TEST DRIVE<>
032017<><>

Nikon D500

Strpljen – spašen

Ako pratite tržišne tendencije među dSLR fotoaparatima, mogli ste da uvidite da je poslednji veći napredak među DX aparatima napravljen 2012. godine, kada je Nikon započeo prebacivanje „xx00” serija na senzore od 24 megapiksela. Perjanicu DX klase D300(s), niko već duže vreme ne pominje, jer je ušla u pozne godine po tržišnim standardima – slavi peti rođendan (2012). Početkom sledeće godine, Nikon predstavlja D7100 kao novi performantni model DX klase i neformalno označava gašenje serije sa tri cifre, što bi bilo sasvim u redu, da AF modul koji D7100 koristi, nije pozajmljen iz vremešnog D300. Da li to znači da je neko u Nikonu postavio nogu između vrata koja se zatvaraju i dovratka, ostavivši tračak svetla, a samim tim i nade? To je pitanje koje je dugo morilo pobornike „žutih”, a sa predstavljanjem pristupačnijih full frame dSLR-ova, vladalo je mišljenje da se odustalo od aparata sa DX senzorom vrhunskih performansi. Canon je, za to vreme, od 2009. godine nadalje, predstavio ne samo originalni 7D, već i njegovog naslednika 7D Mark II. Nikon na to nije odgovorio svojim sličnim modelom, a nije bilo ni naznake da se o proizvodu tog tipa razmišlja.

„Ako si stigao tamo pre nego što je gotovo – stigao si na vreme” – Džejms Voker

Da li je Nikon sa novim DX aparatom zakasnio? Da li su crop aparati endemska vrsta? Da li je plasiranje aparata sa ovim tipom senzora pokušaj vaskrsenja posrnulih?

Potrebno je uzeti u obzir, i to među top pet razloga, da su korisnici kojima je potreban aparat ovih karakteristika većinom „ptičari” (ne pasmina), ili sportski fotografi, dakle, usko specifična grupa ljudi kojih je relativno malo. Takođe, aparat ove klase treba da se uklopi sa najjačim telom koji kompanija ima, D2 je za parnjaka imao D200, D3(s) je imao D300(s)... Sa modelom D4 je napravljen presek i, kada sagledamo stvari sa ove distance, drago nam je da je to urađeno. Da je postojao D400, on bi po „megapikselaži” bio inferiorniji od konkurenata, a pitanje je da li bi i koliko mogao da im stane na crtu po drugim karakteristikama. Lansiranjem najnovijeg flagshipa Nikona D5, vraća nam se i klasa sa tri cifre. Predstavljamo vam D500, Nikonov novi dSLR aparat sa crop senzorom (DX format) visokih performansi... Ili bolje rečeno: izuzetno visokih performansi.

Na brzinu ćemo preleteti preko bitnijih tehničkih specifikacija, tj. poređenja sa D7200 i D300s. Senzor je i dalje DX CMOS, ali sada sa 20,9 megapiksela, naspram 24,2, tj. 12,3 megapiksela. Procesor deli sa modelom D5 i nosi oznaku Expeed 5, odnosno Expeed 4 i originalni Expeed. Za merenje svetlosti zadužen je RGB senzor sa 180.000 tačaka koji ima 90 puta veću rezoluciju od D7200, a 180 puta od D300s. Autofokusni sistem je poslednje generacije (D5) sa 153 fokusne tačke (55 je selektabilno) u poređenju sa 51 AF tačkom i istim vremešnim modulom koji dele D7200 i D300s. D500 snima video u 4K rezoluciji, D7200 u Full HD (1080p), a D300s u maksimalnih 720p. Ali sve to pada u vodu kada shvatite da D500 nema blic... A i šta će mu kada osetljivost senzora ide do ISO51200, dok D300s ne može da prebaci ISO3200.

Svaki deo tela Nikona D500 je nov. Dodirne tačke sa prethodna dva modela su natpis Nikon i font koji označava seriju aparata. Celo telo je redizajnirano. Raspored komandi imitira onaj sa kojim se srećemo kod D5, a on je poprilično izmenjen naspram drugih Nikona do sada. Prvo što upada u oči je repozicioniranje ISO tastera na gornjem delu, zatim „novi” ’Fn2’ taster ispod ’review’ tastera, kao i dodatni džojstik na poleđini aparata. Predstavlja li to problem ili ne?

