Da nije fenomenalnog Portala, Team Fortress 2 bi svakako zaslužio überprvo mesto kao najukusniji kolač u Narandžastoj kutiji. Istorijat ove timske pucačine više je nego buran, a njen razvojni ciklus koji je trajao jednu solidnu deceniju može da se meri samo sa Preyom. Originalno zamišljen kao budžetni timski šuter koji bi na multiplayer sceni napravio tras iste snage kao što je Half-Life uradio za single player (i proizveo „profesionalniji” efekat u odnosu na klasični TFC za HL keca), njegov razvoj je sveopštom ekspanzijom Counter-Strikea prvo pauziran, pa konačno stavljen na led. Nekome u Valveu se sigurno učinilo da nema smisla zvanično konkurisati besplatnom modu koji hara planetom i prodaje šleper Half-Life kopija dnevno.

Team Fortress 2 poseduje potpuno jedinstven grafički dizajn nasilnog crtanog filma čiji vizuelni stil modela i okruženja podseća na, recimo, No One Lives Forever. Odlična animacija, jarke boje, kostimi kao pozajmljeni iz neke parodije na filmove Džems Bond serijala sa mastermajndom u bazi na ostrvu deluju totalno osvežavajuće, dajući lagani i gotovo neobavezni karakter ovom prilično ozbiljnom timskom šuteru.

Team Fortress 2 poseduje 9 igračkih klasa, od kojih svaka ima sebi svojstveno oružje i podrazumevani stil igre. Ofanzivne (scout, soldier...), defanzivne (heavy, engineer...) i specijalne klase (spy...) profilisane su na sličan način kao što je to urađeno u, na primer, Quake Warsu, s razlikom u kompleksnosti pristupa. TF 2 ne poseduje mehaničko-taktičke elemente koji bi podrazumevali isključivost jedne klase vezanu za ispunjavanje zadatka i nemogućnost pobede ukoliko nemate, recimo, spec-opsa u timu. Ovde svaka klasa može da tapuje Victory point na odgovarajućim mapama, s razlikom što Scout klasa to radi brže nego ostale; Team Fortress 2 inženjer može da gradi stacionarnu odbrambenu turelu, dispenser municije i health packova ili teleporter, ali partiju možete lako dobiti i bez njega ukoliko ostali znaju šta rade. Jedina klasa koja je po našem mišljenju esencijalna je Medic: osim sposobnosti da efikasno leči ostale članove tima nekom vrstom „healing” pištolja, pomaganjem ostalima lagano puni „overcharge” metar koji može iskoristiti da deset sekundi svoje i neranjivosti člana tima koga trenutno leči. Primetili smo da svaki iole ozbiljan tim koristi ovu taktiku zarad proboja kroz dobro branjene deonice, zarobljavanja VP-a ili skupljanja briefcasea na CTF mapama. Kad smo već kod mapa, TF2 poseduje svega pet mapa podeljenih u tipove meča (recimo, samo je 2fort mapa CTF mapa), ali iz Valvea obećavaju da će periodično dodavati nove. Victory Point mape su interesantne iz razloga što su konfigurisane kao sistem etapa: napadački tim mora da osvaja dve po dve, posle čega se otključavaju sledeće dve itd. Ovo pomaže da svaku deonicu mape igrate neko vreme, posle čega prelazite na sledeću, što doprinosi raznovrsnosti i eliminiše monotoniju jurnjave i napucavanja na jednoj fiksnoj celini.

Miodrag KUZMANOVIĆ