ili „bezobrazna” – zavisi koga pitate) i odbija da toči gorivo u kanistere i vozila koja ne pripadaju firmi.

Ostale zanimljive primene

Od ostalih projekata koje nam je kompanija SDD predstavila izdvojićemo tzv. inteligentni patch panel. U pitanju je kutija koja se ugrađuje u standardne ormane računskih centara, data centara, velikih provajdera i koja sadrži veliki broj utičnica za optičke mrežne kablove. Ovakvi paneli koriste se da bi se, po potrebi, fizički prespojili („prerutirali”) određeni vodovi, ali u praksi se, nažalost, često dešava da radnik koji izvodi prespajanje jednostavno pomeša kablove. Inteligentni panel, zahvaljujući tome što ima RFID čip za svaki par utikača i utičnice, unapred se programira za potrebna prespajanja, a zatim signalizira ako to tako nije zaista izvedeno i na fizičkom nivou.

Još jedna interesantna primena jeste RFID strujomer. Naizgled običan, doduše digitalni, strujomer je napravljen tako da se aktivira tek kada mu se prinese nosač RFID čipa. U praksi (a u Srbiji hipotetički) to ga pretvara u prepaid brojilo koje propušta onoliko energije koliko korisnik „dokaže” prinesenim RFID nosačem.

• • •

Mogućnosti RFID sistema zaista su ogromne i ograničene samo maštom. Naveli smo samo neke primere koji se već mogu videti na našim prostorima. Na svetskoj sceni, naravno, postoji mnogo zanimljivih RFID „priča iz života”, pa čak i priča koje spasavaju živote – od implantata za životinje (RFID čipovi trenutno su svedeni na veličinu od samo 2 x 2 x 0,5 mm) koji kućnim ljubimcima i domaćim životinjama zaista mogu da spasu život, do RFID čipova ugrađenih u epruvete u bolničkim laboratorijama koji minimizuju mogućnost da se nečiji uzorci pomešaju.

Tihomir STANČEVIĆ