Pomalo mi je žao Pitera Molinoa i njegovog jadnog Lionheada. Trude se, zapinju, bosonogi guraju ralo iza sipljivog vola, ali plodovi njihovog znoja, umesto vatrometnih akolada, zaslužuju samo nervozni poluosmeh i tapšanje po ramenu kao što bi se tapšalo retardirano dete koje je uspelo da speluje „kataftrofa”. Realno, u istoj su situaciji kao i Velika Britanija, zemlja koja pompezno korača potkovanim cokulama, kočoperno salutira i gladi paunovo perje na kalpaku, ali koju više niko ne smatra bitnim faktorom u spoljnoj politici i koju žele da ćebuju oni koji su je nekada respektovali. Svakim novim nastavkom Fablea autor Populousa i Dungeon Keepera postaje sve više nalik svojoj zemlji. Postaje sve irelevantniji...

Ovaj mračan zaključak cementirao mi je izvesni američki RPG otvorene forme, koji je sve što ovaj engleski nije. Igranjem Fablea III neposredno nakon Fallout: New Vegasa imaćete osećaj klackanja na magarcu nakon letenja na Pegazu, dijete bazirane na margarinu i parizeru nakon švedskog stola u danskom hotelu ili, naprosto, igranja fantasy bedaka nakon složenog, bagovitog, ali neodoljivog SF dijamanta. Poređenje baba i kraba? Naravno da ne! Obe igre su 3D rolpleji otvorene forme čija imena počinju na F, forkrajinautlaud! Rastežem uvod jer želim da odložim početak blaćenja? Da...

Kada ste poslednji put igrali sandbox RPG koji ste u potpunosti obrstili od glavnih i opcionih questova, a da nijednom niste zaginuli niti se našli u ozbiljnoj opasnosti? Nijednom! U odnosu na Fable II, koji je nakon bata&seka uvoda ipak prerastao u igru bogatu novim idejama dostojnu ograničenog respekta, Fable III franšizu bez upozorenja sunovraćuje u Baator debilizacije. Igra nije samo previše laka i jednostavna: priča, likovi i njihovi odnosi dosledno slede isti kurs, postajući modernim ekvivalentom entiteta koji bi se dobio fuzijom Pepeljuge i Luka Skajvokera. Sve je crno ili belo, sve je podređeno „dostupnosti”, iako od autora niko nije tražio pojednostavljivanje na svim nivoima. Piter i dizajneri Lionheada odavno pate od iracionalnog straha da su njihove igre previše komplikovane i da ih zbog toga niko neće kupovati, ali ovoga puta su zaista preterali. Nalik na maltretiranu ženu u braku sa pijanicom, koja se upadljivo trudi da ugodi mužu i zbog toga ga još više iritira, i Piter Molino nečujno skakuće oko naših glava, zagreva peškir, pažljivo nam secka dlake u nosu i igra pipirevku po živcima... Igrači su divlji psi, Pitere! Zveri koje daju pare da bi čerupali i komadali parče krvavog mesa možda i žele da ih neko vodi za ruku, ali preziru onog ko ih potcenjuje!

Right. Igra... Fable III je priča o Albionu u jeku industrijske revolucije. Potomci heroja iz Fablea II vladaju zemljom: stariji brat je zli suveren koji maltretira populaciju, a mlađi bata (ili seka, ako izaberete ženski lik) jeste naivno, ali pravdoljubivo čeljade koje više ne može da gleda nepravdu i dikensovsko ugnjetavanje radničke klase. Nakon jedne partikjulari grozne scene na dvoru, naš junak odlučuje da se odmetne i uz pomoć nekolicine vernih dvorjana podigne revoluciju i vrati pravdu u Albion.

Osnovni problem ovog setapa je to što građani sandbox Albiona uopšte ne deluju ugnjeteno. Kroz sela i gradove pršte smeh i nadvikivanje uličnih prodavaca, a jedini dodir za motivacijom za dizanje revolucije imate kroz quest dijaloge sa NPC-ima koji kažu da su „ugnjetavani”. Možda su paranoidni šizofrenici? Elem, revoluciju ćete raspiriti tako što ćete pridobiti nekoliko etničko-socijalnih grupacija, što ćete izvesti kroz kompletiranje nekoliko velikih quest lanaca, uz finalni dijalog sa lokalnim liderima i potpisano obećanje da ćete ispraviti zlo koje im je vaš brat naneo. Između obaveznih questova imate prilike (i slobodu) da se šetkate krajolikom, odrađujete opcione zadatke i bauljate livadama u pratnji svog psa – portabl detektora za metal. Velika većina questova su manje-više standardni RPG fileri, uz nekoliko časnih izuzetaka koji svedoče da Piter nije potpuno podetinjio. Gigantski minus zato sledi borbi u igri, koja je toliko laka i beskonsekventna da sve plusiće zaklanja debelom senkom. Fable III podseća na interaktivni film bez mogućnosti za davanje lošeg odgovora. Za razliku od Farmvillea, gde postoji opasnost da neobrano voće istruli, Fable III ne nudi ni približan nivo neizvesnosti.

Kada konačno zajašete na presto, sledi vam godinu dana vladavine pre nego što zlo iz pustinje zakuca (ZOMG, spoiler!) na vaša vrata. Druga polovina igre donosi dodatni segment igre koji se svodi na kraljevske odluke vezane za društveno-ekonomsku politiku, odnosno na izbor između ispunjenja obećanja vezanih za podizanje životnog standarda ili trošenje para iz kase na odbrambene pripreme. Fable III je, naravno, i ovde superbanalan, nudeći vam opcije kao što su izgradnja kupleraja (donosi pare) ili sirotišta (odnosi pare). Za autora koji je nekada bio lučonoša nijansi ovo je kreativni poraz.

Fable III je, dakle, skoro potpun bedak. Šaren, lep i bogato produciran, ali ipak bedak i uvreda inteligencije i časti svakog igrača starijeg od sedam godina. Skip.

Miodrag KUZMANOVIĆ