Isprva da, a posle je veći problem da se vratite na telo starije generacije. To nam samo ukazuje da je pre primene svih ovih izmena, dobro promišljeno o funkcionalnosti i detaljno testirano među ljudima koji će zapravo koristiti ove aparate. Kada već pominjemo rukovanje aparatom D500, ne možemo da ne pomenemo i ergonomiju koja je napredovala u pozitvnom smeru, pre svega u pogledu rukohvata koji sada mnogo bolje prianja ruci. Subjektivan utisak koji smo stekli daje prednost Nikonu D750 kada je ergonomija rukohvata u pitanju. Dodatni džojstik na poleđini, u blizini AF-on tastera, služi da vam olakša i ubrza biranje AF tačaka, umesto starog načina kada ste prst pomerali mnogo niže do multi selektor džojstika. Multi selektor je i dalje tu za navigaciju kroz opcije aparata. Svi tasteri na D500 su osvetljeni, drastično olakšavajući rukovanje aparatom u mraku. Čak i onda kada njihov raspored znate napamet, nekako uvek prvo pogledate pre nego što pritisnete neki od njih.

Možda očekujete da je mehanizam pokretnog ekrana kod D500 identičan onom kod gore pomenutog D750, i pretpostavka bi vam bila ispravna. On je, ne samo pokretan po vertikalnoj osi, već je i osetljiv na dodir sa odzivom sličnim onom sa kojim se susrećemo kod mobilnih telefona. Ni rezolucija ne zaostaje mnogo, jer je 2,359 miliona piksela raspoređeno na dijagonalu od 3,2 inča. Funkcionalnost ekrana nije ograničena na prelistavanje fotografija, već se „dvoklikom” može zumirati fotka (u željenoj tački), koristiti funkcija pinch-to-zoom, ili skrolovati zumirana fotografija. Kada se D500 koristi u Liveview režimu, moguće je birati fokusnu tačku pritiskanjem po ekranu (tap to focus), odnosno napraviti fotografiju (tap to focus and capture). Funkcionalnosti ne nedostaje, iako smo isprva bili skeptični u primeni ovakve tehnologije, poznajući Nikonovu konzervativnu prošlost.

Jedna od najvećih bojazni svih korisnika D300(s) generacije aparata jeste kvalitet izrade novi(iji)h tela. Svi smo robovi navike, a kada naviknete da u ruci držite telo aparata kojim možete da ulubite oklop tenka, sve drugo pada u vodu. To se pogotovo odnosi na sva novija „plastična” tela izrađena od polikarbonata. Sa zadovoljstvom možemo da kažemo da D500 prolazi i ovaj test. Iako je D300s i dalje robusniji u ruci, D500 ne zaostaje mnogo po osećaju neuništivosti, ali se tih stotinak grama razlike u težini oseti.

Dvostruki slot za memorijske kartice je obavezan kod svih aparata više klase, pre svega zbog redundantnosti (identične kopije sadržaja su automatski prekopirane sa jedne kartice na drugu). Dok D7200 ima dva slota za SD, a D5 dva slota za CF ili XQD kartice, D500 nastavlja u stilu „tristotke”: kombinuje slot za XQD karticu sa slotom za SD karticu (D300 ima CF i SD slot).

Vezu sa D500 je moguće ostvariti preko dodatnog modula za LAN, ili preko ugrađenih WiFi, Bluetooth i NFC komunikacionih sistema. Aparat je definitivno pravljen za XXI vek, s tim da može da posluži i do dvadeset drugog. Potrebno je samo da se aplikacija Nikon SnapBridge „upegla” i da radi onako kako je zamišljeno od početka, a to je da se svaki put poveže bez problema, i u pozadini sama šalje fotografije na prenosni uređaj (telefon, tablet), zarad brzog editovanja i deljenja fotografija. Možda će vam se ova funkcija učiniti nebitnom, ali u vremenu kada je sve povezano i kada je potrebno što brže preneti informaciju (pre drugih), ovu funkciju nije moguće zanemariti, s obzirom na to da je reč o uređaju namenjenom profesionalcima.

