Svakome se može desiti da mu se u igri potkrade koji bag. Naposletku, i game developeri su ljudi. Ali, kada bag podrazumeva treperenje slike tokom stvaranja sopstvenog lika pre nego što igra uopšte i počne, to je već razlog za brigu. Na svu sreću (a nekome i na žalost), momci iz Heuristic Parka su ekspresno izdali patch za svoj Dungeon Lords koji (ponekad) otklanja ovaj i, navodno, more drugih problema. Tako ćete ipak moći da se uhvatite u koštac sa Gospodarima laguma i da se zapitate kako je neko poput slavnog Dejvida V. Bredlija mogao da stavi svoj potpis na nešto ovakvo.Priča počinje smrću velikog maga Galdrina i bitkom za mesto njegovog naslednika u Krugu čarobnjaka. Istovremeno, celom kraljevstvu preti ogromna armija divljih rasa. U očaju, lord Dejvenmor obećava ruku svoje kćeri zlom Barogrimu kao nagradu za pomoć u zaustavljanju invazije. Stvari se komplikuju kada princeza Elovin pobegne od kuće pošto Barogrim dođe po obećano... Naravno, tu je i legenda da će se pojaviti usamljeni heroj koji će se uputiti u opasne pustare i pronaći izgubljene relikvije koje će kraljevstvu doneti mir... Čik pogodite koji od navedenih likova predstavlja vas. Kada vam patch otkloni treperenje, moći ćete u miru da kreirate svoj lik. Na raspolaganju je sedam rasa i četiri klase. Pored dobrih starih ljudi, vilenjaka i patuljaka, tu su i orkoliki urgothi, wylvani koji liče na vukodlake, zauri (ljudi-gušteri) i thrallovi koji podsećaju na male gobline. Zašto su ženski likovi dostupni samo za ljude i vilenjake, ostaje nepoznanica. Postavlja se i pitanje čemu sve ove rase, kad nemaju apsolutno nikakav uticaj na statistike lika? Ionako ćete 95% igre gledati u potiljak svog heroja pa ni vizuelna razlika nije neka. Zbog toga bag koji onemogućuje menjanje izgleda lika u okviru svake rase i ne smeta toliko...Što se klasa tiče, tu su fighter, mage, adept i rogue. Sem osnovnih atributa sve klase imaju istih šest setova veština: oružje, oklopi, opšte, magija, lopovske i đavolske veštine. U okviru ovih setova svaka klasa ima sebi svojstvene veštine, ali i bonuse na veštine koje imaju ostale klase. Dobra osobina ovog sistema je fleksibilnost jer se svaka klasa može razvijati u tri-četiri pravca, zavisno od vašeg stila igre. Kada konačno počnete igru, pred vama je jedan od najneintuitivnijih upravljačkih interfejsa koji je PC tržište videlo u skorije vreme, a nije u pitanju portovani konzolni naslov. Neko se zaista potrudio da Dungeon Lords izgleda ovako! Kursorskim odnosno WASD tasterima pokrećete svog junaka, a njegovo usmeravanje vršite mišem ili preko numeričke tastature. Ovo i ne zvuči tako loše, mada više odgovara FPS-ovima nego rolpleju. Problem ovakvog izvođenja jeste to što nema ručnog selektovanja objekata, NPC-ova i protivnika, već igra to ljubazno čini umesto vas. Ovo zaista lepo radi kada je kraj vas samo jedan lik, ali ako ih je više, moraćete da pazite kako se nameštate da ne biste aktivirali neku polugu umesto otpočinjanja razgovora. To nije ni izbliza toliko frustrirajuće kao tokom borbe. Pošto nema selektovanja, okrećete se ka neprijateljima najbolje što možete i molite se da pogodite željenu metu. Borba je rešena delimično arkadno tako da kombinovanjem kretanja i udaraca nastaju drugačiji potezi. Dobrim kretanjem možete da izbegnete protivničke napade ili, što je zabavnije, da naterate protivnike da potkače jedni druge dok jure za vama. To, doduše, znači da je svaka bitka mahnito kliktanje sve dok poslednji protivnik ne bude beživotno ležao na zemlji. Stvari postaju još gore ako ste rešili da budete mag, adept ili rog jer samo oklopljeni fighter može da upije najviše udaraca, a njegovi napadi su i najefektivniji. U Heuristicu su uspeli da naprave rolplej u kojem su magovi tradicionalno krhki, ali imaju arsenal avangardno slabašnih čarolija. Kada se to ukombinuje s teškim nišanjenjem, mag i rog su klase kao stvorene za mazohiste, a adept (koji je neka vrsta oklopljenog maga sa još slabijim magijama) kaska za njima. Srećom, kada izgubite život, problem se rešava trenutnim dizanjem iz mrtvih na licu mesta uz minimalni gubitak statistika. To ne znači da ćete Dungeon Lords završiti brzo. Kao što mu ime kaže, centralna tačka igre su tamnice, podzemni lavirinti puni čudovišta i vrednih nagrada. Jasno je da junaci fantazijskih priča umeju da kroz ovakve prolaze šetaju bez mnogo problema, no mi (razmaženi) igrači volimo automapu. Nažalost, čini se da je automapa još jedna stvar kojoj su bagovi došli glave, čak i nakon patcha. Grafika je prosečna, ali ono što je ukopava jeste dizajn likova i okoline koji kao da su pravljeni u inat engineu. Stvari se pogoršavaju kada izađete iz monotonih tamnica – Dungeon Lords „mrzi” otvorene prostore. Dinamiku igre koči i to što su zone male, a vreme učitavanja između njih veliko. Ni situacija s muzikom ne pomaže – u većem delu igre su tu samo zvuci iz vaše okoline. Jedino što nismo sasvim pouzdano utvrdili jeste da li situacija kada vam se ženski NPC obrati dubokim muževnim glasom spada u bag ili „feature”. Možda u Heuristicu postoji neko sa smislom za humor ko može da objasni društvu kako je ova igra smešna, ali ne na dobar način. Dragan KOSOVAC | | |
