Zidan se nervozno šeta pored aut-linije i ne može da veruje da se „Galaktikosi” nalaze u ovakvoj situaciji. Nakon fenomenalne sezone, bilo je dovoljno samo nekoliko kikseva u završnici da se ugrozi osvajanje La Lige. Poslednja je utakmica u prvenstvu, stadion Santijago Bernabeu je ispunjen do poslednjeg mesta, publika je odavno na nogama... Do sudijinog poslednjeg zvižduka ostalo je samo još tridesetak minuta, a rezultat je nepovoljnih 1:1. U zoni šuta, na nekih 25 metara iskosa sa leve strane, faulom je zaustavljen obećavajući napad i svi znaju da je to prilika da Kristijano Ronaldo pokaže delić svoje magije, to zna čak i Oblak, golman Atletika, kojem se dlanovi od nervoze znoje u rukavicama. CR7 uzima kratak zalet, sve se usporava i skoro staje, napetost može da se seče nožem. Nasuprot svim očekivanjima, najbolji strelac Madriđana šalje „kiflu” u srce šesnaesterca. Muk na stadionu... U buketu igrača najbrži je Modrić koji u padu zahvata loptu i fenomenalnim udarcem trese mrežu gostiju – 2:1! Tribine su proključale, TV kamera na vrhu stadiona trese se od erupcije oduševljenja pristalica „belih”, dok Luka predvodi „vozić” saigrača u neopisivo slavlje...

Kakav početak, kakva drama, kakva epohalna prezentacija dopire sa monitora i iz zvučnika – ostajemo zbunjeni, odbijamo da poverujemo da će se EA Sports i ovog puta izvući! Ne nakon onog što je Konami priredio prošlog meseca. Alan Smit i Martin Tajler, dvojac čuvenih komentatora, briljira, na ekranu se pojavljuju sastavi timova u tikeru, ide statistika za igrače na koje „režija” misli da treba da obratite pažnju... A tek detalji! Stadion kao pravi, igrači oznojeni, dresovi prljavi od klizećih startova, po terenu iščupano busenje trave, publika razvila zastave i nosi svoje ljubimce do katarze. Naravno, sve je „okupano” pravim igračima, pravim timovima, licencama od čijeg broja vam se vrti u glavi. Reakcija Simeonea na vodeći gol „Kraljevića” – sportska igra sa ubedljivo najboljom prezentacijom i atmosferom na tržištu, tu nema sumnje!

Posle nekoliko razmenjenih pasova postaje jasno kakvo je ustrojstvo nove FIFE. Iako je akcenat ostao na fizičkom aspektu i individualnim karakteristikama igrača na terenu, situacija je daleko povoljnija u odnosu na prošlu godinu. Kontakt igra je besprekorna, igrači stameni i odlučni u izdržavanju duela do poslednje kapi znoja. Sve to rezultuje manjom lepršavošću igre u odnosu na ono čemu smo se nadali, ali joj baš to daje potpuno drugačiju dimenziju u odnosu na PES 2018. Nije ona ni bolja ni lošija, već je jednostavno drugačija! To u startu morate imati na umu. Umesto da forsirate igru po krilima i „širite” protivnika po terenu, cilj je da ga nadjačate fizički, da ga potučete na malom prostoru pravilnim postavljanjem, driblinzima i britkim dodavanjima. Upravo su oni esencijalne komponente za građenje dobrih napada. Bolji su nego u PES-u 2018, precizniji, ali ne i spektakularniji. Akcije morate da izvodite tačno kao švajcarski sat da bi vam se ukazala prilika za gol i daleko ređe ćete dolaziti u šanse nego što biste to voleli. AI sa instinktom lovačkog psa prati svaki potez i odlično postavlja igrače. Jedina nam je zamerka to što „ne olabavi” malo kada su centaršutevi u pitanju. Igra visokim loptama zaista nedostaje FIFI 18 i zbog toga ćete morati dosta da prilagođavate sistem igre. Lopta do napadača dolazi samo u idealnim situacijama i neće proći mnogo vremena pre nego što batalite zamisao „preskakanja” igre i prigrlite pas-sistem.

Novi Motion sistem zaslužan je za znatno efikasnije kretanje i reagovanje igrača na terenu. Nema prenemaganja posle remplovanja i dopuštanja protivniku da ode sa loptom, nema više ni sudaranja i komičnih situacija koje su nastajale kada se na malom prostoru nađe veliki broj igrača. Animacija pokreta je možda i stvar ukusa i skloniji smo da kažemo da su one u PES-u 2018 upečatljivije i realističnije, ali su u FIFI 18 modeli igrača urađeni sa znatno više detalja, sa znatno više pažnje i daleko više podsećaju na svoje real life uzore. Nažalost, boljka prethodnih verzija igre koja se odnosi na nagle pokrete, mogućnost izvođenja šuteva iz okreta, iz mesta i bez pravilnog nameštanja, i dalje je prisutna i to kvari fluidnost igre i kvalitet prezentacije. U PES-u 2018 je to dovedeno do savršenstva.

Iako sa omota kutije kupce gleda Kristijano Ronaldo, on ipak nije glavna zvezda igre. Svetlost reflektora ukrao mu je mlađani Aleks Hanter, glavni protagonista kampanje nazvane The Journey. U FIFI 18 očekuje vas nastavak iz kojeg ćete saznati kako se mlada zvezda nosi sa pritiskom nakon osvajanja FA Kupa i kako veliko interesovanje javnosti utiče na njega. Iako je prošle godine The Journey autorima igre došao kao kec na desetku, te smo imali razumevanja za njegovo krajnje jednostavno ustrojstvo, ove godine je situacija nešto drugačija. Sve je opet linearno i tek ćete tu i tamo biti u prilici da svojim delanjem usmerite pravac karijere. Tu ne mislimo na odigravanje utakmica i aktivne treninge, koji su zapravo mini-igre iz arene, već na dijaloge koje Aleks vodi sa prijateljima, saigračima, novinarima i nadređenim osobama. Šteta je što je kampanja sazdana iz svega šest poglavlja i relativno brzo se završava, čak i kada ne preskačete treninge između utakmica, koji mogu da se simuliraju. I pored svega, The Journey je prva stvar za kojom smo mi posegnuli i držala nam je pažnju do samog kraja. Nadamo se da će EA Sports naći načina da je vrati i sledeće sezone uz obaveznu promenu koncepta, odnosno njegovo unapređivanje.

FIFA 18 je gubitnik i ove godine, ali daleko od toga da je možemo nazvati tako – to je pregruba reč. U pitanju je festival fudbalske igre koji na najvažniju sporednu stvar na svetu gleda drugačijim očima nego PES 2018. Kako bi bilo lepo kada bismo od ova dva naslova mogli da napravimo jedan, ehhhh...

Vladimir PISODOROV