Nakon što smo ispipkali telo uzduž i popreko, zadržavajući svoje prste na određenim delovima više nego što bismo smeli, napokon oko prislanjamo na tražilo okruglog oblika, karakteristično za najvišu klasu full frame aparata. Sada se sa njim susrećemo i na D500. Prvi utisak je da je izuzetno svetlo i da je pokrivenost kadra sto posto, sa autofokusnom mrežom koja pokriva skoro celo vidno polje. Od ivice do ivice, levo-desno, a tek malo nedostaje po visini. Ukupno je moguće odabrati 55 fokusnih tačaka, uprkos činjenici da ih je 99 krstastog tipa, a da je ukupan broj još veći, tačnije, 153 autofokusne tačke. Kliktanje po meniju, isprobavanje funkcija, menjanje parametara, sve se odigrava izuzetno brzo. Više vremena je potrebno da pomislite šta želite, nego da on odreaguje kada mu zadate komandu, toliko je responzivan, što se vidi tokom korišćenja aparata i pri hvatanju fokusa. Neverovatna brzina! Možda je to bilo očekivano od aparata koji smo dugo čekali i koji predstavlja poslednju generaciju razvoja. Izuzetno je brz i to njegovu upotrebu čini izuzetno lagodnom.

Kako je sa D500 predstavljen i novi AF modul pod nazivom Multi-CAM 20K, sa procesorom isključivo namenjenom fokusiranju, novim optimizacijama u faznoj i kontrastnoj detekciji, mogućnošću fokusiranja do -4eV (mrkli mrak), kao i novim (za ovu klasu) modovima fokusiranja, bilo je potrebno određeno vreme privikavanja. Upravo zbog velike brzine fokusiranja, dešavalo se da tačka fokusa kod subjekata koji se kreću direktno ka nama, hoće da se pomera. To nije slučaj kod D300s koji sporije reaguje i konzistentniji je u takvim situacijama. Ovo nikako ne treba pročitati kao da je D500 nestabilniji pri fokusiranju, već je potreban period privikavanja na novi AF sistem, kao i više pažnje da se njegov način funkcionisanja u meniju podesi kako bi se izvukle maksimalne performanse. Nakon celodnevnog igranja sa raznoraznim podešavanjima i čitanjem Nikonovih uputstava, počeli smo da dobijamo znatno konzistentnije rezultate u različitim situacijama. Dakle, nemojte biti klasični Srbi koji traže uputstvo tek kada negde „zapnu”, već ga iskoristite da se upoznate sa uređajem pre nego što počnete da ga koristite. Modovi fokusiranja su Single Point, Dynamic Area 25, Dynamic Area 72, Dynamic Area 153, Group Area AF, 3D Tracking i Auto Area AF. U SP modu vi sami određujete tačku fokusiranja, kod DA25, DA72 i DA153 vi određujete glavnu tačku fokusiranja, i tek kada ona izgubi fokus, aparat pomoću okolnih tačaka (25, 72, 153) proverava praćenje subjekta. Group Area AF radi po principu dodeljivanja četiri dodatne tačke centralnoj, ali sve imaju istu vrednost pri odabiru pravilne fokusne tačke i konstantno se preračunava i koristi ona kojoj je subjekat najbliži. Kod 3D Trackinga potrebno je da inicijalno zaključate fokus na subjekat koji želite da fotografišete, a logika aparata će pokušati da taj subjekat, kako god da se kreće, ostane u fokusu sve vreme, bez potrebe da premeštate tačke fokusa. Svi modovi rade odlično ako ih probavate na plastičnim primerima, ali tek kada počne upotreba u realnom svetu, moguće je videti njihove nedostatke. 3D Tracking je višestruko poboljšan u odnosu na prethodne generacije, ali i dalje nije dovoljno pouzdan da se možete bezrezervno osloniti na njega. Sa Group Area AF smo se upoznali sa pretposlednjom generacijom aparata (D4s, D810, D750) i ona znatno olakšava praćenje subjekta, kao i Dynamic Area koji, čini nam se, funkcioniše bolje nego ranije sa većim brojem pravilno fokusiranih fotografija. Ali najviše volimo da koristimo Single Point AF, jer i ako dođe do greške u fokusiranju, veća je verovatnoća da smo mi kao korisnici pogrešili, nego aparat. Ujedno, u ovom modu i fokusiranju sa kontinualnim servom, D500 briljira. Broj tačno fokusiranih fotografija je dovoljno veliki da se ne može računati kao statistička greška, a naročito kada ga direktno uporedimo sa D300s. Skoro da je nebitno da li i kako se subjekat kreće (pravilno ili nepravilno), da li je glavni izvor svetla u kontri, da li pokušavamo da fokusiramo objekat koji je crn i kreće se ka nama, a pozadina je tamna (slab kontrast)... D500 je učinio da to sve izgleda veoma lako. Napredak je zaista vidljiv i opipljiv, naročito ako se i dalje čvrsto držite svog D300s. U jednačinu treba ubaciti da D300s ima maksimalnih sedam fps, a D500 ispucava deset sličica u sekundi i ima veću preciznost pri fokusiranju... Bafer kod D500 je u mogućnosti da skladišti 200 fotografija, faktički vam omogućavajući da pravljenjem fotografija snimite klip od 20 sekundi, ako ne pustite shutter taster i imate dovoljno brzu XQD ili SD karticu. Zamislite da ste kao Rambo uzeli automatsku pušku i počeli da pucate po svim negativcima u vojnoj bazi, a da ne možete da ostanete bez municije. Baš kao u filmu. Tako izgleda kada „rafališete” sa deset frejmova u sekundi dok ne uspete da napunite bafer.

