Dajmon Džons... Kada se jednog dana bude pravila velika enciklopedija igara, ovaj klipan biće naveden kao školski primer kako (ne) treba praviti point & click avanture. Poput slona u staklarskoj radnji koji se nezgrapno okreće i lomi sve oko sebe, Diamon Jones ignoriše iliti gazi sve moguće konvencije žanra, počevši od naslovnog „junaka”, koji predstavlja nekakvu otužnu kombinaciju najpoznatijeg arheologa na svetu i romantične propalice nalik Majklu Daglasu iz „Lova na zeleni dijamant”, preko audio-vizelne prezentacije do svih pratećih elemenata gameplaya.

Kada se ne bavi potragom za drevnim artefaktima, naš nesimpatični junak u slobodne vreme je lopov, koji koristi svoje provalničke talente da bi otplaćivao rate duga lokalnim gangsterskim njuškama. Prilikom jedne takve „posete” arheološkom muzeju u Kairu, Dajmon naleće na drevnu mapu skopčanu sa predmetom iz podnaslova igre i, uz bulumentu različitih likova koji će mu se nakačiti usput, neinspirativna avantura širom globusa može da počne.

Od početka igre čak će i laiku biti jasno da većina stvari u Diamon Jonesu odiše neiskustvom i lošim dizajnerskim odlukama. Grafički, lokacije mogu da dobiju prelaznu ocenu (čemu ne pomažu siromašno animirani detalji), što se ni slučajno ne može reći za kriminalne modele ljudi i njihove reumatične animacije. To je, međutim, dečja igra u poređenju sa „glasovnim talentima”, koji su, čini se, pokupljeni iz lokalne birtije, sa osnovnim instrukcijama da tekst izgovaraju što je moguće gore kako bi išli igraču na živce, uz prenaglašene i gotovo uvredljive rasne, socijalne i svake druge stereotipe koji prate većinu likova u igri (o „kvalitetu” samih dijaloga da i ne govorimo).

Čak i ako neki očajni avanturista i proguta odbojnu prezentaciju, sa motkom u zasedi iza ćoška čeka ga sve ostalo. Tu je „pametni kursor” (levi taster miša) koji vam ne dozvoljava izbor radnji nad selektovanim predmetom ili elementom scene, zatim desni taster koji otvara rudimentarni inventar bez bilo kakvih naprednih opcija. Izraženi i frustrirajući pixel hunting se podrazumeva, kako zbog nepreciznog kursora tako i zbog činjenice da su neki itemi praktično nevidljivi jer se stapaju sa okolinom. Tu je i čitava kolekcija stupidnih mini-igara uvek kada Dajmon treba da odradi neku zahtevniju fizičku aktivnost (uključujući tu i pilotiranje avionom!), zatim lelujavi font koji otežava čitanje dijaloga, često nelogično i nespretno osmišljene zagonetke... Diamon Jones i igrači koji znaju bolje, more like it.

Aleksandar DINIĆ