Fruity Loops za GNU/Linux

Fruity Loops je na Windowsu tokom deset godina postojanja evoluirao od jednostavnog sekvencera do složenog programa sposobnog za sasvim kvalitetnu produkciju, pre svega, elektronske muzike. S obzirom na to da je pisan u Borland Delphiju, bio je orijentisan strogo ka Windowsu, mada je u teoriji bilo moguće njegovo portovanje i na druge operativne sisteme. Ipak, belgijska kompanija Image-Line Software, koja ga razvija, očigledno je zaključila da im se to ne isplati, tako da je ovaj popularni DAW („digital audio workstation”) softver ostao rezervisan isključivo za Microsoftov operativni sistem.

Zahvaljujući open-source zajednici, koja se ne libi da napravi sopstvene klonove omiljenih programa kada vidi da nema drugog rešenja, korisnici GNU/Linuxa ipak nisu ostali kratkih rukava. LMMS, skraćeno od Linux Multimedia System, predstavlja sempler, treker i sekvencer koji se može koristiti za produkciju muzike, istina na amaterskom ili poluprofesionalnom nivou (osim ako se vremeplovom ne vratite u devedesete sa mašinom današnjice na koju ste instalirali LMMS i zgrnete teške pare producirajući „Tek je 12 sati” dens). Razvoj ovog programa teče punom parom, tako da se on još ne može pohvaliti svim funkcijama koje ima Fruity Loops, pa je funkcionalnost na nivou starijih verzija ovog programa. S druge strane, cena od nula dinara, obimna dokumentacija dostupna na wikiju projekta i relativna lakoća upotrebe čini ovaj program odličnom alatkom za one koji prave prve korake u produciranju elektronske muzike.

Pre upotrebe valja instalirati program. Lista softverskih komponenti koje prethodno morate imati da biste koristili LMMS, a koja je navedena na sajtu projekta, prilično je kratka, ali je u praksi drugačije – na relativno golom Ubuntu 8.04 sistemu pokušali smo instalaciju preko Synaptica ubacujući kao dodatni repozitorijum download lokaciju koju nam je sajt izbacio, a onda je paket-menadžer povukao podužu listu paketa od oko 30 MB u zbiru. U svakom slučaju, pojedinačni download i instalacija svakako ne bi bili tako prijatni, a o kompajliranju da i ne govorimo. Zato preporučujemo download prekompajliranih paketa iz paket-menadžera kod distribucija baziranih na Debianu, dok će oni koji se oslanjaju na RPM morati da provere koliko su paketi sa sajta pripremljeni za Suse GNU/Linux kompatibilni sa njihovom distribucijom.

Program se pokreće naredbom „lmms” iz komandne linije. Nakon konfigurisanja preko čarobnjaka sastavljenog od svega dva koraka i jednim konfiguracionim prozorom sa osnovnim opcijama, pred korisnikom će se ukazati prozor, koji se ne „pridržava” grafičke teme kao i ostatak sistema. Iako je LMMS baziran na Qt bibliotekama, ne izgleda kao KDE programi, već prozori imaju nestandardne okvire (nalik onima pod Windowsovom klasičnom temom). Na vrhu prozora nalaze se najosnovnije komande, levo je tzv. „side bar”, a ostatak čini radna površina.

Rad u programu svodi se na ubacivanje zvučnih kanala, koji se grubo mogu podeliti u dve grupe: ritam mašina i linija sa semplovima ili instrumentima. Kada startujete program, osnovni projekat sadržaće jednu liniju ritam mašine, jednu praznu liniju sempla i oscilator kao instrument ubačen u vidu plagina. Preporučujemo da ovo zanemarite i krenete od nule tako što ćete, koristeći padajuću listu iz gornje leve komande na toolbaru, izabrati jedan od dva preseta ritam mašina, nazvanih „Club Mix” ili „Acoustic Drumset”, u zavisnosti od toga da li želite da pravite elektronsku muziku ili nešto što bi pretežno trebalo da nalikuje živim instrumentima.

