Izdavačko-developerska kuća iz našeg neposrednog susedstva (Cateia Games iz Hrvatske) galopirajućim tempom nastavlja sa upornim izdavanjem avanturica sumnjivog kvaliteta (Legend of Crystal Valley, anyone?), nadajući se valjda tome da će iz tog mora pre ili kasnije isplivati i neki nepatvoreni biser. Rezultat njihove saradnje sa zemljakom (i talentovanim ilustratorom i game dizajnerom) Petrom Ivančekom je dugo odlagani Kaptain Brawe, klasična point & click avantura nastala u one man army produkciji, trenutno zamišljena kao projekat epizodnog karaktera.

Naslovni junoša igre neustrašivi je borac za mir & red u svom kutku galaksije, na svemirskoj kanti po imenu Mazslow, na kojoj mu društvo prave njegova desna ruka i zamenik Kralek, te robotski sluga Roubout. Kada sa jedne planete uhvate S.O.S. signal srušenog svemirskog broda sa misterioznim tovarom, hrabri kapetan i verna mu posada ni ne slute da im predstoji „najveća svemirska avantura ikada” (prema rečima autora). U nju će se ubrzo uhvatiti i agende nekoliko igrača iz senke, svemirski pirati i spletke, zavrzlame i izdaje koje vode do najviših instanci vlasti, a sve u cilju eksploatacije nekakve mašine za kloniranje ljudi. Ono što sledi je avanturica nevelikih gabarita koja se, pored pomenutog matičnog broda, odvija na još svega tri lokacije (poglavlja) širom svemira. Pored pomenute ekipe, kapetanu Brejvu će se uskoro, sasvim ravnopravno po učešću i značaju u misiji, priključiti i zgodna agentkinja Luna i jedan od pomenutih (kloniranih) pirata Deni.

Po svom karakteru i tehničkim dometima Kaptain Brawe podseća na neku opskurnu češku naučnofantastičnu TV seriju s početka 80-tih godina – papazjaniju u koju je natrpano sve i svašta, sa likovima koji su na nivou crtanog filma i gotovo kartonskim kulisama u pozadini, gde dominira oštar kontrast između svakodnevnih kućnih aparata i komada nameštaja i dubokog svemira. Igra predstavlja poluuspeli miks Monkey Islanda, Sierrinog serijala Space Quest, Adamsovog „Autostoperskog vodiča kroz Galaksiju”, referenci na elemente pop kulture i još nekoliko drugih uzora koji su svi zajedno ubačeni u kazan i slabo promešani. Pričica je mršava (što je i razumljivo zbog kratkoće cele stvari), likovi previše jednodimenzionalni i ne preterano zanimljivi, dok će humor retko kada uspeti da izmami osmeh, ali su dijalozi dovoljno dobro napisani i ne smaraju.

Ono po čemu Kaptain Brawe kvalitativno odskače jesu same zagonetke i zadaci koji su stavljeni pred igrača i koji su odlično osmišljeni, prilično izazovni za rešavanje i dovoljno dobro opisani i uklopljeni u lokalitete tako da, gotovo po pravilu, njihovo rešenje uvek počiva na primeni zdrave logike i intuicije. To posebno dolazi do izražaja u drugom i trećem poglavlju priče gde ćete upravljati sa više likova istovremeno, vešto balansirajući između poslova koje svaki lik može da odradi i lokacija koje su mu dostupne za posećivanje.

Na svu sreću, igrački interfejs je jednostavan i funkcionalan, dijalozi imaju zgodnu osobinu da traju onoliko dugo koliko vi želite (rečenice smenjujete proizvoljno klikom miša), a u svakom trenutku treba imati na umu to da i vaš verni robotski pratilac takođe može na nekoliko mesta da se iskoristi u cilju rešavanja problema. Manja zamerka ide pojedinim predmetima na ekranu koji su gotovo nevidljivi (npr. gomilica zemlje u laboratoriji na ledenoj planeti) i pomalo skučenom inventaru koji je mogao biti pregledniji. Pored svega toga, igru možete igrati u hard core (to mu ovde zapravo dođe normalno igranje) i casual varijanti (gde su vam dostupni hintovi i automatizovana manipulacija predmetima).

Tehničke karakteristike igre reklamirane su na sva zvona, što je donekle i razumljivo s obzirom na činjenicu da je sve projekat jednog čoveka. Ručno crtana grafika lepo ukomponovanih boja i stripskog stila u većini slučajeva uspeva da pleni svojim kvalitetom, ali je primetno i to da su neke scene pomalo amaterski kadrirane ili jednostavno prenatrpane nepotrebnim detaljima, te pojedini ekrani deluju zagušeno. Cell-shaded likovi, iako niske rezolucije, lepo su modelovani, što se ne bi moglo reći i za njihove krute i jednostavne animacije, dok bi malobrojni „sinematici” kvalitetnije delovali da su napravljeni u PowerPointu. Najveću nedoumicu po pitanju tehnikalija predstavlja potpuno odsustvo glasova, i to kako tokom dijaloga tako i u svim ostalim situacijama. Deluje prosto neverovatno da je u današnje vreme tako glatko ignorisano nešto što se ne samo podrazumeva u avanturističkom žanru već često predstavlja i veoma važnu alatku kojom se dočaravaju karakter i emocije likova. Zar je zaista moguće da razvojni tim iz komšiluka nije mogao Ivančeku da na’vata baš nikoga, makar to bili i najgori amateri koji jedva nabadaju engleski jezik (uz mogućnost da se loša glasovna gluma utiša ili isključi)? Stvar ne stoji mnogo bolje ni sa muzikom. Ne radi se o tome da je ona loša sama po sebi, ali gotovo nikada ne odgovara ni trenutnoj lokaciji ni laganom i zabavnom karakteru same priče i okruženja (što je naročito vidljivo u finalnom poglavlju igre, gde ćete slušati melodije i numere toliko mračne i out of place da bi mnogo bolje pasovale uz neko sajberpanknoar okruženje).

Dakle, Kaptain Brawe je zanimljiva i preporučljiva avanturistička zanimacija nezanemarljive težine i vešto osmišljenih zagonetki u stilu stare škole, ali traje prekratko. Likovi su relativno zanimljivi, ali neće imati vremena da vam prirastu za srce zbog pomenutog kratkog igranja. Veće odrešivanje kese kada je u pitanju budžet, obavezan voice acting, duže trajanje i više iskusnih saradnika u budućnosti, kao i potencijalni nastavak (ili epizoda broj dva) i te kako bi mogli da ostave dubljeg traga u žanru point & click avanatura.

Aleksandar DINIĆ