Ekonomski momenat igara baziranih na franšizi LoTR predstavlja konstantu jaku kao pepertuum mobile: teško da je teoretski moguće da ih masa neće kupovati. EA Games, trenutni vlasnik licence, prethodnih nekoliko godina ih je naštancovao u svim mogućim oblicima, od konzolnih arkada, laganih taktičkih RPG-ova kombinovanih sa avanturom (opet na konzolama), do solidnog RTS-a na PC-u. Real-time strateški rat za Srednju zemlju ovog proleća dobija službeni nastavak, igru koja snažno apostrofira korekciju mana uočenih u originalu. Od tima koji je kreirao C&C: Generals ni ne očekujemo ništa manje.

Za razliku od prethodne igre čija je licenca bila ograničena na „ljude i događaje” prikazane u filmskoj trilogiji, za potrebe nastavka pribavljena su kompletna prava na sav sadržaj Tolkinovih dela. Ovo podrazumeva mnogo veću slobodu autora na svim poljima, koja se prvenstveno ogleda u broju igrivih rasa. Ljudi, Orci, Patuljci, Elfi, Goblini, Trolovi i ostali narodi dostupni su kako u single-player kampanji tako i u skirmishu i multiplayeru (demo verzija poseduje samo Patuljke i Gobline).

Prva i osnovna dopuna gameplay elemenata ogleda se u mogućnosti za potpuno slobodnu izgradnju baze, bez ograničenja gradnje objekata na predefinisanim tačkama (nodovima). Postrojenja koja automatski donose resurse (rudnici kod Patuljaka, na primer) nisu vezana za određenu lokaciju, već ih možete graditi bilo gde na mapi. Kvaka je u tome što svaka od njih ima određeni prečnik „maksimalne efikasnosti” tako da će se izgradnja dve (ili više) u neposrednoj blizini negativno odraziti na ukupni priliv. Ovo će vas naterati da projektujete razuđene baze širom teritorije (koje su, prirodno, teže za odbranu), što će demotivisati „bunker” taktiku i omogućiti više ofanzivnih opcija (to je naročito bitno u multiplayeru).

LoTR: Battle of the Middle Earth i danas, posle godinu i kusur dana izgleda fascinantno, ali su autori pri razvoju dvojke dodatno zasukali rukave i dodali ekstra sloj vizuelne glazure. Senčenje je sada potpuno dinamično i višestruko kvalitativno usložnjeno; jedinice imaju mnogo više „idle” i akcionih animacija, kao i veći broj poligona po pojedinačnom uzorku. Sitni detalji kao što je na primer pešadija koja stane u stav mirno kada je selektujete (što je posebno atraktivno kod Goblina) pomažu da cela stvar izgleda zaista atraktivno.

Miodrag KUZMANOVIĆ