Dok se tri usamljena plaćenika probijaju kroz tamu tropske prašume tražeći put do tajne naučne baze, udišući težak, vlažan vazduh s mirisom na trulež, misli im lutaju tražeći pravi razlog dolaska na malo, zabačeno ostrvo usred okeana. Zadatak treba obaviti, ali šta da očekuju? Ima li neprijatelja, ima li civila ili žrtava? Jedan član njihovog tima već je misteriozno nestao. A ono što ih najviše muči u tim teškim trenucima jeste pitanje: kakva je to paklena zver koja proizvodi zvuke koji im lede krv u žilama i hodajući pravi prave potrese u natopljenoj zemlji? I pored normalne radoznalosti, nešto im govori da bi bilo bolje da tu životinju ne sretnu. Ali, ipak je sreću. I to ne jednu, nego mnogo njih. Dotične životinje potiču iz perioda jure. Dotične životinje su dinosaurusi.

Zvuči poznato? Da, film Jurrasic Park i njegov nastavak obradili su istu temu pre mnogo vremena (po standardima doba hiperprodukcije igara i filmova u kome živimo). Uprkos već poznatoj i više puta obrađenoj temi, ipak je ostalo materijala za dobru priču. Dino Crisis je pokušaj programera japanaskog mega-proizvođača zabavnog softvera „Capcom” (koji je uglavnom prisutan na tržištu igara za konzole) da skoro potpuno suv sunđer iscede još malo.

Instalacija igre ne nudi nikakva posebna iznenađenja. Ali već sledeći korak dovodi u nedoumicu. Pri izboru rezolucije u kojoj ćemo se sukobljavati sa praistorijskim predatorima izbor se svodi na „širok” repertoar od 640 x 480 u full screen ili window formatu. Zbunjujuće? Još nekoliko koraka dalje i nailazimo na novo iznenađenje. U glavnom meniju nalećemo na veoma uzbudljivu poruku programera: Press start button. Ovo sve više miriše na PlayStation. Kada konačno uvidimo to da je igra 100% konverzija verzije sa PSX, sve situacije, koje bi inače zbunile vlasnika PC nenaviknutog na PSX, postaju potpuno razumljive. Stiče se utisak da je na CD–ROM-u u stvari verzija pravljena za PlayStation, zajedno sa emulatorom „Sonyjeve” konzole.

U glavnom (veoma konfuznom) meniju postoji izbor više različitih modova „igara”: Arranged iliti „nameštena” igra u kojoj nije problem doći do kraja, normalna igra koja u zavisnosti od izbora težine već postaje uzbudjiva i vremenski ograničeno masakriranje što većeg broja razjarenih dinosaurusa.

Nakon odabiranja borbene opreme za našu junakinju (koja ipak ne može da konkuriše Lari Croft) i veoma atraktivno urađene animacije koja nas polako uvodi u igru, počinjemo s igranjem. Igrački interfejs je skoro u potpunosti preslikan iz famozne trilogije Resident Evil, sa svim izborima, translacijama sa scene na scenu i međuanimacijama. Dobro je što je uz interfejs veoma dobro preslikana i ideja. Ako ste uživali u napetom i neizvesnom horror okruženju Resident Evila, Dino Crisis može biti nostalgično podsećanje na dane provedene u mračnom okruženju pomenute igre.

Ova igra se odigrava u tajnom naučnom kompleksu na nekom udaljenom ostrvu usred okeana. Kontakt sa naučnicima je izgubljen, a ekipa čiji je član naša heroina dobila je zadatak da ispita u čemu je stvar.

Atmosfera u igri je zaista dobra. Iznenadno iskakanje besnih raptora, vazdušni napadi pterodaktila, podovi koji propadaju i kombinatorne zagonetke koje podsećaju na puzzle – dobro su uklopljeni. Momenti u kojima igrač skoči na svoju stolicu od iznenađenja koje izazove prijateljska zaseda krvožednog i veoma velikog „guštera” nisu nimalo retki. Pomenute zagonetke u igri možda su pomalo zastarele i bez potrebe frustriraju igrača sa par hiljada pokušaja rešavanja. Međutim, igri još nešto nedostaje...

U doba raznih GeForceova, Copperminea i Celerona 2, kao i moćih 3D zvučnih kartica, ova igra nas vraća mnogo godina u nazad. Najniža SVGA rezolucija, minijaturne teksture i objekti koji izgledaju kao dela ne baš veštog majstora origamija stvar su istorije kompjuterskih igara. Mada ove zamerke pomalo gube na snazi nakon nekoliko sati igranja, ipak kvare atmosferu.

Zamerkama se mogu pridružiti i rđavi zvučni efekti. Loš kvalitet ionako malobrojnih semplova, loša gluma i neprijatno šuštanje (za koje baš i nismo sigurni šta mu je uzrok) svakako ne popravljaju atmosferu. Jedinu svetlu tačku predstavlja muzika, koja je dobro uklopljena u igru.

Primetno je i čudno ponašanje protivnika u igri. Dinosaurusi često samo šetaju oko igrača i reže, što igraču ostavlja dovoljno vremena za bežanje u sledeću prostoriju (životinja njihovih sposobnosti mogla bi lako da spreči našu heroinu da zalupi vratima za sobom). Mada ovo nije slučaj svaki put, pri ovakvim sukobima sa „gušterima” jedino što je interesatno jeste momenat kada protivnik padne na zemlju i refleksno zamahne repom čim mu se igrač približi.

Sve u svemu, teško je doneti sud o ovoj igri. Na PSX-u bi to bilo mnogo lakše. Kvalitet grafike i zvuka je onakav kakav vlasnici ovih konzola i očekuju, a priča i atmosfera su loše. Na PC-u je sve drugačije. Igrači ovde ipak očekuju mnogo lepšu grafiku sa mnoštvom spektakularnih efekata kao i ubedljivije zvučne efekte. Ipak, oni koji su uživali u Resident Evilu moraju odigrati ovu igru.

Dejan TOMKA