.rs

APR prihvata platne kartice – Problemi eZdravstva – Nema više rominga u EU

I dok željno iščekujemo da na portalu eUprave zaživi plaćanje usluga karticama, takav servis je zaživeo na sajtu APR-a. Od sada će sva pravna lica moći da plaćaju naknade za usluge APR-a i elektronskim putem tj. platnom karticom. Procesor kartica je Komercijalna banka, pa se prihvataju Master, Maestro, Visa i Visa electron kartice, a na cenu usluge korisnici će plaćati pedeset dinara provizije, ako je naknada ispod 2.500 dinara, ili dva odsto iznosa za transakcije sa većim iznosom.

Svakako pohvaljujemo ovu uslugu, no ipak ostaje pitanje koja je upotrebljivost ovog servisa kada znamo da najveći deo pravnih lica u Srbiji ima on-line banking i plaćanje može da izvrši brzo, tako da APR novac primi u roku od dva sata. Pride, postoji i određena neusklađenost zastarelih propisa, kada su platne kartice pravnih lica u pitanju. Naime, njihovo korišćenje je strogo limitirano i bio bi red da se ti propisi inoviraju, ako država već želi da eUprava zaživi i među pravnim licima.

Trenutno najveći projekat u eUpravi je uvođenje zdravstvenih kartica i celokupnog informacionog sistema zdravstva. Kako stvari polako ulaze u upotrebu, dolazi i do određenih potencijalno problematičnih situacija. Naime, ranije su se zdravstvene knjižice overavale pečatima i nalepnicama. Sada se cela stvar obavlja u informacionom sistemu. Kada se važnost osiguranja produži, novi datum se upiše u sistem, ali na samoj kartici ostaje stari datum. Zbog toga i postoji softver za čitanje sadržaja kartice i njegova opcija provere datuma i usklađenosti podataka na kartici sa sistemom RFZO (za ovu proveru je neophodan pin).

No, ako se desi da dođete u neku zdravstvenu ustanovu koja trenutno ima problema sa internetom (pretpostavljam da neke zdravstvene stanice u ruralnim krajevima možda i nemaju internet), jedino što se može očitati je podatak sa same kartice. Eventualno dolazi u obzir telefonski poziv, ali sistem je zamišljen tako da datum čita sa interneta ili kartice. Ostaje nejasno da li je uopšte predvidjena procedura za upisivanje validnih podataka o produženju osiguranja i ko bi je eventualno obavljao, ako ovaj softver to ne može?

Da stvari mogu da budu i gore ukazuje rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (goo.gl/dUiO8U). Naime, u zdravstvenom informacionom sistemu nije obezbeđen mehanizam bezbednog dostavljanja lozinki korisnicima po zdravstvenim ustanovama, niti mehanizam obavezne zamene lozinki, a pri tome početne lozinke su davane tako da se logički mogu naslutiti uz pomoć korisničkog imena. Kao rezultat toga, čitavi sektori u pojedinim ustanovama koriste iste lozinke, nove lozinke se dostavljaju na privatne email adrese... U informacionom sistemu mogu se videti, ne samo osnovne informacije o pacijentima, već i njihovi zdravstveni kartoni, što govori da je situacija veoma ozbiljna. Poverenik je skrenuo pažnju na ovaj problem još u oktobru prošle godine, a Ministarstvo je prvog decembra odgovorilo da je problem rešen. Ali zapravo problem nije rešen... Na sve to, korisnici se žale da zaposleni u ustanovama koriste aplikaciju Moj doktor. Izgleda da obuku za upotrebu nisu prošli svi lekari, ili je bar nisu savladali...

Od aprila više sudske instance, Ministarstvo, ali i građani moći će da prate rad sudova uz pomoć interneta na dnevnoj bazi. Srbija planira uvođenje elektronske naplate poreza na imovinu u cilju napredovanja na „Duing biznis listi” Svetske banke. Prema rečima ministarke Ane Brnabić, tokom godine se očekuje i usvajanje niza zakona koji će biti ključni da bi elektronska uprava zaživela i postala ireverzibilni proces. No, sačekajmo da ti propisi budu usvojeni, pa ćemo onda pisati o njima.

Sumrak skupog rominga

Nakon deset godina od početka pregovora o ukidanju rominga u zemljama Evropske unije, konačno je na vidiku postizanje dogovora. Zvaničnici 28 zemalja EU i Evropski parlament postigli su načelni dogovor o ograničavanju interoperaterskih cena prilikom rominga. Poslednja stavka oko koje su se lomila koplja bila je velikoprodajna cena data saobraćaja. Postignut je dogovor da ona iznosi 7,7 evra po gigabajtu, i da se postepeno smanjuje do 2,5 evra u 2022. godini.

To će omogućiti finalno sniženje cena, tako da od polovine juna za građane EU neće postojati posebne cene za roming unutar Unije. Pre toga, ova mera mora da dobije zakonski okvir i odobrenje svih zemalja članica. Inicijative koje su pokrenule zemlje kandidati da se i one priključe ovom procesu , ostale su bez podrške.

No, kada pričamo o našem regionu, prema ranijem dogovoru, četiri zemlje van EU, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija od jula dodatno snižavaju cene regionalnog rominga. Tako će minut odlaznog saobraćaja biti snižen sa 24 centa na 19 centi, minut dolaznog sa sedam na pet centi, SMS sa 8 na 6 centi, dok će najveće sniženje biti na prenosu podataka. Cena megabajta će biti snižena sa 45 na 20 centi, uz napomenu da na sve navedene cene treba dodati i PDV.

Dušan DINGARAC