Kada se udruže dva dokazana autora video igara, rezultat ne može da izostane. Dugoočekivani nastavak najprodavanije upravljačko-menadžerske serije igara svih vremena (preko sedam miliona prodatih primeraka) – RollerCoaster Tycoon 3 – upravo je produkt takve simbioze. Idejni tvorac Kris Sojer (Chris Sawyer) udružio je snage s malenom programerskom kućom Frontier Developments, čiji je vlasnik i osnivač čuveni Dejvid Brejben (David Braben), tvorac megapopularne Elite. Sojer i Brejben već su sarađivali na projektima RCT2: WackyWorlds i RCT 2: Time Twister tako da predstavljaju uigran tim. A kada se doda da je za izdavanje i distribuciju igre zadužen vaskrsli Atari (bivši Infogrames), cela priča počinje da vrca od emocija i poznatih imena koja su obeležila igračku epohu za nama.

Nakon sasvim prosečnog Locomotiona, delovalo je da je stari mag izgubio dodir sa željama igrača i njihovim, nimalo malim zahtevima. U propuste se, pored zastarelih grafičkih rešenja, mogao ubrojati i nedovoljno razvijen komandni interfejs (što je veoma bitno za igre ovakvog tipa), te je bojazan o kvalitetu RCT 3 bila još veća. Međutim, ovi strahovi pokazali su se neosnovanim jer igra predstavlja „poslednji krik mode” na svom polju i objedinjuje maštovitost originala, moderne principe upravljanja i apsolutno zadivljujuću grafičku komponentu, do sad neviđenu u sličnim igrama.

Kao što je i najavljivano, RCT 3 krasi 3D igračko okruženje koje dozvoljava punu slobodu pokreta i prilagođavanje prikaza sopstvenim potrebama. Uobičajenoj paleti mogućnosti (rotiranje i podešavanje nagiba kamere) pridodata je snažna zum opcija (pri minimalnim vrednostima na ekranu je vidljivo čitavo igračko polje, dok pri maksimalnim vrednostima posetioci gotovo prekrivaju trećinu ekrana) i nekoliko specijalnih mogućnosti koje obezbeđuju da se ostvari potpuna kontrola kamere tokom igranja. Vrlo je zgodna opcija koja dozvoljava korekciju položaja kamere po visini, bez njenog permanentnog premeštanja (nakon otpuštanja tastera na mišu, prikaz se vraća „u normalu”). Time je omogućeno instant „proveravanje” zaklonjenih delova ekrana (bez pomeranja same kamere) što je od velike važnosti ako se u obzir uzme količina detalja kojima RCT 3 obiluje. Ipak, „zvezdu večeri” predstavlja vožnja na rollercoasteru (i svim drugim skalamerijama koje se u igri mogu graditi) uz pogled u prvom licu i rotiranje kamere u bilo koji položaj tokom vožnje (stvara se utisak okretanja glave). Ljubitelji ludih vožnji konačno će dobiti šansu da svoje kreacije provere uživajući u virtuelnim vožnjama, a da stvar bude kompletna, pobrinula se i opcija uz pomoć koje je omogućeno učitavanje rollercoastera izgrađenih u nekom od prethodnih nastavaka. Prava stvar!

Mora se priznati da RCT 3 ne spada u jednostavnije upravljačke simulacije i za savladavanje osnova biće vam potrebno dosta vremena (zadovoljstvo nakon toga meriće se satima dobre zabave). Počevši od broja menadžerskih opcija, različitih građevina i sporednih objekata, angažovanja pomoćnog osoblja i gomile parametara na koje se mora obraćati pažnja tokom igranja (recimo, održavanje mašina, testiranje novih i njihovo prilagođavanje profilu korisnika, briga o zadovoljstvu radnika, određivanje cena...), vidi se da je na dizajniranje i osmišljavanje zakonitosti u igri potrošeno jako mnogo vremena.

Ne samo što ćete dobiti mogućnost da osmislite sadržaj čitavog zabavnog parka, već ćete uživati i u potpunom određivanju njegovog vizuelnog karaktera i identiteta. Tako je moguće manipulisati konfiguracijom terena, saditi drveće, zidati ukrasne građevine (bukvalno postavljanjem zidova, prozora, krova...), svakoj konstrukciji određivati boju i muzičku pratnju u kojoj posetioci mogu da uživaju tokom vožnje, graditi kioske sa hranom, popločavati ukrasne staze itd.

Posebnu poslasticu predstavlja izgradnja tematskih građevina koje se u određenom momentu (prolaskom kola preko unapred definisane tačke na rollercoasteru) aktiviraju, podižući ushićenost posetilaca (na primer, iz naftne bušotine počinje da šiklja „crno zlato”, a zatim cela bušotina „odleti” u vazduh dok kola sa posetiocima prolaze pored) ili mod za definisanje vatrometa (ako ste nekad radili u Acidu ili sličnom programu za izradu loop based muzičkih numera, slično možete očekivati i ovde, s tom razlikom što su muzički instrumenti zamenjeni šarenim eksplozijama na nebu).

Bilo je očekivano da RCT 3 igraču ponudi bogat izbor radnih modova i time igranje učini zanimljivim na duže staze. Pored obaveznog tutorijalnog moda koji sadrži čak sedam pojedinačnih misija (šteta je što, zbog količine teksta, objašnjenja nisu zvučno nahsinhronizovana), tu je kampanja sa ukupno 18 misija, Sandbox mod kao svojevrsni pandan slobodnom načinu igranja (ne postoje nikakvi zadaci, kao ni novčano ograničenje) i Scenario mod za igranje mapa downloadovanih s Interneta ili izrađenih u Scenario Editoru. Spektar ponuđenih zadataka u kampanji je standardnog karaktera, ali raduje način na koji je igrač motivisan za njihovo ispunjavanje. Naime, svaka misija podrazumeva izvršavanje određenog broja zadataka podeljenih na tri težinske kategorije (Apprentice, Enterpreneur i Tycoon). Prelazak na sledeći nivo uglavnom zahteva ispunjavanje zadataka iz Apprentice oblasti, ali je igranje moguće nastaviti sve do momenta ispunjenja svih zadataka, što se posebno nagrađuje.

Vladimir PISODOROV