Najmanji rebus pri pregledu originalnih igara pristiglih u redakciju je odgonetanje cilja i smisla borbenih simulacija sa prefiksom „F”. Tu nema dileme. Narodnooslobodilačka uloga američkog pilota je apsolutno zagarantovana, dok je tip „sredstva za rad”, odnosno, borbenog aviona manje više efemeran i gotovo sigurno plod analize tržišta za procenjeni datum izlaska igre (mnogo je lakše prodati jedan F/A-18 Hornet u situaciji kada skoro sve simulacijski orijentisane firme guraju svoje varijante F-22 ili AH-64). Ni oko terena i angažmana nema mnogo pogađanja: „dovođenje u red” Trećeg sveta, „implementacija mirovnih sporazuma” u zemljama istočne Evrope ili sportsko bombardovanje bližeg ili daljeg Istoka su tri glavne odrednice prisutne u 95% slučajeva. F/A-18 Korea već u naslovu stavlja do znanja koja zemlja će imati čast da neko vreme uživa sve blagodati američke avio-demokratije. Povod za zaplet možete da pretpostavite, a realizaciju raspleta da uzmete u svoje ruke. Dakle, male žute osvajače sa crvenim naoružanjem treba express vratiti preko demarkacione linije u severni deo domovine, pa ih zatim slasno izbombardovati do kapitulacije. Yeah!

Sledeće pravilo vezano za simulacije je da igre čiji je scenario čisti bezobrazluk obično izgledaju sjajno. To važi i u našem slučaju, ali isključivo vezano za 3dfx verziju. U standardnoj (YU) varijanti bez voodoo akceleracije grafika liči na neslanu šalu. Nema ni jedne jedine teksture. Avioni su postojano sivi, trava ravnomerno zelena a more i nebo se razlikuju samo po nijansi plave. Zvuči neverovatno, ali da nije SVGA rezolucije i složenijih misija igra se uopšte ne bi razlikovala od devet godina starog Interceptora sa Amige 500. Shvatljivo da je većina novih igara mnogo lepše izgleda kada ih terate na nekoj 3D kartici, ali je ovolika disproporcija u kvalitetu u najmanju ruku neobična. Još je gore što sem Glidea nije podržan nijedan drugi 3D API (RRedline, Power VR), pa ni generički Direct 3D. (Na sajtu firme ne postoji ni najava za eventualni patch). No, šta je tu je. Ono čega ima funkcioniše sjajno, i (još) retki vlasnici podržanog standarda kod nas će uživati u grafici i efektima koji u potpunosti opravdavaju cenu tog skupog parčeta hardvera. Blago vama koji verujete u monopol.

Misije su standardnog (poneke i iznad prosečnog) kvaliteta. Prilagođene su dvostrukoj, lovačko-jurišnoj ulozi F/A-18, pa očekujte malo dogfight-a, malo razbijanja tenkova, artiljerije, brodova i sl, te dozu čistog bombardovanja raznih postrojenja, aerodroma i baza. U vezi bombardovanja postoje dve vrlo zanimljive stvari. Prva je veliki broj pomalo atipičnih ciljeva za zemlju u kojoj se umire od gladi, a koji se kreću od kosmodroma, atomskih reaktora do centra za ispitivanje protiv-satelitskih laserskih topova.( Valjda CIA zna šta radi kada izviđa teren). Drugu čini interesantni dodatak vašem arsenalu u vidu B-57 taktičke nuklearne bombe. Njena upotreba je moguća samo u misijama gde od komande dobijete specijalno odobrenje, a kojih u principu nema mnogo. Tamo gde se koristi, sjajno vrši posao. Potrebno je samo probiti se do cilja, i sa bezbedne visine , bez posebnog nišanjenja otkačiti lepoticu. Efekat na neprijatelju se da pretpostaviti, dok je vizuelni više nego realnošljašteći (3dfx).

Kampanja ne sledi aktuelni trend dinamičnosti, već se sastoji od zbira scenarija koje je potrebno kompletirati da bi se došlo do kraja. X puta viđeni princip je začinjen misijama koje su za nijansu bolje osmišljene u odnosu na konkurentske proizvode. Pošto kratki brifinzi to ne ilustruju baš najbolje, pravi utisak se stiče tek kad se odlepite sa piste ili palube Enterprise-a i usmerite na metu (sa klasično glupim wingmanom ili bez njega).

Kada vam sve što je zacrtano po defaultu jednom dosadi, možete posegnuti za za vrlo dobrim editorom i napraviti svoju misiju. Drag & drop sistem u okviru njega je izuzetno jasan i pregledan tako da i najveći „duduk” za vojno-tehnička pitanja može da isprojektuje zanimljivo-opasne situacije, vezane, nažalost, samo za korejsko ratište. Pre svega toga je poželjno pogledati sjajnu multimedijalnu pilotsko-taktičku školu, koja prevazilazi okvire ove igre i može dobro da posluži svakome ko želi da sazna nešto više o suptilnim tehnikama izbegavanja SAM-ova, sletanju na nosač aviona ili taktici bliske borbe. Naravno, obrađenje su i osnovne stvari vezane za poletanje, održavanje pravca i navigaciju.

Globalno gledano, F/A-18 Korea će vam se dopasti samo u navedenom, hardverski-podržanom slučaju. Svima ostalima savetujem da uključe forsaž i zaobiđu ga u širokom luku. Da ne dođete u situaciju da CD „prelomite pametno” preko kolena posle uzaludno investiranog novca.

Miodrag KUZMANOVIĆ