Dvadeset četiri časa pre zaključenja aprilskog broja finalna verzija Obliviona nam je konačno uletela u šesnaesterac. Nedovoljno za dubinsko seciranje od strane primarijusa dr Slobodana Macedonića na 29 kucanih strana, ali sasvim dosta za prošireni prvi utisak od strane dobrovoljca koji bi se odrekao jedne noći spavanja. Olovka se zavrtela na stolu i zaustavila se na meni... Doduše, žabu nije bilo tako teško naterati u vodu, a plod nighttime maratona je pred vama.

Vrlo malo ljudi bi se suprotstavilo tezi da ovo nije igra godine. Naravno, još je prilično rano za koronaciju dominantnog naslova 2006. godine, ali količina paljevine i publiciteta koja je u poslednjih 12 meseci ispratila svaki screenshot i svaki trailer iz raznih razvojnih faza igre ostavlja malo ili nimalo energije za makar 30% ekvivalentne anticipacije nečeg drugog. Naprosto, čak i ako ovo ne ispadne najbolja stvar posle tople vode, igračka i novinarska publika je suviše sagorela za sindikalno jednoglasje povodom nekog novog, ekvivalentno fascinantnog naslova u ovoj godini. Oblivion je u sebe usisao sve. Verujemo da bi čak početak štancovanja Duke Nukem: Forevera sada proizveo samo mlako „okej, znači ovo dolazi uskoro. Pa dobro...”

Na inicijalnom zapletu, Elder Scrolls loreu i književnom obrascu igre nećemo su duže zadržavati jer te stvari: 1) već znate 2) saznaćete ih u punom opisu. Elementi početnog utiska zahtevaju nešto drugačiji pristup iz prostog razloga što prvih nekoliko sati Obliviona nisu ništa drugo do galerija čuda i fascinantnih dizajnerskih eksperimenata koji su, za razliku od većine ovako napumpanih igara, uspeli. Profilisanje facijalnih karakteristika vašeg junaka je prvi od tih elemenata. Nalik na desetostruko kompleksniji sistem u odnosu na onaj viđen u sportskim simulacijama EA Gamesa, sistem facijalne generacije Obliviona će vas bukvalno zaprepastiti. Odabir rase, boje kože, oblika i boje kose i ostalog je prvi mikrokorak za dubinsko kreiranje lika. Samo za biranje oblika, veličine, pozicije i širine nosa imate dvadesetak klizača! Posle odabira širine nozdrva, debljine korena nosa i razmaka u odnosu na gornju usnu možete preći na obrve... pa na bradu, pa na obraze, usne, čelo... Nismo brojali, ali broj facijalnih podesivača se kreće između 60 i 100! Ovo znači da uz nekoliko sati strpljivih eksperimenata zaista možete napraviti virtuelnog sebe. Jedina stvar koja nedostaje jesu bubuljice i ožiljci, mada bi to zaista bilo preterano očekivati.

Doduše, u igri nećete imati mnogo prilike da piljite u ogledalo. Element 3D enginea koji se tiče facijalne dinamike neizmerno veći značaj ima u sferi dijaloga s mnogobrojnim NPC likovima. Dva koraka dalje u odnosu na Half-Life 2, Oblivion nudi zaista realnu simulaciju izraza lica i facijalnih reakcija u zavisnosti od velikog broja faktora. Od situacije, reputacije, tona razgovora, vrste i načina pitanja zavisiće i izraz lica vašeg sagovornika. Za RPG igru u kojoj se dobar deo storije prelama kroz kontakte i konverzaciju ovo ima izuzetan značaj. Već prva serija razgovora sa imperatorom Urielom Septimom, koji od ubica beži tajnim prolazom koji vodi kroz vašu ćeliju, daje predukus i presek ovog elementa igre.

Lepota Elder Scrolls IV: Obliviona postaje zaista evidentna kada se konačno iskobeljate iz podzemnih hodnika i kanalizacije i dokopate slobode. Pogled na perfektno renderovanu prirodu, udaljene planine, obližnje jezero i ruševine u daljini jeste sledeći od utisaka koji za trenutak zaustavljaju vreme. Ako posedujete jaku mašinu, igra će vam pružiti najuverljiviju sliku virtuelne prirode koju ste do sada videli. Posle dve godine trona, Far Cry je zaseo na drugo mesto. Oblivion ostavlja utisak podjednakog intenziteta kao Morrowind onomad: padanje sa stolica pre tri godine sada će se ponoviti.

Za razliku od Morrowinda, a svakako zbog paralelnog razvoja igre za Xbox 360, određeni elementi Obliviona su mnogo pažljivije odrađeni, pojednostavljeni, ali ne i banalizovani. Inventar, mape, quest-logovi, skillovi i sve ostalo sada je dostupno u okviru jednog ekrana (koji dobijate pritiskom na ’Tab’) koncipiranog po sistemu podmenija. Borba i kretanje u prostoru su veoma slični Morrowindu, sa izuzetkom manuelnog bloka i mogućnosti za automatsko putovanje po svetu (po referentnim tačkama na mapi). Naravno, ako ste pristalica manuelnog špartanja, obradovaće vas činjenica da sada možete koristiti konja.

Hardverska zahtevnost, naravno, neće nikoga obradovati. Na mašini od 3,5 GHz, sa GeForce 7800 GT i 2 GB RAM igra radi fenomenalno u rezoluciji 1024 x 768 sa gotovo maksimalnim nivoom detalja. Rast rezolucije (na 1280 x 1024) i uključivanje nekoliko naprednih opcija za senčenje podrazumevaju pad frame ratea na ispod 20 slika u sekundi. Reklo bi se da je ovo prva igra koja bi zaista imala korist od SLI-a ili crossfirea, mada će je u tom svetlu videti svaki desetohiljaditi igrač s ovih prostora. Igra rodonačelnik nove revolucije u kvalitetu prikaza, naravno (i nažalost), neće zadovoljavajuće raditi na mašini iz prošle godine.

Miodrag KUZMANOVIĆ