Divinity: Original Sin II

Kada je početkom ove decenije krenula lavina projekata na Kickstarteru za finansiranje izometrijskih RPG-ova, malo ko je mogao da pretpostavi da će u konkurenciji duhovnih nastavaka najsjajnijih zvezda iz konstelacije RPG hitova, Divinity: Original Sin izaći kao najbolji. Tri godine nakon tog iznenađujućeg hita, Larian Studios nam donosi Prvi Greh 2. Ako je Original Sin izbio na čelo ergele old-school RPG-ova sa Kickstartera, Original Sin 2 je u prilici da se takmiči za titulu najbolje RPG igre svih vremena, kao izometrijski savladar Witcheru 3, koliko god dežurni nostalgičari negodovali po tom pitanju.

Original Sin 2 nas vodi u turbulentna vremena oko hiljadu godina nakon radnje iz prvog dela. Source magija izaziva invaziju bića iz Voida, pa Red sprovodi hapšenje svih korisnika Sourca, koje potom šalje u udaljene zatvorske kolonije. Preuzimate ulogu jednog od srećnika poslatih na fantasy ekvivalent Golog otoka, Fort Joy (Tvrđava radosti, po ugledu na Ministarstvo istine iz „1984”), ali tokom transporta vaša saputnica oslobađa čudovište iz Voida. Budite se nasukani na plaži nedaleko od Fort Joya i okupljate šaroliku postavu saputnika sa broda sa ciljem bekstva, koje je samo početak avantura koje će vas odvesti na mesta širom Rivellona i tokom kojih ćete odgonetnuti misterije vašeg izbavljenja, invazije bića iz Voida i sticanja božanskog statusa, rešavajući usput i gomilu malih lokalnih misterija.

Priča je odlično uklopljena u ekstenzivni lore serijala Divinity. Reference su veoma česte i veterani serijala će sigurno uživati u njima. Pisanje je vrhunsko, ličnosti kompanjona i bitnih NPC-jeva su uverljivo dočarane, questovi su raznovrsni i odlično koncipirani, bez fillera, dok dijalozi funkcionišu organski i dele nivo kvaliteta sa ostatkom sadržaja. Original Sin 2 nije vrhunska komedija kao prvi deo, humora je manje, igra je daleko mračnija i ozbiljnija, ali je balans i dalje prisutan, te igra odlično ubada ton, što je dodatno izdvaja iz konkurencije. Igra podiže nelinearnost na novi nivo, sloboda koja se igraču pruža prilikom rešavanja problema je enormna, a uticaj vaših izbora nesagledivo dalekosežan. Možete zaista da „razmišljate izvan kutije” i uživate u igri koja vas neprestano vodi neočekivanim tokovima. Imajte u vidu da je OS2 pravi levijatan sa gigantskom količinom račvanja i ishoda za koji će pravim RPG sladokuscima biti potrebno preko 100 sati igranja. Journal sistem je zanimljiv i blago neobičan, pošto odlično odražava pristup slobodnog odlučivanja koji igra pruža, što nekom može da bude konfuzno dok smišlja plan bekstva (za koje postoji mnogo različitih načina i putanja). Tek nakon bekstva na početku igre, njen svet se zaista otvara, pošto ćete na svom brodu od živog drveta, čije ime je referenca na kultno ostvarenje japanske kinematografije, krstariti morima i slobodno upravljati putem koji vas vodi sve do finala igre.

Pri stvaranju svog lika, potrebno je da obratite pažnju na rasu, koja je važan faktor u pristupu igri. Možete biti vilenjak, čovek, patuljak, gušter ili undead varijanta neke od ovih rasa. Igru možete startovati i kao jedan od šest origin likova. Origin likove možete regrutovati kao saputnike tokom igre, ali ćete morati da odaberete tri od šest, pošto je družina ograničena na četiri člana. Prilikom slaganja družine treba obratiti pažnju na rasnu heterogenost, pošto svaka rasa ima svoje unikatne sposobnosti (vilenjaci, recimo, putem kanibalizma mogu pristupiti sećanjima pojedenog). Pošto su u igri generalno svi (patuljci možda u manjoj meri) rasisti, rasno različita postava vam otvara i obilje pristupa rešavanju problema i opcija pri dijalozima. Potom sledi odabir klase, koja je poprilično nevažna pošto likove možete da razvijate u proizvoljnom smeru, i izbor backgrounda, koji takođe ima uticaj na dostupne dijaloške opcije. Sistem razvoja likova je unapređen u odnosu na prethodni deo, pored blagih promena u funkcionisanju i nazivu atributa, brzina kao atribut je izbačena i zamenjena sećanjem koje utiče na dostupan broj slotova za sposobnosti. Veštine su podeljene na borbene i civilne (poput avanturističkih veština u Pillars of Eternity) i leveluju se odvojeno, što je za svaku pohvalu. Dodato je nekoliko borbenih veština, poput nekromantije ili polimorfije (putem koje će moći da vam izrastu krila), neke su prerađene, dok je broj neborbenih veština smanjen, pa je sistem veština sad daleko bolji od onog u kecu i jedan od najboljih u RPG igrama. Tu su i talenti, u velikoj meri preuzeti iz prve igre.

