Jednostavna brzina

GNU/Linux često se uzima kao slobodna platforma, koja bi u određenom momentu trebalo da ugrozi lidersku poziciju na tržištu kućnih računara i radnih stanica. Iako ovakav stav preovlađuje, kritična masa, koja zastupa drugačije mišljenje, uspela je da iznedri nekoliko projekata koji mogu imati potencijala za tako nešto. OpenSolaris sa Ianom Murdokom i sa etiketom Sun aktivno se približava desktop računarima, dok se PCBSD iskristalisao kao najreprezentativniji predstavnik *BSD operativnih sistema, koji ima za cilj populaciju korisnika koji žele sistem lak za instalaciju, korišćenje i održavanje.

Kao glavni argumenti za nameru PCBSD-a da bude lak i efikasan pojavljuju se grafički interfejs za instalaciju sistema, automatska konfiguracija hardvera i jedinstveni menadžment paketa. Iako nije jedini koji je u BSD svet uveo grafiku prilikom instalacije pre samog FreeBSD-a, PCBSD je uspeo da afirmiše ovu mogućnost kao jednu od svojih glavnih prednosti, s obzirom na to da je instalacija PCBSD-a, o čemu će biti reči kasnije, zaista vrlo jednostavna. Rekompajliranje kernela, kao jedina mogućnost za osposobljavanje nekog uređaja, jednostavno je neprihvatljiva za svet u kom bi računar trebalo da bude potpuno funkcionalan sa što manje intervencija, zbog čega PCBSD automatskim uključivanjem i podešavanjem dostupnih drajvera (uključujući i vlasničke poput nVidia grafičkih drajvera) pokušava da postigne maksimalnu „out of the box” funkcionalnost koju jedan BSD sistem može da ima. Ono što je svakako jedinstvena karakteristika PCBSD-a jeste menadžment paketa, odnosno sistem za manipulaciju softverom zasnovan na ideji koja je afirmisana u Windowsu i Mac OS X, a podrazumeva distribuciju i instalaciju programa u obliku jednog fajla, u ovom slučaju sa ekstenzijom .pbi.

Prvo izdanje PCBSD-a pojavilo se sredinom 2006. godine, a sve do sredine 2008. godine PCBSD je imao sopstvenu nomenklaturu kada su izdanja u pitanju. Od poslednjeg aktuelnog stabilnog izdanja, obeležavanje verzija usaglašeno je sa verzijom FreeBSD-a koji se koristi za osnovu. Tako najsvežiji PCBSD nosi oznaku 7.0, istovetno kao i FreeBSD na kom je zasnovan. Da budemo potpuno precizni, testirali smo verziju 7.0.1 koja se pojavila krajem oktobra kao prvo update izdanje serije 7.0 kodnog imena Fibonacci Edition, koje je donelo ispravke uočenih propusta, noviji softver i, možda najvažnije, amd64 verziju.

Prvi argument

Instalacija PCBSD-a je onakva kakvom je i predstavljaju – brza i laka. Za obe podržane hardverske platforme dostupne su IMG datoteke u nekoliko varijanti, pre svega u vidu CD (tri diska od kojih treći sadrži lokalizacione i dodatne pakete) i DVD ISO-a (~1,6 GB), ali i USB imagea koji omogućava pokretanja instalacije i sa USB flash diskova. Mrežna instalacija takođe postoji kao opcija, za šta je potrebno preuzeti CD ili USB imidže, dok je 32-bitna verzija dostupna i u vidu VMWare imidža. Kako smo sistem testirali na 64-bitnom računaru, prilika za testiranje novine karakteristične za 7.0.1 bila je više nego odlična.

Pokretanje butabilnog instalacionog medija počinje menijem koji omogućava startovanje sistema sa ili bez nekolicine opcija, poput podrške za ACPI, VESA moda ili eksperimentalnog ZFS-a. Default bi trebalo da bude upravo to, odnosno ostale opcije su tu ako ova ne prođe kako treba. Nakon što se PCBSD pokrene, pred korisnikom se ukazuje instaler koji posao obavlja u nekoliko koraka.

Od tih nekoliko koraka, od krucijalne važnosti je onaj u kome je potrebno definisati gde će PCBSD biti instaliran. Valja imati na umu to da je u slučaju kada sistem ne iskoristi ceo disk potrebno imati slobodnu primarnu particiju na koju će biti instaliran. Minimalni zahtevi vrte se oko cifre od 6 GB za veličinu particije, dok se preporučuje 12. Ceo posao odabira particije svodi se na izbor jedne od pronađenih na disku, što u prevodu znači da je poznavanje označavanja uređaja sa podacima kada je FreeBSD u pitanju neophodna. Sličnost sa GNU/Linuxom po pitanju oznaka diskova donekle postoji – sda2 će biti ad0s2, no kada su podaci u pitanju, ništa ne bi trebalo da bude prepušteno slučaju, pa su bekap i znanje nezaobilazne stvari. Bilo kakva nesigurnost u ovom momentu može dovesti do gubljenja podataka. Ostatak posla instaler će obaviti sasvim korektno, dok valja obratiti pažnju na boot loader, što je u slučaju postojanja drugih operativnih sistema najoptimalnije zaobići, a PCBSD podići iz LILO-a ili GRUB-a.

