Nova igra u nizu arkadno-akcionih vožnji jeste Atarijev Crashday. Po rečima izdavača, ova igra bi trebalo da obuhvati sve najbolje elemente igara Burnout, Flatout, Trackmania, Destruction Derby i Tony Hawk. U igri postoje tri glavna moda igranja plus multiplayer i Track Editor. Izbor modova se svodi na Single Event, Career Game i Mini Games. Single Event nudi mogućnost vožnje u sedam različitih disciplina: Wrecking Match, Stunt Show, Hold the Flag, Race, Pass the Bomb, Bomb Run i Test Drive. Mini Games mod je skup nekoliko vrsta „auto-skokova”. Career mod obuhvata sve to uz mogućnost unapređivanja postojećih automobila. Naravno, da bi se otključalo svih 12 automobila i 26 staza, mora se završiti Career mod, što je u principu već postalo standardna stvar u svim auto-simulacijama. Ono zbog čega ova igra spada u žanr akcionih vožnji nisu discipline Race i Test Drive, ali zato sve ostale jesu. Wrecking Match je klasično međusobno uništavanje gde je pobednik onaj koji prvi rasturi određeni broj protivnika. Da bi se postigao taj cilj, koristićete ugrađeni raketni lanser i minigun. Pass the Bomb je nekakva auto verzija „šuge”, gde bombu nakačenu na vaš automobil prenosite dalje na sledeći tako što ćete ga udariti, naravno sve to pre njenog aktiviranja. Bomb Run je kopija situacije iz filma „Speed”. Bomba se aktivira pri postizanju određene brzine i detonira se ukoliko brzina padne ispod brzine aktivacije. Cilj je proći što više checkpointa i, da stvari budu zanimljivije, na svakom se povećava i brzina ispod koje se ne sme ići. „Auto-skokovi” su kratke trke u kojima je cilj postizanje maksimalne daljine prilikom skoka. Postoji nekoliko verzija: skakanje sa skakaonice (iste kao za skijaške skokove), zatim skakanje sa normalne skakaonice, ali se u vazduhu auto detonira i mere se daljina i dužina klizanja krša koji padne na zemlju, i pomalo akrobatsko skakanje kroz checkpointe. Ipak problem je što sve ovo u single-player varijanti posle određenog vremena dosadi. Uspeh ove igre leži u multiplayer okršajima.

Grafika u igri je na nivou. Modeli automobila su veoma uverljivi, pogotovo posle nekoliko jačih udaraca, kad vam popucaju sva stakla i limarija se deformiše uz sve „osmice” točkova. Sistem oštećenja je dosta detaljan. Jedina zamerka ide na račun fizike. Sve je relativno zadovoljavajuće sem jedne sitnice, a to je neopadanje performansi automobila čak ni kada vaše vozilo više ne liči na sebe od oštećenja koja su mu naneta.

Iako je Crashday grafički napredniji u odnosu na svoje uzore, mislimo da je Flatout za nijansu igriviji. Samo postojanje editora jeste ono što će možda ljude privući da provedu više vremena uz Crashday nego što on to stvarno zaslužuje.

Vladislav HERBUT