Na prvi pogled Fantasy Wars predstavlja još jedan ruski generički fantazijski RTS koji biste, uz odmahivanje ruke, bacili na đubrište sa ostalim poluprojektima čije se gomilanje u nekoliko proteklih godina graniči sa ridikuloznim. Big mistake! Ruski Nobilis je zasukao rukave, razbio auru koju je izdavač 1C Company nabacio poluporaznim Ascension to the Trone od pre nekoliko meseci i izbacio na tržište nesumnjivi klon svojih slavnih uzora (serijala Heroes of M&M, Battle Isle igrama i kultnim Dark Omenom iz Warhammer kuhinje). Ovo je izuzetno uspeo klon čiji se kvaliteti vrlo uspešno probijaju na površinu prokletstva koje prati svaki non-AAA projekat koji se drzne da pokuša da se nađe u društvu velikih.

Kraljevstvo Ilis uživalo je čitavih šest vekova mira i prosperiteta od kada je general Markus u epskoj borbi porazio demonskog uberlorda Faraka koristeći mač nastao u zajedničkoj ljudsko-vilenjačko-patuljačkoj produkciji. Izraženo gomilanje orkovskih klanova na granicama kraljevstva 600 godina kasnije je jasan znak uspaničenim vladarima Ilisa da Farak nije u potpunosti upokojen i da njegova nemirna duša sve intenzivnije uzburkava orkovske strasti u želji za ratovanjem i osvajanjem. Kroz tri duge kampanje na igraču je da ostatak priče proživi iz perspektive Derika Pfeila, nekada siromašnog vojvode, a sada uspešnog vođe šarolike for-hire armije plaćenika, orkovskog warchiefa Ugrauma sa ambicijom okupljanja orkova i goblina pod jedan barjak u drugoj kampanji, odnosno trećoj iz perspektive vilenjaka (koja se otvara tek nakon što se prve dve kompletiraju).

Sa svim relevantnim elemenatima koji ga čine, Fantasy Wars podseća na uredno podšišan travnjak na kojem nijedna travka ne štrči ružno i predstavlja vrlo prijatno igračko iskustvo. Igra se odvija na predefinisanim mapama čije se granice vešto stapaju sa znatno širom okolinom, efektivno neutrališući utisak da igrate na jasno odsečenom parčetu table koje visi u svemiru. Igračka zona podeljena je na heksagonalna polja po kojima pokrećete svoje jedinice i u isto vreme inicirate napad na protivničke (uključujući i one koje se nalaze utvrđene u naseljima, kulama i gradovima), za razliku od većine Heroes klonova kod kojih se borba odvija na zasebnim arenama. Ovo zahteva dodatno taktičko razmišljanje jer nije dovoljno približiti jedinicu protivničkoj, već treba voditi računa i o pravcu napada, mogućoj odstupnici i omogućavanju i drugim saborcima da napadnu istu metu. Sledeća sličnost sa Battle Isle igrama ogleda se u dualnom karakteru upravljanja jedinica unutar jednog poteza. Svaka jedinica ima pravo na jedan napad i na jedno pomeranje po mapi (izuzetak su jedinice sa sposobnošću Segmented Movement, koje mogu slobodno da se kreću mapom iz više puta, što im omogućava obavljanje više radnji unutar jednog poteza). Ovo takođe treba uzeti u obzir prilikom borbenog planiranja i pomeranja jedinica, kako se ne bi desilo da se protivnik povuče sa polja pored kojeg ste dovukli jedinice. One tada neće moći da ga dokrajče, već će morati opet da se susretnu sa regenerisanim protivnikom u sledećem potezu. Zato je preporučljivo imati u rezervi bar jednu jedinicu koja će uvek biti spremna da dokrajči razbijene ili neprijatelje u povlačenju.

I druge osobenosti ovakvog pristupa doprinose utisku da više igrate neku stonu, društvenu igru sa jasno definisanim pravilima koja treba što bolje primeniti tokom igranja, nego neki puki fantasy-RTS klon. Spomenućemo još neka: fortifikovane jedinice u gradovima, selima i utvrđenjima znatno su tvrđi orah nego kada su na otvorenom; jedinica čiji se hex dodiruje sa onim na kojem je locirana neka iz klase dalekometnih imaće podršku u vidu kiše strela ako bude napadnuta (veoma gadno kada na ovakav način protivnik pokriva svoje utvrđene pozicije); dalje napredovanje (odnosno broj polja koje jedinica može da iskoristi za kretanje) znantno je umanjeno ako je u blizini neprijatelj (što se rešava ili borbom ili širim zaobilaženjem); jedinice se mogu lečiti (ili dopunjavati) pri čemu se „troši” njihova upotrebna vrednost do sledećeg turna (a i uspešnost lečenja/obnavljanja zavisi od toga ima li neprijatelja u blizini); leteće jedinice imaju širi radijus kretanja, ali su generalno manje otporne na napade (što ih čini odličnim za izviđanje i „pecanje” razbijenih grupa)... Sve ovo treba uzeti u obzir da biste nivo priveli kraju, po mogućstvu, bez gubitaka.

Važna razlika u odnosu na druge slične igre je i (na prvi pogled) prilično siromašan pool dostupnih jedinica. Caka je u mogućnosti njihovog upgradea u neke od ubojitijih (ili specijalizovanijih) varijanti. Obični seljani mogu postati strelci, skauti ili borci, a svako od ovih grupa ima po još dve-tri iteracije (skauti napreduju u izviđače na konjima ili u assasine, npr.). Jedinice stiču iskustvo pobedama u borbi, i prilikom level-upa rastu im borbene karakteristike uz odabir jednog od tri perka (veština i osobenosti) koje ih dodatno profilišu i razlikuju na terenu, dok se pomenuti upgrade dešava nakon pređenog nivoa. Prelaženje nivoa u odgovarajućem broju poteza (zlatni, srebrni i bronzani pehar) donosi bolje bonuse na victory screenu, ali zbog rush taktike smanjuje iskustvo koje su jedinice mogle da steknu borbom sa sporednim protivnicima (ovo važi i u obrnutom slučaju).

Grafika je jednostavna, funkcionalna i lepa, sa manjkom poligona na likovima, ali sa izraženo doziranim koloritom i pratećim efektima, pa scene imaju primetno bajkoviti karakter. Treba pohvaliti i odličnu optimizaciju enginea, koji glatko teče i na prosečnim konfiguracijama sa većinom postavki na najvišu vrednost, uz brzo učitavanje nivoa. Zvučni efekti su korektni i nenametljivi, bilo da se radi o odzivu jedinica, zvucima borbe ili oglašavanju okolne faune. Odlična fantazijska muzika takođe doprinosi atmosferi.

Sudeći po Fantazijskim ratovima, sledeći projekat iz 1C-a, revitalizovani King’s Bounty Legend, biće pravi biser svog žanra koji se ne propušta.

Aleksandar DINIĆ