Star Wars: The Force Unleashed jeste igra kojoj nije bio potreban nastavak. Zaokružena priča sa interesantnim krajem, koji je bacio novo svetlo na nedostajuće elemente „Star Wars” kanona, slododno je mogla da egzistira kao jedinstveni entitet. Njeni jedini problemi bili su solidna popularnost i srazmerno veliki prodati tiraž, što je pokrenulo kapitalističke mehanizme koji su umetničke argumente o „zaokruženoj celini” zgazili kao bubu. Poput vepra koji je nanjušio tartufe, zaustaviti Džordža Lukasa kad namiriše lovu moguće je izvesti samo dvocevkom, za koju se, nažalost, niko u njegovoj blizini nije mašio.

Kako reciklirati Starkillera koji je poginuo u finalu prve igre? Tako što ćemo ga klonirati, zaboga ovo je „Star Wars”! Starkiller 2.0, koji tokom cele igre ne može da poveruje da je kopija a ne original, beži iz kloning postrojenja na planeti Kamino u potrazi za Džuno Eklipse, „ljubavnim interesom” iz keca. Napušta trening Darta Vejdera da bi se provozao po galaksiji, uništio X imperijalnih postrojenja i, naposletku, vratio na isto mesto radi suočavanja sa svojim bivšim gospodarom koji nesrećnu devojku drži kao taoca. Cela umorna priča realno ne vodi nikuda i predstavlja puko pro*biipp*avanje. Nije lako oteti se utisku da su zaplet i tok igre sastavljani uz pomoć Lukasovih motivacionih mejlova sa sabdžektima tipa „Daj, lepi, bilo šta, samo da se nešto dešava” i „Zašto ovo još nije gotovo?” Hejden Blekmen, izvršni producent prve i druge igre i de fakto otac Force Unleasheda, verovatno je zbog toga napustio LucasArts dva meseca pre izlaska igre.

Single player Force Unleasheda II nudi dvostruko manje sadržaja nego prvi, a prosečnom igraču neće biti potrebno više od pet sati da stavi tačku na kampanjicu tokom koje realnu zabavu može da crpi jedino kroz borbu. Korišćenje svetlosne sablje i Sile, kombinovanje seckanja, prženja munjama i davljenja u vazduhu, rasturanje buljuka stormtroopera, AT-ST-ova i drugih ubogih vragova Imperije zabavno je kao i uvek, bez obzira na kontrolnu šemu koju koristite (actually, miš + tastatura delovali su nam organskije od kontrolera). Dominantost quicktime eventova u poslednjim fazama bitke sa svim robotizovanim protivnicima nije minus, jer umesto dosadne sekvence komandi možete izabrati grubu silu i protivnika dokusuriti normalnim napadima. Star Wars: The Force Unleashed 2 je, barem sa borbeno-tehničke strane, odličan proizvod, čiju bi borbenu mehaniku trebalo licencirati za svaki budući akcioni naslov na temu „Ratova zvezda”. U stvari, mišljenja smo da bi i SwtOR MMO, čiji beta video raporti svedoče o kruto rešenoj i nezgrapnoj borbi sa oponentima koji stoje kao kočevi i mlate/napucavaju se, mogao imati koristi od totalnog redizajna fajta u ovakovom akcionom stilu. Naša dva evrocenta.

PC verzija The Force Unleasheda II nije megabagovita, nerealno zahtevna i globalno gadna kao specijalna edicija prvog dela igre (Ultimate Sith Edition), ali daleko od toga da je pošteđena najezde krajdorijanskih buba. Problemi sa skriptovima i „okidačima” koji omogućavaju napredovanje nalik na „ćorsokak” glič sa otkinutom turbolaser turelom (treći nivo), koji na prvi pogled ne deluje kao bag (http://tinyurl.com/35rsyol), nateraće vas na reigranje čitavih celina igre. U samom finalu, tokom fajta sa Dartom Vejderom (ako ovo smatrate spoilerom, kuku vašoj majci), dešavaće se da tokom njegovog skript skakutanja sa platforme na platformu vama otkažu kontrole, što podrazumeva restart čekpointa. Naposletku, igra nas je častila crnim ekranom sa subtitlesima prilikom prikazivanja finalne filmske scene: čak ni običan softver nije mogao da se pomiri sa blasfemičnim maltetiranjem tamnog viteza Sita.

Tako dolazimo do UltiMinusa™, kovanice koju izmišljamo specijalno za ovu priliku. Ideja vrednosne devalvacije Darta Vejdera, kome džedaj za jednokratnu upotrebu, običan klon mrtvog šegrta Sile, zavrće uši i seče ruke kao kakvom budalašu, stoji rame uz rame sa Evoksima i Džar Džarom. Svođenje Darta Vejdera na kučku koju bijete i šutirate u finalu neke igre zarad kratkotrajnog ZOMG efekta može „Star Warsu” da donese samo štetu na duge staze. Iako upotreba Anakina Skajvojera ovde nije degutantna kao u Soul Caliburu 4 za PlayStation 3, svejedno je bezveze.

„Ratovi zvezda” su kulturno dobro čovečanstva. Poslednji je voz da ih neki zakon iščupa iz zagrljaja Džordža Lukasa, holivudskog Jozefa Fricla, koji svoje franšizno čedo već više od deceniju drži u podrumu i rekreativno siluje.

Miodrag KUZMANOVIĆ