„Da bi profi igrao neku igru, treba da možeš da je ’poteraš’ od kuće, a pošto većina nas ne može da igra UT2K3 u svojim domovima, ne verujem da ćemo je (barem prvih nekoliko meseci) igrati nešto ozbiljnije”
– Grešnik [RUR]

Quake 2 je za domaću igračku komunu bio pokretačka snaga, naslov koji je mnoge naterao da se okrenu mrežnom igranju i doveo do masnovne pojave klanova, a kasnije i igračnica. Suvereni vladar među FPS-ovima dugo je sedeo na tronu, ali je pod naletima žestoke konkurencije krunu morao da podeli na dva dela i preda je Quakeu 3 i Unreal Tournamentu. Izašavši sa samo nekoliko nedelja razlike, dva naslova su pred igrače postavila veliko pitanje – „Kojem li se prikloniti carstvu?”, i od tada pa sve do dana današnjeg postoje dve vodeće struje među igračima „nerealnih” FPS igara – Kvejkeri i Utvare.

Unreal Tournament je kod nas prihvatio izvesni broj igrača kojima se Quake 3 nije dopao, ali u većoj meri su UT zaigrali novi i sveži igrači, tek zaplivali multiplayer vodama, zbog nešto lakšeg savladavanja osnova igranja.

Kvejku 3 su se, vremenom, okrenuli skoro svi koji su nekada igrali Quake 2. Ovo je posebno bitno jer kada se pojavila, Trojka je kod Quake 2 igrača izazvala potpuni revolt i samo se malom broju isprva svidela. Kasnije je led probijen i sve više ljudi se okrenulo Anarkiju, Xaeru i ostalima, a slična stvar sada prati i pojavu UT2003.

Sa tehničke strane, Unreal Tournament 2003 nema zamerki. Grafika je na najvišem stepenu do kojeg je FPS žanr igara uspeo da dođe. Teksture su neverovatno realistične, kvalitetno „ispeglane”, a specijalni efekti oružja, refleksije, mali objekti koji krase skoro sve što vas okružuje čine da startujete server, izbacite sve botove i sami šetate mapom razgledajući je.

Veliki problem na koji ovde nailazimo jeste previše detalja koje nijednom multiplayer igraču nisu potrebne. Bićete oduševljeni kvalitetom grafike kada je po prvi put budete igrali. Nivo detalja je veliki i sve izgleda savršeno, ali dok igram važan meč pri rezultatu 3:3 ne zanima me da li mapa ima cveće, prekidače, gomile lampica, kablove koji vise sa plafona ili antene za transmisiju koje se stalno vrte oko nivoa. Želim da vidim natpis „You have the enemy flag”, „Blue team leads” i naravno „Blue team wins”, i apsolutno mi nije bitno da li protivnici izgledaju kao velike kocke, ili poseduju skeletalnu animaciju. Situaciju sa detaljima dovoljno dobro opisuje izjava – „Od detalja ne vidim ni svoj sopstveni health” – nT.Maharaja.

Nivoi su zanimljivo osmišljeni, i mogu se grubo podeliti na futurističke i „istorijske”, kao i velike i male. Ili se nalazite u naučno-fantastičnom okruženju sa ljudima u formalinu i računarima na sve strane, ili se pak šetate kroz mape koji vrve od skulptura zmajeva, ogromnih gromada kamena i lobanja.

Quake šmek se posebno oseća u delu s naoružanjem. Igrač startuje s Assault puškom, koja je takođe i bacač granata. Impact Hammer je sada Shield Gun koji u primarnoj paljbi ima potpuno isti efekat, ali mu je sekundarna paljba sada štit koji zaustavlja protivničke projektile upućene u vašem smeru. Translokator je u ovom izdanju znatno agilniji, leti dalje i više, ali ste ograničeni na isključivo 5 „diskova” koji se vremenom sami regenerišu. Shock Rifle, Bio Rifle, Minigun i Redeemer potpuno su identični kao u originalnom naslovu, dok su promene u Quake pravcu doživeli Rocket Launcher, čije su rakete sada mnogo brže i maksimalan broj koji možete ispaliti odjednom iznosi tri, potom Lightning Gun koji je zamenio Snajper i podseća na Rail, kao i Flak Cannon čiji se šrapneli sada odbijaju samo jednom, isključujući mogućnost ubistva iz čiste sreće. U arsenalu su i ION Painter i LinkGun čiju smo upotrebu detaljno objasnili u prikazu beta verzije UT2003. Tu je naravno i novi fizički model koji se mahom ogleda u sistemu dvostrukog skoka i dvostrukog skoka ustranu (i svih mogućih kombinacija ovih skokova) koji vam omogućavaju da dođete na platforme koje vam ovako nisu dostupne, ili da prosto brže pobegnete iz protivničke baze. Okoreli Kvejkeri sigurno će u ovim potezima prepoznati strafe i bunny skokove iz Quake 2.

Igra poseduje i singleplayer predstavljen kao takmičenje vaše ekipe u sportskom turniru budućnosti, ali je sve to naravno priprema za prave okršaje u LAN-u ili putem Interneta. Novitet ove godine je to što sami možete da birate ekipu s kojom igrate, odnosno njene članove. Oni skupljaju iskustvo tokom mečeva, a postoji mogućnost draftovanja članova tima za neke druge koji su vam ponuđeni.

Iako stari igrači UT-a mahom kažu da im se ovaj naslov ne dopada, treba sačekati neko vreme i videti da li će 2K3 uspeti da dopre do njih. Više brine što je UT uspeo sebi da prigrabi igrače zahvaljujući zasićenosti igrača Quakeom 2 i nepostojanjem druge konkurentske multiplayer igre. Ovih dana je tu visoko popularni Counter Strike, a uskoro stiže i Condition Zero. Da li će „neki novi klinci” odoleti izazovu i početi da igraju UT2K3, ili će kao većina vršnjaka uzeti Kalaš u ruke i učitati de_aztec, ostaje da vidimo. Voleo bih da čujem još nešto drugo kada prolazim pored neke igračnice u gradu osim – „Bomb has been planted”.

Milan ĐUKIĆ