Parija (ind. brđanin, gorštak) jeste naziv za „nečiste” i prezrene stanovnike gorskih predela Indije, ljude koji ne pripadaju nijednoj kasti. U širem značenju ovom imenicom označavaju se ljudi izopšteni iz civilizovanog društva, te je tako i Srbija u stranoj štampi bila nazivana „parijom Evrope” u periodu sankcija.

Kompanija Digital Extremes predstavila se na pravi način igračima negde tokom 2000. godine kada je zajedno sa Epicom izdala jedan od dodatnih paketa za tadašnji Unreal Tournament. Narednih godina, koristeći poznati brend i pod patronatom velike kompanije kakva je Epic, pomagala je ili u potpunosti razvijala igre kao što su Unreal Championship za Xbox, Unreal Tournament 2003 i Unreal Tournament 2004. Ako zanemarimo Adventure Pinball (još jedna igra urađena u Unreal engineu), prvi upliv ove kompanije u samostalne vode jeste pucačina u prvom licu pod imenom Pariah.

Žanr pucačina u prvom licu (FPS) jedan je od onih za koje se tvorci igara uhvate kao pijani plota, a neretko završe kao mače na sapunjavoj dasci. Ako niste mogli da pohvatate konce kad su ženski ukućani prepričavali španske serije, imaćete ozbiljnih problema da razumete šta se to događa u Pariji. Radnja je toliko nepovezana i slaba da ćete se često zapitati na koga i zašto pucate, ko je dobar, ko loš i gde se uopšte nalazite. U osnovi, vi ste u ulozi doktora Džeka Mejsona i na početku igre nalazite se na transportnom svemirskom brodu u čijem se zamrzivaču, pored sarme i graška, nalazi i žena nepoznatog identiteta. Dok prelećete iznad neprijateljske teritorije, pogađaju vas rakete i obaraju brod. Žena nestaje, a na vama je da je nađete. A kao što to jedan pravi zaplet zahteva, ona je zaražena i virusom koji odmah prelazi na vas... Nakon ovoga ćete zasigurno izgubiti nit i potpuno se prepustiti čarima manijakalne zbunjenosti.

Ipak, Pariah nije loša igra. Grafika je dobra, predeli zanimljivi, a građevine i objekti su detaljno modelirani, premda nisu preterano raznoliki i razvijeni. Neki momenti, kao na primer lepo animirana voda i kvalitetni efekti eksplozija, podižu ukupnu ocenu grafičkog dojma.

Oružje bi, s druge strane, imalo znatno veću ubistvenu moć ako biste njime gađali svoje protivnike, umesto što pucate iz njega. Osnovna puška slabija je od pasuljare, plazma bi morala biti dosta ubojitija, a nešto što se može nazvati dvocevkom ne pričinjava skoro nikakvu štetu protivnicima u ovoj igri. Oružje koje zaslužuje pohvalu jeste snajper, pogodan za precizne hice iz daljine, kao i bacač raketa (koji se, nažalost, izuzetno sporo puni) i bacač granata, svakako najbolje oružje. Ljudima koji vole raznolikost naoružanja svideće se mogućnost da se svako oružje (osim onog za blisku borbu) unapredi tri puta. Kada nekako spoznate šta će poboljšanje doneti (nekad se oružje toliko promeni da zbog različitog efekta paljbe izgubite život), izvesno ćete biti zadovoljni snajperom s infracrvenim vizirom, samonavodećim bacačem raketa ili bacačem granata koje se detoniraju na vašu naredbu.

Ponašanje protivnika određuje se izgleda po principu bacanja novčića (programerski: po sistemu nule ili jedinice). Neprijatelji će u jednom trenutku trčati ka vama i pokušati da vas „obore na zemlju”, dok će u drugom bežati od vas i tražiti zaklon. Glavna karakteristika im je brzo kretanje, što ih čini izuzetno teškim metama.

Zvučni efekti paljbe su toliko loši da čine da oružje deluje još slabije nego što možda jeste. Muzika na koju ćete tu i tamo „naleteti” prati atmosferu u samoj igri, pojačava se u napetim scenama, a „miruje” u opuštenim, ali će vam sve to dosaditi kada primetite da se digitalizovani zvuci protivnika iznova i iznova ponavljaju, te smetaju već nakon desetak minuta.

Kada ostavimo single-player po strani, ostaje nam standardna multiplayer komponenta za do 32 igrača uz nadaleko poznate modove kao što su Deathmatch, Team Deathmatch i Capture the Flag. Pohvalu zaslužuje sistem određivanja multiplayer igranja: možete da instant uletite u igru na najbližem i najbržem serveru ili da se pozabavite detaljima: koji vas mod interesuje, koliko ljudi treba da ima, koji je ping i slično. Nešto slabije oružje i nelogičan dizajn mapa sigurno će gurnuti multiplayer u drugi plan, barem dok se ne pojave modovi koji će poboljšati igru. U tome može pomoći Mapmaker koji stiže uz igru, a izuzetno se lako koristi. Čak i oni koji se nikada nisu bavili editorima mapa moći će da naprave nešto svoje.

Milan ĐUKIĆ