Omiljeni sport nas umornih kritičara u zadnje vreme predstavlja razočarano piljenje u gomilu tehnički savršenog softverskog smeća. Mnoštvo diskova nabijenih tovarima maštovitih enginea, za koje su odgovorni stočlani timovi koji raspolažu budžetima dovoljnim za višestruku modernizaciju elektroprivede u Srbiji, najčešće ne sadrže nikakvu supstancijalnu vrednost. Nažalost, šareni „enžin” i impozantni broj poligona od kojih se sastoji glavati heroj/heroina ništa ne vrede bez magičnog fluida atmosfere čijoj kreaciji ne mogu doprineti generički C++ programeri besprekornih biografija. Kvalitet gameplaya, kao kombinacije priče, balansa i good old zaraznosti zbog toga predstavlja sve veću retkost. Pored ostalog, zbog takve recesije na tržištu igara za PC prost narod se sve češće odlučuje za kupovinu stupidnih konzola. Hugo & Spyro su bolji od neizvesnosti & razočaranja...

Crnu seriju na kratko prekida „Microsoft”, dovodeći nas u prilično apsurdno stanje duha: kuća koja je već svima uveliko dosadila sa svojim operativnim sistemima, bar pet puta godišnje sevne munju na tržište zabavnog softvera, izbacujući nešto što se razlikuje od svega ostalog, posle čega je lako zaboraviti noćne more sa, recimo, Windowsom ME. Ovog puta, donosilac oluje je Crimson Skies, softverska poslastica par excellance.

Svet ove „arkadne simulacije letenja” (nazovimo je, za početak, tako) smešten je u alternativnu Ameriku tridesetih godina ovog veka. Ekonomska kriza nije rešena Ruzveltovim New Dealom, što je rezultovalo talasom separatizma među Sjedinjenim Američkim Državama. Nezavisni Tenesi, slobodni Ohajo, Republika Holivud i ostali suočavaju se sa kolapsom železničkog i drumskog transporta, što za direktnu posledicu ima ekspanziju vazdušnog saobraćaja. Trgovačke flote cepelina i kargo aviona preuzimaju apsolutnu dominaciju u prometu robe i putnika, silom prilika stvarajući tehno-idiličnu varijantu revolucije na polju saobraćaja.

Situacija vrlo brzo prestaje da bude idealna: vazdušni pirati postaju prava pošast za sve oblike vazdušnih linijaša, otimajući plovila i tovar, kidnapujući putnike i uopšte, radeći sve one divne gusarske stvari. Naš junak Nathan Zachary njihov je pomalo atipični predstavnik: bivši berzanski broker (ujedno i pilotski as iz WWI) koji je „pukao” zajedno sa Wall Streetom, oteo svoj prvi cepelin (i nazvao ga Pandora) i oformio piratski party „Fortune Hunters” sa kojim se otisnuo u nebesa da traži sreću. Džentlmen i propalica, diplomac bečke škole i kursa za secikese, Nathan se u jednoj, ali vrednoj stvari razlikuje od kolega iz branše: umesto brutalnog ubice, on predstavlja romantično-opasnu mešavinu Erola Flina i Berta Lankastera, razmećući se silom samo kada nema drugog izbora.

Letački engine, fizika, grafika i ostale tehnikalije su u slučaju Crimson Skiesa krajnje sporedna stvar. Pomalo atipično za jednu akcionu igru, upravo je kvalitet literarnog „mesa” igre apsolutno dominantan: profilisanje karaktera protagonista i antagonista, ljudi, događaja i duha (alternativnog) vremena, izraženo kroz brifinge, debrifinge, filmove, naraciju, skriptovane sekvence i famozni radio chatter u misijama, urađeno je na nivou koji je prosto nezamisliv za ovu dosadnu dekadu bez pravih ideja. Verujte nam na reč, atmosfera je toliko heavy, toliko zarazna, dobra, sjajna & neponovljiva, da je u našem slučaju probudila neke davno zaboravljene receptore u mozgu i duši. Bez preterivanja se može reći da u poslednjih pet godina nije bilo naslova koji je ponudio toliko duha, vrcajuće originalnosti i crno-belih slika čednih ženskih foto modela u poluizazovnim pozama! Gledajući samo ovo, Crimson Skies ne spada u prvu, već u nultu ligu kvaliteta. U alfu i omegu među generatorima dobrog raspoloženja.

S tehničke strane, igra takođe spada u Tarzane. Pošto se radi o akcionoj igri odevenoj u ruho simulacije, letački engine je krajnje fleksibilan i opraštajući, dozvoljavajući da vas pri želji za akrobatikom (proletanje kroz hangare, žongliranje između čuvenih slova na brdima iznad Holivuda, obrušavanje na zemaljski cilj, raketiranje cepelina, suludi dogfajt...) ograniče samo mašta i refleksi, sa fizikom i gravitacijom koji stidljivo statiraju iz pozadine. Tehnički, engine je brilijantan, sa grafikom koja postavlja nove funkcionalne standarde za vizuelnu dopadljivost sa svih mogućih visina, sa sve poligonalnim i pojedninačnim drvećem, volumetričnim oblacima (nikada nismo videli lepše i bolje urađene oblake) i nepreglednim mnoštvom varijanti terena, gradova, zemaljskih i vazdušnih objekata. Zvuk je takođe za čistu desetku, i to ne samo zbog ultraubedljivih dijaloga: muzičke teme „iz tog slavnog vremena” nateraće vas na cupkanje nogom ispod stola (ili na stolu).

Maštovitost misija je bez premca. Umesto standardnih varijanti „uništi cilj A prilazeći iz pravca B”, ovde ćete iz misije u misiju doživljavati prave male kulturne šokove. Zadaci tipa vazdušne podrške otmici poznate filmske glumice (koja želi da raskine ugovor, ali joj nadležni ne daju), krađe najvećeg hidro-aviona na svetu ili mažnjavanje prototipa novog lovca iz „Boingove” fabrike aviona samo su živahni primeri iz bogate kolekcije iznenađenja koja vas očekuju. A tu je i kastomizacija i kupovina novih aviona (napretkom u igri, novi i bolji delovi progresivno postaju dostupni), što igri daje šmek jednog Mechwarriora! I tako dalje.

Nestaje papira, nestaje i prostora za hvalospeve. Slast otkrivanja ostalog vam ostavljamo u amanet, uz završnu preporuku: kupite Crimson Skies. Pazarite ga čak i po cenu da vam ne ostane keša za cigare ili pijaču petkom i subotom uveče.

Miodrag KUZMANOVIĆ