Borba otprilike funkcioniše na način na koji smo navikli u Original Sinu, uz nekoliko poboljšanja, povećavanja interaktivnosti između okoline i sposobnosti, uvođenja novih sposobnosti i mehanika. Ipak, najveća zamerka koju ćemo uputiti igri tiče se upravo borbe. Naime, oklopi blokiraju nanošenje efekata i dele se na dve kategorije. Obični oklop blokira fizičke statuse, a magični oklop blokira magijske efekte. Onim ko je to smislio treba na’raniti elfove, em za kaznu, em da bismo saznali kako je uopšte mogao da pomisli da je to dobra ideja. Ljudski protivnici na koje nailazite već od početka igre mogu da imaju apsurdne vrednosti obe vrste oklopa. Tada je neophodno da im prvo sljuštite oklop kako biste zatim mogli da ih ošamutite, otrujete ili zapalite. Ovo se direktno kosi sa filozofijom interaktivnosti i kreativnog pristupa borbi, te čini da igra u početku favorizuje čist damage i stavlja genijalno osmišljene čarobnjačke klase u podređen položaj. Dizajn okršaja vas takođe često stavlja u lošu startnu poziciju, što u kombinaciji sa oklopom čini da na normalnoj (Classic) težini u početku zna da zagusti prilično često.

Multyplayer je ponovo bitan faktor, pa sad kampanju možete prelaziti u društvu još tri igrača (LAN i online). Dodat je arena mod za multiplayer peglanje i Game Master mode, koji igraču omogućava da kreira i vodi sopstvene kampanje u pen and paper stilu.

Produkcijske vrednosti igre su na neverovatnom nivou, krajnje neočekivanom kod izometrijskog RPG naslova. Svi dijalozi u igri su odglumljeni, a sama gluma je na dosledno visokom nivou. Takođe, veoma upečatljivo je i postojanje naratora tokom dijaloga koji vam opisuje sagovornika i njegovo ponašanje u toku razgovora. Zvučni efekti su odlični, kao i muzička podloga koju potpisuje Borislav Slavov, autor soundtrackova velikog broja igračkih blockbustera. Vizuelna strana igre nimalo ne zaostaje za zvučnom, već je po kvalitetu i premašuje, pa ćete prosto ostati zapanjeni kvalitetom grafičkog prikaza koji igra pruža. Ambijentalni efekti dodatno izdižu igru iznad konkurencije, osvetljenje je odlično, kao i animacija. Reči, pa ni slike iz igre ne mogu to da dočaraju na idealan način, te vam preostaje da OS2 iskusite iz prve ruke, po mogućnosti na visokim podešavanjima kako biste u potpunosti pojmili kvalitet posla koji je obavljen u Larianu. Treba dodati da je dizajn nivoa, likova i predmeta u okruženju maestralan i istovremeno čuva vizuelni identitet prvog dela i unapređuje kvalitet prikaza. Kamera se može potpuno rotirati što vam omogućava da bolje iskusite lepote sveta Divinityja i sagledate teren sa više strana, što je imperativ u igri u kojoj vam je, uz odgovarajuće sposobnosti, pristupačan veliki deo krajolika. Prisutan je i taktički mod, te pritiskom na taster možete promeniti ugao kamere kako biste dobili bolji prikaz bojišta u borbi. Pored svih prednosti koje pruža, rotirajuća kamera zahteva neko vreme da se naviknete, pa je moguće da će vas konstantna manipulacija kamerom blago iritirati i da ćete ponekad poželeti još udaljeniji prikaz sveta radi bolje preglednosti.

Koliko god igra bila dobra, moramo vas upozoriti na činjenicu da vam prvih par sati možda neće najbolje leći, zbog kamere, težine okršaja i otvorenosti pristupa. Ipak, ubrzo ćete naučiti da manipulišete kamerom na efikasan način, sinergijom sposobnosti devastirate čak i predobro oklopljene i pozicionirane neprijatelje i uživate u slobodi pristupa koja vas oslobađa da se prepustite i roleplayujete. Zato izgurajte prvih par sati, pošto zaista ne bi bio red da zbog nekoliko subjektivnih zamerki propustite ovakav igrački biser. Kad smo već kod zamerki, treba napomenuti da je igra prilikom izlaska donela i priličnu količinu bagova, koji su na sreću benigni, poput ostajanja misije u journalu nakon završetka ili ostajanja quest markera na mapi. Ništa neočekivano kod igre ovolikog obima sa pregršt varijabli i račvanja. Ozbiljne probleme nismo iskusili, a ekipa iz Lariana već uveliko pečuje i pegla igru.

Da bi igra bila zaista veličanstvena, tehnička perfekcija nije dovoljna, već sve komponente – kvalitet pisanja, dizajna, mehanike, zvuka i slike – mora ju da se sublimiraju u neopipljivi osećaj uživanja u igri koji često nazivamo atmosferom igre. Prvi Greh 2 po tom pitanju apsolutno dominira. Gubićete se u lepoti pejzaža, uživati u taktičkom izazovu borbi i istraživanju sveta, stvarno razmišljati o događajima i vašim izborima koji vam daju mogućnost da radikalno menjate svet igre. Zapanjujuća demonstracija dometa roleplaying igara sa odličnom igračkom mehanikom u prelepom audio-vizuelnom pakovanju, Divinity Original Sin 2 čini zaista božanskim ostvarenjem koje u potpunosti zaslužuje svoje mesto u panteonu najboljih RPG-ova svih vremena.

Srđan BRDAR