Najveći košmar čovečanstva. Nepoznati leteći objekti preplavljuju ekrane svih radara, sateliti nestaju jedan po jedan. Posle kratkog obračuna između ujedinjenih armija čovečanstva i nadmoćnog protivnika, otpor Zemlje je uništen. Ujedinjene nacije potpisuju lažni mirovni sporazum sa rasom koja sebe zove Catteni. Pristaju na farsu koja prikriva totalnu predaju. Čovečanstvo se po ko zna koji put deli. U momentu kada bi svi trebalo da budu ujedinjeni, neki se prijavljuju u snage zvane Peacekeepers. Postaju janjičari, kontrolišu ljudsku rasu u ime Cattenia, većinu ljudi zatvaraju u velike izbegličke kampove u kome jedva imaju uslove za život. Neki ljudi izbegavaju Peacekeepere i sakrivaju se u kanalizaciji velikih gradova. Ne žele da se mešaju ni u šta. Žive sami za sebe, izbegavajući probleme. A oni retki, hrabri, žele da čovečanstvu vrate slobodu i ponos. Oni nazivaju sebe Resistance, i mada su malobrojni i nenaoružani, uz pomoć nauke, hrabrosti i samopožrtvovanja pokušavaju da unište okrutne osvajače.

Mada je ova priča već mnogo puta obrađivana u serijama, filmovima, knjigama i kompjuterskim igrama, firma „Red Storm Entertainment” odlučuje da ideje Anne McCaffrey ipak zaslužuju kompjutersku varijantu i izdaje igru Freedom – First Resistance.

Nakon normalne instalacije i interesantnog uvoda nalazimo se u glavnom meniju koji ne obećava. Štura podešavanja i malo izbora odmah navode igrača da se zapita šta se može očekivati kasnije.

Igrač se stavlja u ulogu devojke koja je izgubila sve rođake i svog „obećanog” u invaziji i borbama koje su sledile. Nakon kratkotrajnog bežanja, uhvaćena je i bačena u jedan od logora gde igrač preuzima kontrolu. Igra prestavlja spoj između akcionih avantura iz trećeg lica tipa Drakan – Order Of the Flame ili serijala Tomb Raider, sa više avanturistički-istraživačkom atmosferom igara poput Martian Gothic ili Resident Evil, uključujući tu i paralelno vođenje više likova.

Grafički, igra nije dovoljno doterana. Neki objekti su veoma uverljivi i detaljni, dok neki, poput izgorelih tenkova po ulicama, deluju prilično bedno. Situacija sa teksturama je slična. Razočarava potpuni nedostatak modernijih efekata i tehnika rendera. Dim, vatra i ostali svetlosni, fizički i vremenski efekti jednostavno nedostaju za popunjavanje sumorne posleratne atmosfere. Animacije likova su uverljive i realne, ali nekako čudno uklopljene. Lokacije na kojima se odigrava akcija, mada zvuče raznovrsno, izgledaju veoma slično. Tako tržni centar, ulice, kanalizacija i ostala mesta jednostavno ne menjaju osećaj i atmosferu igraču.

Ono što bi bar malo moglo da izvuče propalu atmosferu svakako bi trebao da bude zvuk. Ali programski umetnici koji su radili na ovom segmentu igre takođe nisu uradili zadovoljavajući posao. Zvučni efekti skoro da ne postoje, muzička podloga je veoma tanka i bleda, a glasovi glumaca više podsećaju na čas recitovanja pesmica napamet u 4. razredu osnovne škole nego na uverljivu glumu. Naravno, 3D-pozicioniranje zvuka predstavlja nešto što je potpuno zaboravljeno.

Na svu sreću, nije sve tako crno. Ono što ovu igru izdvaja jeste dobar zaplet i, iako mnogo puta prežvakana, uzbudljiva priča. Dobar zaplet stidljivo otvara put usput izgubljenoj atmosferi SF trilera, koja u ljubiteljima ovog žanra ipak može stvoriti želju za igranjem. Igrač uglavnom ima mogućnost izbora između više lokacija na kojima će obaviti sledeći zadatak, što celoj priči daje dozu nelinearnosti. Problemi se uglavnom ogledaju u pronalaženju ljudi, lokacija i predmeta, pronalaženju najsigurnijeg puta i izbegavanju sukoba sa Peacekeepersima. Relativno česti razgovori sa drugim likovima u igri su interesantni i puni informacija koje vode kroz priču, a nisu samo nužno zlo na putu. Prema važnosti razgovora, igra se može svrstati odmah uz RPG (Role Playing Games). Trebalo je da obrate malo više pažnje na AI. Većina likova jednostavno stoji na određenim mestima, i mada su ta mesta uglavnom dobro odabrana, ne stiče se utisak da žive svoj život. Više podsećaju na spomenike koji govore. Protivnici, uglavnom u vidu Peacekeepera, ali i drugih ljudi ili zlih osvajača Cattenia, ponašaju se potpuno neinteligentno i neljudski. Česte su situacije da Angel, kako se inače zove glavni lik, prođe na nekoliko metara ispred čuvara, a da se ovaj i ne pomakne, iz prostog razloga što je ona hodala pognuta. I paralelno sa ovim, dešava se da Angel bude potpuno skrivena iza nekog kontejnera ili srušenog zida, prilično udaljena, ali da zbog uspravnog hoda ipak bude primećena.

Multiplayer mod, naravno, ne postoji, što i nije toliko čudno za ovaj tip igara. Ali, možda su programeri ipak mogli razmisliti o tome, jer jurnjava Peacekeepera, „otporaša” i ostalih učesnika mogla biti zanimljiva.

Igra Freedom – First Resistance može pobuditi pažnju zaljubljenika u SF žanr, kao i one koji sebe nalaze u dobrim trilerima. Oni koji igraju avanture same po sebi biće razočarani, jer su navikli na bolje razrađenu priču i više uzbuđenja, mada će možda utrošiti nekoliko sati na igranje. Svi oni kojima je interesantniji bljesak eksplozija, litre krvi i gomile otkinutih komada tela bolje da zaobiđu igru u širokom luku.

Dejan TOMKA