Reli simulacija poljskog studija Techland u krugovima ljubitelja vožnje iščekivana je s velikim nestrpljenjem, kao potencijalni hit koji bi lako mogao da zaseni popularnost Colin McRae Rallyja. Optimizam autora zasnovan je na činjenici da je Xpand Rally tehnički najzrelija igra u žanru, zasnovana na modifikovanom FPS engineu koji obezbeđuje mnogo podešavanja, punu grafičku raskoš i raznovrsnost ambijenta kakva do sada nije viđena. U adute svoje simulacije Poljaci svrstavaju još i bogat izbor vozila i „labav” arkadni fizički model na koji će se lako navići i apsolutni početnici. S druge strane, lavina ambicioznih ideja koje nije bilo lako ukrotiti uzrokovala je jednu nužnu posledicu – hardversku zahtevnost kojoj se neće obradovati ni vlasnici najbržih računara.

Xpand Rally šarmira predivnom grafikom, gotovo fotorealističnim ambijentom (nebo, drveće, kućice i pozadinski objekti su kao sa razglednice), dobro reprodukovanim materijalima i verodostojnim svetlosnim efektima. Igra izgleda veoma dobro čak i kada su zahtevnije grafičke funkcije isključene radi povećanja brzine iscrtavanja. Utisak upotpunjuju i vremenske prilike koje su bitan težinski faktor, što je najevidentnije tokom noćne vožnje po kiši. Muzička podloga uključuje uobičajenu, lako svarljivu tehno-bit salaticu od nekoliko pitkih melodija koje ne smaraju ganglije, ali ni ne daju naročit doprinos atmosferi. Zvučni efekti su pre čudni nego nekvalitetni – to se naročito odnosi na zvuk motora koji se kroz haubu oglašava neobičnim piskutavim „glasićem”.

Staze su dugačke i raznovrsne, a razmeštene su na pet lokacija širom sveta. Sve staze su napravljene kombinovanjem pedesetak generičkih deonica koje su odenute u odgovarajuće „ruho”, pa su strukturno dosta slične. Automobili su solidno modelirani i deluju uverljivo, naročito kada do izražaja dođu refleksija i vizuelno veoma dobro uobličena mehanička oštećenja karoserije i pneumatika. Naizgled bogat izbor od 35 automobila svodi se na devet osnovnih modela koji su „prepakovani” na različite načine. Bolidi nisu licencirani (ograničen budžet?), tako po izgledu i imenu samo podsećaju na realne modele: Tiny Hooper, Center Cord, Check Valve Wolf kao Mini Cooper, Fords Focus to jest Volkswagen Golf (tu su još i „fantazijske” varijante Pežoa 206, BMW-a X5, Subaru Imrece i drugih popularnih modela čija se snaga kreće u rasponu između 70 i 390 konjskih snaga). Mogućnosti nadogradnje vozila su prilično brojne i treba ih koristiti u svakoj prilici kako bi se održao korak s konkurentima. Podešavanjima su podložni pneumatici (15 vrsta), izduvni sistem, turbo punjači, motor, vešanje, menjač i elementi karoserije. U zasebnu celinu izdvojene su opcije za fino podešavanje performansi vozila, koje treba prilagoditi individualnom stilu vožnje i specifičnostima terena (jačina kočenja, dužina menjača, balans, upravljački sistem i slično). Utisak je, međutim, da ova podešavanja nemaju veći uticaj na upravljivost i pojedine performanse vozila – osim ubrzanja i konačne brzine, sve ostale osobine kod modela unutar iste kategorije su manje-više ujednačene.

Xpand Rally nema naročito bogat izbor režima. Najinteresantniji su režimi za više igrača (do četiri vozača u LAN ili Internet vezi mogu se takmičiti simultano u direktnim duelima, kao u Colin McRae Rallyju 2) i modus Career u kojem vozač karijeru započinje sa skromnom svotom na računu i za volanom tromog Minija. Do bolje mašine se može doći kupovinom ili u direktnim duelima jedan na jedan. Prema zarađenom novcu se treba odnositi s poštovanjem jer brojni rashodi mogu dovesti do finansijske krize koja se ne može tako lako prebroditi – naročito su skupe neodložne reparacije oštećenja na upravljačkom i pogonskom sistemu, pa je oprezna vožnja više nego preporučljiva. Prvi put u savremenoj reli simulaciji srećemo se s kategorijom „oštećenja” čoveka za volanom – zdravlje virtuelnog vozača prikazano je na skici koja signalizira povrede u predelu nogu, trupa, ruku i glave. Ozbiljnije nezgode mogu da ograniče upravljivost, reakciono vreme i brzinu zadavanja komandi, a u krajnjoj liniji može doći i do smrti vozača.

Na samom početku igre ponuđen je izbor između arkadnog i simulacijskog režima. Prvi podrazumeva pojednostavljen fizički model koji dozvoljava uletanje u krivinu pod punim gasom, naglo kočenje bez većeg pomeranja težišta i zanošenje bez proklizavanja (veštačko povećanje mase vozila), dok se u drugom fizičke zakonitosti poštuju doslednije – i manje greške se kažnjavaju gubitkom kontrole, a pri većim brzinama upravljanje postaje otežano. Doduše, ni u simulacijskom modu osećaj brzine nije potpun, pa je ponekad teško proceniti kada treba započeti kočenje. Slično kao u arkadnom režimu, vozila se čine nerealno teškim, isuviše dobro prianjaju na podlogu i retka su ozbiljnija zanošenja. Komande sa tastature su preosetljive i lako se upada u „klackalicu”, kada treba zdušno „veslati” levo-desno kako bi se vozilo održalo na kursu (s analognim kontrolerom takvih problema nema). Ponovljeni snimci su odlični, nude pregršt kamera i specijalnih efekata, kao i mogućnost snimanja odlomka kao AVI animacije.

Techland je na pravi način iskoristio fleksibilnost enginea, ponudivši uz igru i bogat editor za uređivanje sopstvenih staza (ChromED), u kojem je moguće menjati bukvalno sve detalje, od tekstura i 3D objekata do kamere i dijaloga kopilota (korišćenje programa nije baš jednostavno, a podrobnija objašnjenja mogu se naći na oficijelnom sajtu). U nedostatke koji u većoj meri kvare ukupan utisak treba svrstati i nagla, kraća ili duža usporenja koja su primetna i na najbržim konfiguracijama, čak i pri srozanom kvalitetu grafičkog prikaza.

Gradimir JOKSIMOVIĆ