Ah, čuveni Commandos, serijal koji je godinama indukovao apsolutno bipolarne komentare: hvaljen i osporavan, pljuvan i dizan u nebesa, ipak je ostavio značajan pečat. Po našem mišljenju, kec je bio delimično promašen (ili, ako više volite, neispeglan i nebaždaren), dok je dvojka bila apsolutno fenomenalna. Ova dvogubost feelinga ipak je rezervisana za prva dva nastavka: vlada uniformno mišljenje da je trojka bila smaračka vežbanka refleksa i strpljenja; vrlo brzo po izlasku na tržište je zaboravljena.

Španski Pyro je uvideo da stari fazoni više ne pale pa je razvoju najnovijeg Commandosa pristupio iz potpuno drugog ugla. Izometrijska strategija je stvar prošlosti: Commandos: Strike Force je projektovan kao (surprise, surpise!) pucačina u prvom licu! OK, kome zaista treba još jedan WWII shooter, opravdano će se upitati svako. Na sreću, C: SF nije još jedan klon Call of Duty, već relativno interesantan miks pucačine i strateške kombinatorike poznate iz prethodnih nastavaka.

Demo verzija nudi delove iz dve potpuno različite misije (od 14 koliko će posedovati puna igra, podeljenih na norvešku, francusku i rusku kampanju). Prva misija u norveškom pristaništu koje je potrebno očistiti od Nemaca daje predukus čiste „shooterske” komponente igre. Vodeći snajperistu i zelenu beretku dobićete zadatak da potamanite više desetina vojnika i oficira Wehrmachta, po potrebi „šaltajući” između specijaliste za blisku borbu (beretke) i snajpera kojim ćete čistiti mitraljesce s udaljenih prozora. Druga demo misija je koncipirana potpuno drugačije: vodeći špijuna, pokušaćete da se infiltrirate u okupirano francusko selo, daveći nemačke vojnike žicom (prethodno im skrenuvši pažnju bacanjem novčića), uzimati uniforme Wehrmachta i zavaravati stražare u maniru poznatom iz strateških prethodnika. Ova tranzicija sa strateške na akcionu mehaniku, začudo, ne deluje loše. Komandosa koga ne vodite aktivno možete pozicionirati na željeno mesto gde će on automatski raditi ono što očekujete od njega (npr, možete postaviti snajperistu da vas pokriva dok beretkom ulećete u klinč). Ako neko od njih poklekne pod naletom protivničkih metaka, preživeli komandos mu može ukazati prvu pomoć: igra se završava jedino ako svi budu onesposobljeni. Nažalost, autori nigde ne pominju ostale članove tima (lopova, minera, vozača...) tako da su pomenuta trojica jedini koje ćete imati na raspolaganju.

Grafika i nije baš nešto, što ne treba da čudi jer se igra pored PC-a razvija i za PS/2 i Xbox. O vizuelnim dometima ne možemo dati konačan sud s obzirom na to da su podešavanja u demou zaključana na rezoluciju od 800 x 600 sa srednjim nivoom detalja.

Miodrag KUZMANOVIĆ