Kada je Activision od TDK Mediactivea otkupio licencu za igre o Šreku, ljubitelji jednog od najuspešnijih animiranih filmova u istoriji kinematografije konačno su odahnuli. Nakon odlične adaptacije filma „Shrek 2” (Shrek 2: The Game, SK 6/2004), kalifornijski gigant iz Santa Monike pripremio je još jednu pitku „limunadu” za opuštanje u trenucima odmora od novog Civilizationa.

Shrek Superslam potpisuje Shaba Games, grupa talentovanih entuzijasta koji su se specijalizovali za simulacije ekstremnih sportova, ali do danas nisu imali veći komercijalni uspeh. Ovoga puta napravili su sočnu borilačku arkadu, klasičnu one on one tabačinu u 3D arenama, u kojoj učestvuju likovi iz drugog dela filma i dva nova junaka koje su osmislili autori. Igra ima provizoran scenario u kojem glavne role pripadaju Šreku i Magarencetu. Neverovatnim pričama (čitaj: izmišljotinama) stari ortaci treba da uspavaju razdragane Magarozmajčiće, vesele potomke Dragone i Magarenceta, čiji nestašluci nanose mnogo štete okolini.

U pripovedačkom režimu narativni elementi služe kao uvod u dinamične beat ’em up okršaje koje treba okončati uspešno kako bi se priča nastavila. Pre hvatanja u koštac s živahnim protivnicima trebalo bi odvojiti desetak minuta za uvežbavanje poteza koji su razvrstani u tri težinske kategorije. Kada se sve sabere, igrač treba da memoriše petnaestak kombinacija koje uključuju vezane udarce, hvatanja, tehnike u skoku, kombinovane napade u Mortal Kombat stilu, odbrambene manevre i korišćenje oružja – to je sve lepo objašnjeno u tutorijalu koji vodi Šrek, a sparinguje mu, ko bi drugi, princ Bajni. Svim likovima u igri upravlja se na isti način, iako se tehnike koje oni izvode međusobno bitno razlikuju i zasnivaju na fizičkim atributima i veličini tela. Kada se u toku borbe napuni skala u donjem delu ekrana (SLAM), moguće je izvesti specijalni, razarajući udarac od kojeg se protivnik praktično ne može odbraniti. Sve u svemu, borbe su toliko dinamične da ih je teško pratiti i zahtevaju potpunu koncentraciju i dobru uvežbanost i koordinaciju. Frenetičnoj atmosferi doprinose i varijabilna okruženja, pozadinski elementi koji se mogu koristiti u borbi i raznovrsno oružje. Grafika je sasvim korektna, a zvučna podloga obiluje dobrim efektima i veselim melodijama koje se idealno uklapaju u ambijent igre.

Upravljački sistem je najslabiji element PC verzije igre, a to se najviše primećuje kada se igra pomoću tastature: kako se miš ne koristi, treba dosta vremena da se ovlada upravljanjem i orijentacijom likova u prostoru, ali ni dobra uvežbanost vas neće spasti „praznih” udaraca i vezanih tehnika koje će protivnika oštetiti koliko i prolećni povetarac. Definicije tastera se ne mogu menjati, ali zato postoji mogućnost da se koristi analogni upravljač, što toplo preporučujemo, naročito ako igrate u društvu (dva igrača za jednom tastaturom svakako nije komotno rešenje). Drugi problem je što Shrek Superslam ubrzano „sagoreva” u svojoj dinamičnosti i kod igrača relativno brzo dovodi do zasićenja. Ipak, nije loše imati ovakvu igru na disku kada vam se kuća napuni razuzdanom dečurlijom.

Gradimir JOKSIMOVIĆ