TP-Link Archer C50

Iz TP-Linka nam dolazi još jedan Archer, ovoga puta sa oznakom C50. U pitanju je dual bend ruter 802.11ac standarda. Na kutiji stoji vidno označena oznaka „AC1200”, koja bi trebala da sugeriše da antene zbirno daju brzinu transfera do 1200 Mbit/s. Prenos podataka na frekventnom opsegu od 2,4 gigaherca iznosi 300 Mbit/s, dok na pet gigaherca (za koji proizvođač tvrdi da je kristalno čist), iznosi 867 Mbit/s.

U prepoznatljivoj TP-Linkovoj zeleno-žutoj kutiji su, standardno: uređaj, LAN kabl, napajanje i prateća dokumentacija. Na kutiji su odštampana dva QR koda: jedan za dodatne informacije, a drugi vodi do TP-Link Tether aplikacije koja je dostupna za uređaje pod Androidom, iOS-om, ali ne i za mobilne uređaje pod Windowsom. Odštampani kodovi su za svaku pohvalu, kao i odluka da to bude jasno vidljivo na kutiji, a ne samo na nekoj strani prateće dokumentacije. Mnogi napredniji korisnici te papire ne registruju ni da postoje.

Iako nosi oznaku „C”, ovaj Arčer izgledom ne podseća mnogo na modele koje smo nedavno imali na stolu, već više na neke ranije modele, kao što je, recimo, C7 (SK 4/2014). C50 je upakovan u sivo kućište sa mastiloplavim gornjim delom. Sa gornje strane najviše podseća na uredno poređane daske, a sjajna površina bolno asocira na otiske prstiju i prašinu. Antene koje se nalaze iza rutera, identične su onima koje smo zatekli na modelu C60 koji smo opisali prošlog meseca: istog su oblika, iste boje i takođe ne mogu da se skinu da bi se eventualno ugradila neka „custom” antena. Svi otvori za ventilaciju su sa donji strane i nije predviđeno nikakvo prirodno strujanje vazduha. Ipak, uverili smo se da je takvo rešenje zadovoljavajuće, jer je C50, za vreme dok je bio kod nas, bio tek neznatno mlak. Sa donje strane su i otvori za postavljanje na neku vertikalnu površinu.

Prednji panel je rezervisan za signalne LED oblika samih oznaka i malo su krupnije. Ovo zaista deluje efektno i uočljivije je nego ranija rešenja. LE diode sijaju u dve boje, i to zeleno kada uređaj uspostavi određeni režim, a narandžasto dok proces uspostave još uvek traje. LED su poređane standardno: power, dve za Wi-Fi predajnike, WAN, LAN, USB i WPS. Iza su, redom: dugme za reset WPS, zatim za uključenje Wi-Fi, WAN, četiri LAN-a, USB 2.0 port, power dugme i ulaz za napajanje.

Svi RJ45 portovi su 10/100, što će napraviti određeni limit u vezi sa protokom. Što se tiče WAN porta, to u našoj zemlji i nije neki minus, jer broj onih sa linkom od 100 Mbit/s se meri promilima, ali protok u lokalnoj mreži može da bude usko grlo. Iako pozdravljamo postojanje USB porta, mogao je biti 3.0. Vidi se da su određeni rezovi pravljeni tako da ne utiču previše na sveukupnu cenu rutera. U USB port se može priključiti neki od memorijskih uređaja ili štampač. Prebacivali smo fajlove na USB memorijski stik i postigli smo brzinu od 112 Mbit/s. Pokretali smo i HD video sa tog istog stika i radio je bez seckanja. Iste brzine smo postigli i prebacivanjem većeg fajla na drugi računar putem Wi-Fi mreže. Ovde se pokazalo ograničenje mrežnih bežičnih kartica na samim računarima koje smo koristili.

Wifi Analyzer (aplikacija za Android) je očitao 65 Mbit/s za konekciju na 2,4 GHz, a za pet GHz 135 Mbit/s. Ono što je zanimljivo jeste da je signal u oba frekventna opsega skoro iste snage, i na nekoliko metara udaljenosti (plus jedan zid) iznosi oko -60 dBm. Na netu se mogu naći pritužbe da se osećaju manja zagušenja prilikom preuzimanja većih fajlova preko torenta. Mi nismo primetili probleme te vrste. Za sigurnost su zadužene WPA-PSK/WPA2-PSK enkripcije.

Pomenuli smo TP-link Tether aplikaciju. U pitanju je praktična aplikacija koja u startu pravi listu dostupnih TP-Link rutera. Stariji modeli rutera, naravno, nisu podržani. Dobijamo listu sa povezanim uređajima koje jednostavnim povlačenjem na dole blokiramo. Za svaki od povezanih uređaja dobijamo osnovne informacije: IP i MAC adrese i vrsta konekcije. U okviru aplikacije imamo opcije za podešavanje osnovnih postavki rutera. Možemo uključiti/isključiti frekventni opseg, promeniti lozinku za svaki ponaosob, podesiti mrežu za goste. Tu je lista blokiranih uređaja, zatim roditeljska kontrola i pristup sistemskim podešavanjima rutera (reboot, factory reset).

Web korisničkom interfejsu pristupamo standardno preko nekog browsera. Tu su sve opcije za koje smo pomenuli da se nalaze u aplikaciji za mobilne uređaje, i još mnogo toga. Od standardnih, koje se tiču IP i MAC adresa, podešavanja i isključivanja frekventnih opsega, sigurnosti i slično, tu je i deo vezan za podešavanja USB porta. U zavisnosti od toga za šta će se koristiti, tu su podešavanja vezana za FTP, media i print servere, kao i dodeljivanje dozvola za deljenje sadržaja na memorijskim uređajima. Zanimljivo je da nema nigde mogućnosti da se proveri nova verzija firmvera. Takođe, nije moguće preimenovati neke nazive povezanih uređaja, pa je tako naš Galaxy A5 (2016) bio prikazan kao „android-cb9fcb5”... Na Tether aplikaciji je to moguće, ali će ti promenjeni nazivi ostati u okviru nje.

Ovo je svakako interesantan model. Ne možemo ga preporučiti za neke veće firme ili za korisnike kojima treba velika propusna moć, pogotovo preko LAN-a, ali za kućnu upotrebu ili za manje firme, odlično će vršiti posao. Dobra je pokrivenost prostora, solidna propusna moć, mogućnost povezivanja neke eksterne memorije ili štampača... Kada na to dodamo i laku, skoro noob-proof instalaciju, zatim podršku za iPv6 internet protokol, jasno je da sa njim nećete pogrešiti.

Dejan PETROVIĆ