MSI Wind + GNU/Linux + Telenor mobilni Internet Neke pojave predstavljaju revoluciju, a neke evoluciju. Revolucija je bilo pojavljivanje prvog tzv. netbook računara, Asusovog eeePC-ja (SK 2/2008), dok je Microstarov Wind (SK 9/2008) naprosto evolucija uspešnog koncepta. Bigger, longer & uncut, Wind ima hard disk, gigabajt radne memorije i Intelov procesor Atom, web kameru, bluetooth i... Wind(ows). Iako je poslednja stavka diskutabilna, u smislu toga da li predstavlja prednost ili manu, za one kojima je Linux prirastao srcu, Windows jednostavno nije validna opcija. Na sreću, bez većih muka moguće je instalirati Linux (u ovom slučaju Ubuntu 8.04.1), iako bi do trenutka objavljivanja ovog teksta trebalo da se u prodaji pojavi i model sa openSUSE Linuxom, doduše u nešto hardverski siromašnijoj formi.MSI Wind, kao i ostali netbook računari, nema optički uređaj, te se mora pribeći alternativnom načinu instalacije. Najjednostavniji metod je preuzimanje programa UNetbootin, sposobnog da od ISO instalacijske slike napravi butabilni liveUSB disk, koji je pak moguće dalje koristiti u najboljoj tradiciji liveCD-ova – za testiranje kompatibilnosti i instalaciju. Da bi se sistem podigao sa ovako spravljenog flešića, potrebno je nakon uključivanja računara pritisnuti taster ’F11’, te u dobijenom meniju odabrati odgavarajuću periferiju. Sistem će se podići prilično brzo, a instalaciju, oko koje se čitava priča i vrti, valja obaviti na način karakterističan za Ubuntu ili vašu željenu distribuciju Linuxa. Za potrebe testa korišćeno je poslednje stabilno izdanje pomenutog Ubuntua, na koji je pridodat intefejs specijalno skrojen za male ekrane (10” u konkretnom slučaju) netbook računara, pod nazivom Netbook Remix. Iz nezvanične baze softvera (repository) na adresi deb http://ppa.launchpad.net/netbook-remix-team/ ubuntu hardy main treba preuzeti pakete go-home-applet, human-netbook-theme, maximus ume-launcher i window-picker-applet, a zatim odgovarajuće aplete dodati u Gnomov panel, isključiti Compiz Fusion i dodati maximus u Autostart. Uf... Negde rekosmo da je instalacija brza i laka? Pa, i jeste, prema merilima koja važe u svetu Linuxa. Nakon restarta grafičkog okruženja, dočekaće vas simpatično dizajnirani poluprovidni pano, koji zauzima ceo ekran, sa indeksom programa po kategorijama sa leve strane i listom lokacija na disku sa desne (Home, Network, Remove favourite i prečice koje ste sami napravili). U središnjem delu se, u zavisnosti koju kategoriju odaberete, pojavljuje lista dostupnih programa, koje možete odabrati jednim klikom na odgavarajuću ikonicu. Nakon pokretanja, progami nemaju okvire prozora, već se smeštaju u levi ugao panela, a na glavni pano možete se vratiti pritiskom na dugme Go Home. Praktično i funkcionalno. Nakon instalacije skoro sav hardver biće uredno prepoznat (čak i web kamera), sa izuzetkom wireless kartice. MSI se odlučio za Realtekovu mini-PCI kartu rtl8187se, za koju je: a) potrebno samostalno kompajlirati odgovarajuće drajvere (argh!) i b) kompajliranje drajvera gotovo je nemoguće učiniti na najnovijim kernelima. Međutim, rešenje problema može biti nešto lakše nego što se na prvi pogled čini – dakle, ne lako, već lakše... Naime, tzv. mobilni Internet domaćih operatera može odlično zameniti ćudljivu bežičnu vezu koju dobijate uz računar. U ovom slučaju testiran je USB modem Huawei 220E (hvala kompaniji Telenor na tridesetodnevnom besplatnom uživanju u mobilnom netu), koji na svim novijim distribucijama besprekorno radi. Nažalost, potrebno je modem inicijalizovati, tačnije povezati na Internet na mašini sa Windowsom pre nego bude hteo da istu radnju obavi na Linuxu. Ali, to je jedina prepreka koju ćete morati da preskočite. Po priključivanju na sistem, učitaće se odgovarajući moduli i modem će biti spreman za akciju. Naravno, nephodno je imati i neki program za povezivanje na Internet: za one koji vole „old school” način konektovanja, tu je provereni wvdial, dok oni koji su skloniji grafički oblikovanim aplikacijama mogu birati između Gnomeovog Network Managera, UMTSmon-a i programa podužeg naziva Vodafone Mobile Connect Driver for Linux. Ovaj poslednji verovatno je najprikladnije rešenje, jer nudi sve mogućnosti kao i njegov pandan na Windowsu, koji se dobija na pratećem CD-u. Naime, sadrži imenik/adresar, ima mogućnost slanja SMS-ova, praćenja potrošnje i pokretanja podrazumevanih programa za elektronsku poštu i pretraživanje Interneta. Uz to, VMCD4L je slobodan softver, dostupan u formatu .deb, te se lako (ovoga puta zaista lako) instalira i koristi. Inače, opšti utisak je da MSI Wind pod Linuxom zaista dobro radi, stabilno i brzo, sa podrškom za gotovo sve specifičnosti, poput hibernacije ili specijalnih tastera (osvetljenje, jačina zvuka, web kamera, bluetooth, wireless). Ako ste ljubitelj Linuxa i sviđa vam se koncept malih, prenosivih računara, ne morate previše razmišljati – MSI Wind je odličan izbor. Ali, budite spremni da mu posvetite jedno slobodno popodne... Petar ŽIVANIĆ | | |
