Mnogo, mnogo godina nakon legendarnih Gabriel Knight naslova, nakon nebrojenih odlaganja, jedno vreme čak i znaka pitanja nad njenom daljom sudbinom, nova avantura Džejn Džensen ipak je ugledala svetlost dana. Da li je bila vredna čekanja? Recimo samo to da će malo ko ostati ravnodušan.Gray Matter ne nudi nikakvo rušenje granica žanra, dosad neviđene tehničke osobenosti, revolucionaran gameplay... Naprotiv, površinski gledano, sve u ovoj igri je čista klasika: tipičan point and click sistem igranja, 2D pozadine, niz poglavlja od kojih svako nosi svoju grupu zadataka i celinu priče... Ukratko, pred nama je prava old school avantura koja će po tom pitanju sigurno zadovoljiti i najveće nostalgičare među nama. Međutim, Gray Matter po jednoj stvari odudara od drugih igara, pogotovo u današnje vreme kada su brzina i adrenalin gotovo postali merilo kvaliteta – po potpuno nesvakidašnjoj priči. Naime, Džejn je uspela da na krajnje neobičan način isprepliće niti misterije, trilera i natprirodne avanture sa čarobnjačkim trikovima, studentskim tračevima i naučnim traktatima, a u centru svega toga, kao osnova oko koje se sve drugo okreće, jeste jedna tragična ljubavna priča.Glavni lik igre je Sem, mlada mađioničarka koja je krenula u potragu za tajnim društvom čiji član želi da postane i u tom cilju mora da reši čitav niz zagonetki. Međutim, kako mora i da zaradi za život, usput postaje asistentkinja doktora Dejvida Stajlsa, neobičnog naučnika, neurobiologa koji živi potpuno zatvoren u ogromnoj kući i pokušava da preboli smrt svoje prelepe žene. On je postepeno uključuje u svoje eksperimente i daje joj različite zadatke koje mora da izvrši. Kroz naredna poglavlja igrači naizmenično vode Sam i profesora, što pruža poseban pogled na dešavanja iz dve potpuno različite perspektive. Da ne bismo otkrivali previše, pomenimo samo to da će se niti priče dalje granati na više različitih strana. Džejn odlično održava pažnju i napetost stavljajući u pozadinu gotovo kriminalističku istragu neobičnih događaja do kojih dolazi u Oksfordu, a koji su možda povezani s profesorovim eksperimentima. Ta atmosfera trilera posebno je jaka u poglavljima u kojima vodite Sem. U njenom slučaju većina zadataka vezana je upravo za sakupljanje dokaza u vezi s tim događajima, dok, s druge strane, istovremeno nailazi i na tragove i svojevrsne mini-igre koji je polako vode ka tajnom udruženju Daedalus. Međutim, poglavlja u kojima ste u ulozi profesora Stajlsa imaju potpuno drugačiju atmosferu, s jednakom dozom misterije, ali i jednom gotovo lirskom notom. Kao apsolutni centar svega stoji priča o ljubavi njega i njegove preminule žene, a vremenom se otvaraju i pitanja o percepciji realnosti, promenljivosti stvarnog sveta, moći ljudskog uma i mašte i uticajima koje sve to ima na oblikovanje naše stvarnosti. Posebna snaga priče leži upravo u razradi likova, jer se oko svih, čak i oko sporednih likova kao što su studenti koji učestvuju u Stajlsovim eksperimentima, postepeno gradi pozadinska priča koja vrlo uverljivo nudi motivaciju za sve njihove reči ili postupke. Kao i atmosfera, tako se i gameplay pomalo razlikuje u zavisnosti od perspektive, posebno kada je reč o zagonetkama. U oba slučaja postoje neki klasični problemi u kojima je samo potrebno pronaći odgovarajući predmet i upotrebiti ga na pravom mestu. Međutim, kad vodimo Sem, jedan dobar deo situacija razrešava se i mađioničarskim trikovima. To je fino osmišljeno, jer ona sa sobom nosi knjižicu trikova. Na igraču je da odabere onaj koji je najprimereniji u datoj situaciji i da zatim u posebnom interfejsu odredi ispravan niz radnji koje će dovesti do njegovog ostvarenja. Pored toga, s vremena na vreme nailazi i na svojevrsne mini-igre. Na primer, da bi ušla u jednu sobu mora tri puta da pobedi čuvara u određenoj igri karata. Jedan deo zagonetki vezanih za mađioničarski klub dat je i u vidu rebusa. S druge strane, profesor ima zadatke da evocira razne čulne uspomene na svoju ženu (miris, zvukove, dodir, ukuse i tako dalje), što se zapravo opet svodi na pronalaženje adekvatnih predmeta i njihovu upotrebu, zatim analizu sesija eksperimenta, poređenje podataka, pronalaženje pravila ili anomalija i slično. Raznolikost zadataka, sistema rešavanja problema i vrsta zagonetki stvarno je za svaku pohvalu i predstavlja nešto što se zaista retko viđa. Pri tom, sve je savršeno uklopljeno u priču igre. Zagonetke su logične, nema problema koji su tu samo da bi nasilno usporavali radnju, sve je nekako na svom mestu. Težina je takođe prilično izbalansirana, upravo zahvaljujući tome što su rešenja u velikoj meri logična, ali moramo priznati da ima i momenata u kojima je prilično lako zaglaviti se i da je neke stvari veoma lako prevideti. Gray Matter je igra koju svakako moramo da preporučimo svim ljubiteljima starih, dobrih avantura, ali i svima onima koji umeju da cene dobro građenu atmosferu i umešno isprepletanu, intrigantnu priču. Mešavina surovog trilera, misterije i tople ljubavne priče nije nešto što se često sreće na polju kompjuterskih igara i svakako zaslužuje pažnju. Jovana KUZMANOVIĆ | | |