Instaler nudi mogućnost instalacije svežeg sistema ili nadogradnje postojećeg, instalaciju sa diska ili preko mreže i instalaciju desktop ili serverske postavke, a nakon podešavanja diska i particija moguće je odabrati i programe koje bi trebalo instalirati (Firefox, Thunderbird, OpenOffice.org i sl.). Dodavanje korisnika još je jedan od delova instalacionog procesa koji zahteva malo više saradnje od strane korisnika, a postavka zahteva podešavanje neophodnih parametara i klik na taster Add kako bi korisnik bio dodat na sistem. Sama instalacija sistema traje oko desetak minuta na mainstream hardveru, nakon čega je potrebno restartovati računar.

Drugi argument

PCBSD će prilikom pokretanja sistema pokušati da pronađe i uposli sav hardver, uz izuzetak grafičkog podsistema koji je potrebno podesiti ručno. Tom prilikom primećuje se relativno neprijatna karakteristika 64-bitnog izdanja koja se ogleda u nepostojanju vlasničkog nVidia drajvera. Kao opcija ostaju nv ili vesa drajveri, pri čemu su performanse grafičkog okruženja u slučaju nv-a prilično loše, dok vesa drajver ni nakon nekoliko pokušaja nije uspeo da izvuče 1280 x 800, prirodnu rezoluciju ekrana računara na kom smo ga testirali. Moguće je da bi konkretnije ronjenje u konfiguraciju X servera dalo bolje rezultate, uz napomenu da GNU/Linux i vesa drajver daju optimalan rezultat kada je rezolucija u pitanju.

Drugi momenat u kome je PCBSD ovog puta poklekao jeste bežični kontroler Intel 4965 za koji ne postoji podrška u FreeBSD-u serije 7, mada postoji backportovani drajver iz serije 8 koji je moguće instalirati i na PCBSD. Zvučna kartica je ispravno prepoznata, što zaslužuje pohvalu pošto je „out of the box” podrška i na GNU/Linux distribucije stigla relativno skoro.

Treći argument

Paketi distupni u okviru dela za odabir dodatnog softvera su ništa drugo do PBI fajlovi. PBI predstavlja takav format paketa koji, osim toga što sadrži program i neophodne biblioteke, ima u sebi i skripte koje omogućavaju instalaciju i uklanjanje kroz grafički interfejs sličan onom koji se koristi za instalaciju programa na Windowsu. Drugim rečima, instalacija programa se svodi na „next, next” proceduru. Ovi paketi su dostupni za preuzimanje na sajtu pbidir.com, koji predstavlja centralno mesto za dobavljanje programa za PCBSD. Paketi se redovno generišu i ažuriraju, dok Update Manager poseduje mogućnost praćenja dostupnih nadogradnji i PBI fajlova, pa je na taj način proces dobavljanja novih verzija automatizovan. Primetan je nedostatak paketa kompajliranih za amd64, što je donekle prihvatljivo pošto je amd64 verzija još uvek novost u PCBSD svetu. Sistem portova, karakterističan za FreeBSD, dostupan je i u PCBSD-u.

Detaljniji pogled u čitav koncept otkriva da se svi programi smeštaju u jedan direktorijum (/Programs koji je link na /usr/Programs), dok su neophodne bibiloteke smeštene zajedno sa samim programima. Iako se na ovaj način stiče utisak bolje organizacije programa nego što je to slučaj sa klasničnim načinom razmišljanja u ovom kontekstu u slobodnom Unix svetu, valja primetiti da se bibiloteke dupliraju u slučaju svakog programa. To u prevodu znači da, uslovno rečeno, nema deljenih bibiloteka, već svaki program poseduje sopstvenu kopiju.

Ostali argumenti

Odabir softvera, kada je u pitanju PCBSD 7.0.1, odlikuje se „svežinom”. Recimo, podrazumevano grafičko okruženje KDE 4.1.2. GIMP stiže u verziji 2.6, zajedno sa ostalim PBI paketima koji omogućavaju instalaciju veoma svežeg softvera.

Još jedan od primetnih uočenih nedostataka jeste slaba sposobnost automatskog montiranja izmenjivih diskova, što se nameće kao nešto što jedan desktop operativni sistem mora da ima. Prilikom prvog mount_cd9660 /dev/dvd /mnt/dvd, većina korisnika koje etiketiramo kao ’obične’ nestaće u pravcu nekog drugog OS-a. Laptop korisnici mogu naići na probleme sa power managementom.

Performase PCBSD-a su, pored lake instalacije sistema i programa, njegova najsvetlija tačka. KDE 4, koji je autor teksta koristio na PCBSD-u 7.0.1, najbrži je KDE 4 koji je ikada probao, što zaslužuje samo pohvale, uz napomenu da se radi o vesa drajveru. Glavni potencijal PCBSD-a upravo leži u kombinaciji lakoće korišćenja sa odličnim performansama, pa bi na predstojeća izdanja ovog operativnog sistema svakako trebalo obratiti pažnju. Uprkos uočenim nedostacima, PCBSD 7.0.1 je u poređenju sa prethodnim izdanjima bolji operativni sistem i ujedno najbolji PCBSD do sada. Poređenje sa FreeBSD-om je nešto kompleksiniji problem, mada je moguće sa sigurnošću tvrditi da je PCBSD ’mekša’ podloga za sletanje na FreeBSD teren.

Za sada se više isplati korišćenje 32-bitne verzije, mada će i 64-bitnu verovatno zadesiti ista sudbina kao one u GNU/Linux svetu – kako izveštaji o propustima budu stizali u većem broju i kako sam broj preuzimanja bude rastao, stvari će doći na svoje. Ukoliko ste razmišljali o PCBSD-u, ovo je dobro vreme za izlet, a ukoliko se dogodi da sav hardver proradi, to će možda biti i početak jednog novog prijateljstva.

Ivan JELIĆ