Pretpostavimo da ste izabrali „Club Mix”. U „Beat+Baseline Editoru” sačekaće vas lista od šest „instrumenata”. Generisanje ritma izvodite prostim popunjavanjem željenih kvadratića, koji predstavljaju trenutak kada treba da se čuju bas, činela ili „rukotapš”. U svakom trenutku možete čuti kako vaša ritam-sekcija zvuči pritiskom na taster „play” u ovom prozorčiću. Pošto ste definisali ritam, u prozoru „Song Editora” treba da kliknete na neki od kvadratića u vremenskoj liniji desno od imena linije i „razvučete” pravougaonik koji će da odredi početak i dužinu trajanja ovog ritma u vašoj pesmi. Naravno, niste ograničeni na sviranje jednog istog ritma celom dužinom pesme (isto važi i za melodije). U prozoru „Song Editora” možete ubacivati i nove ritmove i melodije, a njihovo „delovanje” regulisati pomeranjem i razvlačenjem novih pravougaonika po vremenskoj liniji.

Nakon ritma, treba ubaciti i neku melodiju da bi se ceo projekat mogao nazvati pesmom (osim ako ne planirate da radite najprimitivniji drum’n’bass). To se može izvesti na dva načina. Prvi podrazumeva klik na prvu gornju ikonicu na „side baru”, koja se zove „Instrument plugins”, gde će se otvoriti lista plaginova, a vi treba da izaberete jedan i prevučete ga u „Song Editor”. Drugi način je odabir treće ikonice, nazvane „My samples”, kada će se otvoriti impresivna lista semplova koja pokriva gotovo sve što vam može pasti na pamet – od bas linija do latino i deathmetalskih gitara i violina. Način ubacivanja je isti kao kod plagin-instrumenata – prevlačenje u prozor „Song Editora” otvoriće novu liniju, a na vama je da kliknete na neki kvadratić na vremenskoj traci kada će vam se otvoriti „Piano-Roll” kompozer, gde ćete imati kombinaciju vremenske linije i klavijatura kojima ćete „svirati” svoju zamisao. Osim kliktanja, melodiju možete odsvirati i direktno preko tastature (cela oktava svira se donjim redom slova na tastaturi, a u redu iznad njega su polutonovi) ili povezivanjem i konfigurisanjem MIDI klavijature, dok svaki zvučni element koji postavite u ovom prozoru možete slobodno pomerati i razvlačiti u vremenu, čime možete da dobijate tečan ili isečen zvuk, po želji. Preko „side bara” možete pristupiti i nekolicini demonstracionih projekata, koji su jako korisni za savladavanje principa funkcionisanja ovog programa i „hvatanja konca”.

Naposletku, trebalo bi da dobijete nešto što liči na jednostavnu pesmu. Uputstvo za naprednije operacije prevazilazi prostor kojim raspolažemo, ali je na sreću program sasvim dobro dokumentovan, te ćete na wikiju sajta naći temeljna uputstva za rad sa semplovima, komponovanjem na klavijaturi i ritam mašini. Napomenimo i to da program podržava i VTS plaginove za Windows preko Wine softvera (SK 2/2008), tako da njihovim dodavanjem vaše kreativne mogućnosti rastu do neslućenih visina. I pored relativno „niske” verzije programa, koja sugeriše beta stadijum, tokom test perioda nismo naišli ni na jedan problem niti smo iskusili „pucanje” programa, tako da je LMMS sasvim pouzdan i ne bi trebalo da ostanete bez mukotrpnog rada čak i ako nemate naviku da često pritiskate ’Ctrl+S’. Svoje delo možete direktno iz programa da eksportujete u nekompresovani waveform fajl (*.wav) ili kompresovani Ogg Vorbis (*.ogg).

LMMS svakako nije jedini program za muziciranje pod GNU/Linuxom. Ukoliko vas interesuje tematika, na Googlu potražite i projekat Rosegarden, još jedan audio/MIDI sekvencer i kompozer/editor sa nešto drugačijim pristupom, interfejsom i poljem primene. U svakom slučaju, amatersko i poluprofesionalno bavljenje muzikom na „pingvinu” nije zona sumraka i postoje sasvim upotrebljivi programi, a na vama je samo da zapamtite da uspeh čini pet odsto talenta i 95 odsto rada!

Ivan TODOROVIĆ