Kako se senzor u D500 ponaša? Daleko bolje od onog u D300s, ali to se i očekuje. Mnogo je godina razlike između njih. U poređenju sa D7100 kojeg smo imali kraj sebe za vreme testiranja (razlika u senzoru između D7100 i D7200 je skoro nepostojeća), mogli smo da primetimo sitnije razlike. Ovo nam govori da smo došli do limita tehnologije DX CMOS senzora, pa je tako razlika u osetljivosti senzora, tj. u ISO performansama, skoro ujednačena. Fotografije napravljene na vrednosti ISO3200, imaju šuma koji je moguće ukloniti sa nekoliko slajdera u Lightroomu, a nedostaci u renderovanju boja još uvek nisu drastični. Kako se krećemo ka višim vrednostima, kolorni šum počinje da biva sve jači i gubimo fine detalje u fotografijama. ISO4000 se i dalje može koristiti, ako vam maksimalni kvalitet nije potreban, ali preko toga morati biti oprezni šta fotografišete i da se postarate da ekspozicija bude pravilna, pošto svaki pokušaj „čupanja” fotografije unosi značajnu degradaciju prikaza. ISO51200 predstavlja imaginarnu vrednost i ne savetujemo da koristite išta više od ISO6400, pa čak i to samo kada morate.

Snimanje videa u 4K rezoluciji je postalo veoma popularno u poslednje vreme, iako za njim nema potrebe, osim ako se profesionalno bavite video produkcijom i zahtevate najviši kvalitet. Napomenuli bismo da D500 ni tu ne razočarava, jer nudi mogućnost snimanja 4K videa u 30 fps, a Full HD u 60 fps. Problem sa snimanjem u 4K rezoluciji je dodatno kropovanje na već postojeći krop senzor, pa je ukupno uvećanje oko 2,25 puta (objektiv od 35 mm ima efektivnu dužinu veoma blisku 80 mm u full frame formatu). Ovo vas ograničava u izboru objektiva, jer je nemoguće imati širok objektiv, i uvek morate da preračunavate koliko je žižna daljina objektiva.

Ponovo: da li je D500 zakasnio? Ni pod tačkom razno! Zapravo, sa sobom je doneo dovoljno inovacija da je teško reći da ima neki segment koji su inženjeri u Nikonu prevideli. Naravno, nedostaci postoje, ali gledajući celokupan proizvod, oni su zanemarljivi u odnosu na sve što ovaj aparat nudi. Ovo je svestrana all-round mašina koja ne staje ni pod najvećim opterećenjem. Da li je ovo ispunjenje sna za svakog fotografa divljih životinja i sporta? Jednostavno rečeno – da, ali dolazi sa prikačenom cenom.

Vojislav VUJANIĆ

 
MSI Z270 Gaming M7, Asus Maximus IX Hero, Gigabyte Aorus GA-Z270X-Gaming 7 i 5
Asus Zenbook 3 (UX390UA)
Logitech M220 Silent, M330 Silent Plus, M720 Triathlon i M171
Nikon D500
Šta mislite o ovom tekstu?
Canon PowerShot SX720 HS
TrueCam A4, A5s i A7s
Canon Pixma iP7250
Plantronics Blackwire C720-M
HP Envy 27s
Microlab B-70
Tenda AC6
Vip Mobile 4G LTE Kućni net (ZTE MF283+)
TP-Link Archer C50

Osnovno:
rezolucija 20,9 Mpx, DX CMOS senzor
Ostalo:
153 AF tačke (99 krstatog tipa), brzina 10 fps, pokretni ekran dijagonale 3,2 inča (2,359 Mpx), video 4K @ 30 fps / 1080p @ 60 fps, ISO100-51200 (proširivo do 1.640.000), manuelne kontrole, HDMI, USB, Mic in, Headphone out, dual QXD/SD card slot, WiFi, Bluetooh, NFC
Proizvođač:
Nikon
Kontakt:
Yellow Store
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera